Možda se u nekom budućem, humanijem društvu i razvije iskrena empatija i svest o važnosti radnog angažovanja osoba sa invaliditetom, a do tada – i ovakvo rešenje je bolje nego nikakvo
Ako prilike čine čoveka, onda valja prilike učiniti ljudskima.
– Karl Marks
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao osetljive kategorije društva, može se smatrati napretkom u razvoju odgovornosti u međuljudskim odnosima, kao i razvoju empatije prema osobama koje nemaju potpunu radnu sposobnost, ali imaju volju i želju da i sa ograničenom radnom sposobnošću daju svoj doprinos društvu u kome žive. Osim ekonomskih prednosti koje se tiču omogućavanja finansijske nezavisnosti, osobama sa invaliditetom na ovaj način dodatno se razvija doživljaj lične vrednosti i dostojanstva. Sama činjenica da na ovaj način doprinose razvoju i funkcionisanju društva, upotpunjuje osećaj pripadanja samom društvu
Prava osoba sa invaliditetom koja se odnose na rad, regulisana su prvenstveno Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 32/2013 i 14/2022 – dr. zakon), kao i Pravilnicima koji prate navedeni Zakon i detaljnije regulišu prava i obaveze kako navedene kategorije nezaposlenih, tako i poslodavaca. U skladu sa tim, pomenutim Zakonom, konkretno članom 3 stav 1, utvrđeno je da – osoba sa invaliditetom, u smislu ovog zakona, jeste lice sa trajnim posledicama telesnog, senzornog, mentalnog ili duševnog oštećenja ili bolesti koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom, koje se suočava sa socijalnim i drugim ograničenjima od uticaja na radnu sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja i koje nema mogućnosti ili ima smanjene mogućnosti da se, pod ravnopravnim uslovima, uključi na tržište rada i da konkuriše za zapošljavanje sa drugim licima.
Istim članom ovog Zakona u stavu 2 definisano je ko se smatra nezaposlenom osobom sa invaliditetom:
1. mora imati opisane karakteristike iz stava 1 ovog člana,
2. od 15 do 65 godina života,
3. da nije u radnom odnosu niti je na drugi način ostvarila pravo na rad,
4. da je spremna da radi ili prihvati profesionalnu rehabilitaciju radi zapošljavanja i aktivno traži zaposlenje
5. da se nalazi na evidenciji nezaposlenih lica kod organizacije nadležne za poslove zapošljavanja.
Stavom 3 pomenutog člana utvrđeno je ko se smatra poslodavcem u smislu navedenog Zakona:
1. domaće ili strano pravno ili fizičko lice koje zapošljava jedno ili više lica,
2. Republika Srbija za zaposlene u državnim organima,
3. autonomna pokrajina za zaposlene u pokrajinskim organima
4. jedinica lokalne samouprave za zaposlene u organima jedinice lokalne samouprave.
Naravno, da bi neka osoba mogla ostvariti prava po ovom Zakonu, mora imati utvrđen status osobe sa invaliditetom, pa je u članu 4 utvrđeno da status osobe sa invaliditetom ima:
1) ratni vojni invalid;
2) mirnodopski vojni invalid;
3) civilni invalid rata;
4) lice kome je izvršena kategorizacija i drugo lice kome je utvrđena invalidnost, u skladu sa zakonom;
5) lice kome je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđena kategorija invalidnosti, odnosno preostala radna sposobnost;
6) lice kome se, u skladu sa ovim zakonom, proceni radna sposobnost saglasno kojoj ima mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja, odnosno radnog angažovanja.
Zakon o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje), kao opšti propis koji reguliše prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca u oblasti rada, takođe reguliše ovu materiju, te je u članu 101 ovog Zakona, između ostalog, utvrđeno da je zaposlenom – osobi sa invaliditetom…poslodavac dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom.
KAKO OSOBA SA INVALIDITETOM MOŽE OSTVARITI SVOJE PRAVO NA ZAPOSLENJE?
Zapošljavanje navedene kategorije nezaposlenih, kao i ostvarivanje drugih prava koja se odnose na rad, vrši se preko Nacionalne službe za zapošljavanje, te u cilju podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom ova organizacija sprovodi mere aktivne politike zapošljavanja koje podrazumevaju stručnu i finansijsku podršku poslodavcima i licima. Načini na koje NSZ pomaže osobama sa invaliditetom u zapošljavanju su javni konkursi putem kojih povezuju nezaposlena lica sa invaliditetom i potencijalne poslodavce, kao i utvrđivanje refundacije troškova koje imaju poslodavci koji zaposle lica sa invaliditetom, subvenciranje zarada ovih zaposlenih, javni radovi, stručna praksa i tako dalje.
POSTUPAK ZA OSTVARIVANJE PRAVA
Konkretan postupak za ostvarivanje prava na zaposlenje osoba sa invaliditetom regulisan je Pravilnikom o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2010 i 97/2013). Prema ovom Pravilniku, Zahtev za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja podnosi se nadležnoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: Nacionalna služba) prema prebivalištu lica koje podnosi zahtev. Uz zahtev se prilaže i potrebna medicinska dokumentacija. Ocenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja vrši komisija organa veštačenja Republičkog fonda u skladu sa Pravilnikom o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (“Službeni glasnik RS”, br. 59/08 i 75/08 – u daljem tekstu: Pravilnik) i ovim pravilnikom, u prostorijama Nacionalne službe. Po završenom postupku, Komisija sačinjava nalaz i mišljenje sa ocenom radne sposobnosti. Dalje, Nacionalna služba na osnovu nalaza, mišljenja i ocene komisije organa veštačenja Republičkog fonda donosi Rešenje o proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja. Na ovo rešenje dozvoljena je žalba.
Troškove procene radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja nezaposlenog lica i lica zaposlenog u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom snosi Nacionalna služba.
ZAKLJUČAK
Podsticanje poslodavaca na zapošljavanje osoba sa invaliditetom značajna je mera Nacionalne službe kojom se pomaže navedenoj kategoriji nezaposlenih da iskoriste svoje radne sposobnosti. U jednom (idealnom) humanom društvu glavni motivi zapošljavanja osoba sa invaliditetom bili bi – odgovornost, humanost i empatija. Međutim, iako je propisima utvrđeno pravo na različite vidove radnog angažovanja ove kategorije nezaposlenih, bez posebnih mera koje sprovodi Nacionalna služba teško da bi neki poslodavac, rukovođen samo humanošću, zaposlio neku osobu sa invaliditetom. Pomenute “mere” NSZ su, u stvari, namenjene poslodavcima kroz razne finansijske olakšice, po principu “plaćanja” za uslugu zaposlenja invalida.
Možda se u nekom budućem, humanijem društvu i razvije iskrena empatija i svest o važnosti radnog angažovanja osoba sa invaliditetom, a do tada – i ovakvo rešenje je bolje nego nikakvo.
Autorka je sudija Osnovnog suda u Kragujevcu i predsednik Odeljenja za radne sporove
Bivši načelnik Resora državne bezbednosti (RDB) Srbije Jovica Stanišić, osuđen pred haškim sudom za zločine protiv čovečnosti, podneo je zahtev za prevremenim puštanjem na slobodu. Iako ispunjava uslov za to, sve sudije tribunala smatraju, između ostalog, da su „njegovi zločini velike težine“ i da to govori protiv njegovog prevremenog puštanja na slobodu
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
