Rad osoba sa invaliditetom

Ako prilike čine čoveka, onda valja prilike učiniti ljudskima.

– Karl Marks

...

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao osetljive kategorije društva, može se smatrati napretkom u razvoju odgovornosti u međuljudskim odnosima, kao i razvoju empatije prema osobama koje nemaju potpunu radnu sposobnost, ali imaju volju i želju da i sa ograničenom radnom sposobnošću daju svoj doprinos društvu u kome žive. Osim ekonomskih prednosti koje se tiču omogućavanja finansijske nezavisnosti, osobama sa invaliditetom na ovaj način dodatno se razvija doživljaj lične vrednosti i dostojanstva. Sama činjenica da na ovaj način doprinose razvoju i funkcionisanju društva, upotpunjuje osećaj pripadanja samom društvu

Prava osoba sa invaliditetom koja se odnose na rad, regulisana su prvenstveno Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 32/2013 i 14/2022 – dr. zakon), kao i Pravilnicima koji prate navedeni Zakon i detaljnije regulišu prava i obaveze kako navedene kategorije nezaposlenih, tako i poslodavaca. U skladu sa tim, pomenutim Zakonom, konkretno članom 3 stav 1, utvrđeno je da – osoba sa invaliditetom, u smislu ovog zakona, jeste lice sa trajnim posledicama telesnog, senzornog, mentalnog ili duševnog oštećenja ili bolesti koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom, koje se suočava sa socijalnim i drugim ograničenjima od uticaja na radnu sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja i koje nema mogućnosti ili ima smanjene mogućnosti da se, pod ravnopravnim uslovima, uključi na tržište rada i da konkuriše za zapošljavanje sa drugim licima.

Istim članom ovog Zakona u stavu 2 definisano je ko se smatra nezaposlenom osobom sa invaliditetom:

1. mora imati opisane karakteristike iz stava 1 ovog člana,
2. od 15 do 65 godina života,
3. da nije u radnom odnosu niti je na drugi način ostvarila pravo na rad,
4. da je spremna da radi ili prihvati profesionalnu rehabilitaciju radi zapošljavanja i aktivno traži zaposlenje
5. da se nalazi na evidenciji nezaposlenih lica kod organizacije nadležne za poslove zapošljavanja.

Stavom 3 pomenutog člana utvrđeno je ko se smatra poslodavcem u smislu navedenog Zakona:

1. domaće ili strano pravno ili fizičko lice koje zapošljava jedno ili više lica,
2. Republika Srbija za zaposlene u državnim organima,
3. autonomna pokrajina za zaposlene u pokrajinskim organima
4. jedinica lokalne samouprave za zaposlene u organima jedinice lokalne samouprave.

Naravno, da bi neka osoba mogla ostvariti prava po ovom Zakonu, mora imati utvrđen status osobe sa invaliditetom, pa je u članu 4 utvrđeno da status osobe sa invaliditetom ima:

1) ratni vojni invalid;
2) mirnodopski vojni invalid;
3) civilni invalid rata;
4) lice kome je izvršena kategorizacija i drugo lice kome je utvrđena invalidnost, u skladu sa zakonom;
5) lice kome je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđena kategorija invalidnosti, odnosno preostala radna sposobnost;
6) lice kome se, u skladu sa ovim zakonom, proceni radna sposobnost saglasno kojoj ima mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja, odnosno radnog angažovanja.

Zakon o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje), kao opšti propis koji reguliše prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca u oblasti rada, takođe reguliše ovu materiju, te je u članu 101 ovog Zakona, između ostalog, utvrđeno da je zaposlenom – osobi sa invaliditetom…poslodavac dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom.

KAKO OSOBA SA INVALIDITETOM MOŽE OSTVARITI SVOJE PRAVO NA ZAPOSLENJE?

Zapošljavanje navedene kategorije nezaposlenih, kao i ostvarivanje drugih prava koja se odnose na rad, vrši se preko Nacionalne službe za zapošljavanje, te u cilju podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom ova organizacija sprovodi mere aktivne politike zapošljavanja koje podrazumevaju stručnu i finansijsku podršku poslodavcima i licima. Načini na koje NSZ pomaže osobama sa invaliditetom u zapošljavanju su javni konkursi putem kojih povezuju nezaposlena lica sa invaliditetom i potencijalne poslodavce, kao i utvrđivanje refundacije troškova koje imaju poslodavci koji zaposle lica sa invaliditetom, subvenciranje zarada ovih zaposlenih, javni radovi, stručna praksa i tako dalje.

POSTUPAK ZA OSTVARIVANJE PRAVA

Konkretan postupak za ostvarivanje prava na zaposlenje osoba sa invaliditetom regulisan je Pravilnikom o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2010 i 97/2013). Prema ovom Pravilniku, Zahtev za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja podnosi se nadležnoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: Nacionalna služba) prema prebivalištu lica koje podnosi zahtev. Uz zahtev se prilaže i potrebna medicinska dokumentacija. Ocenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja vrši komisija organa veštačenja Republičkog fonda u skladu sa Pravilnikom o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (“Službeni glasnik RS”, br. 59/08 i 75/08 – u daljem tekstu: Pravilnik) i ovim pravilnikom, u prostorijama Nacionalne službe. Po završenom postupku, Komisija sačinjava nalaz i mišljenje sa ocenom radne sposobnosti. Dalje, Nacionalna služba na osnovu nalaza, mišljenja i ocene komisije organa veštačenja Republičkog fonda donosi Rešenje o proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja. Na ovo rešenje dozvoljena je žalba.

Troškove procene radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja nezaposlenog lica i lica zaposlenog u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom snosi Nacionalna služba.

ZAKLJUČAK

Podsticanje poslodavaca na zapošljavanje osoba sa invaliditetom značajna je mera Nacionalne službe kojom se pomaže navedenoj kategoriji nezaposlenih da iskoriste svoje radne sposobnosti. U jednom (idealnom) humanom društvu glavni motivi zapošljavanja osoba sa invaliditetom bili bi – odgovornost, humanost i empatija. Međutim, iako je propisima utvrđeno pravo na različite vidove radnog angažovanja ove kategorije nezaposlenih, bez posebnih mera koje sprovodi Nacionalna služba teško da bi neki poslodavac, rukovođen samo humanošću, zaposlio neku osobu sa invaliditetom. Pomenute “mere” NSZ su, u stvari, namenjene poslodavcima kroz razne finansijske olakšice, po principu “plaćanja” za uslugu zaposlenja invalida.

Možda se u nekom budućem, humanijem društvu i razvije iskrena empatija i svest o važnosti radnog angažovanja osoba sa invaliditetom, a do tada – i ovakvo rešenje je bolje nego nikakvo.

Autorka je sudija Osnovnog suda u Kragujevcu i predsednik Odeljenja za radne sporove