Dva čoveka na dve stolice simbolizuju propast naše politike, jer ni Bajatovićevi Rusi ni Đurićevi Amerikanci sada nisu prijateljski nastrojeni ka Srbiji. Doduše, po izrazu lica, kod rusofila vlada veća apatija. Treća stolica, pored Đurića, simbolično je prazna, što nam poručuje da nema nade da će neko treći, recimo braća Kinezi, da nam pomogne. Šta još govori slika “tihog hoda”
Rembrant van Rajn naslikao je čuvenu “Noćnu straža” 1642. godine. Ovo remek-delo holandskog majstora nastalo je na vrhuncu njegovog umetničkog razvoja i prikazuje slikarsku tehniku, igru svetla i senke, ali i fantastičnu karakterizaciju likova iz trgovačkog staleža koji postaje sve moćniji. Osim bogatstva, prikazana je i politička moć tog “streljačkog društva” u veoma realističnoj formi, jezikom Instagrama rečeno, bez bjutifikacije i filtera.
Vrhunski slikari renesanse i baroka zapravo su bili pandan današnjoj televiziji, jer svako veliko delo prikazuje socijalne teme, odnose moći, običaje, i ukazuje na različite oblike društvene patologije. U njima je uhvaćen “duh vremena”, što je skup individualnih i kolektivnih iskustava u određenom istorijskom trenutku.
JEDAN FREJM, A PORUKA MNOGO
Ovih dana je Srbija zemlja u stanju čekanja. U nedostatku konkretnih vesti, vlast putem svojih medija naizmenično šalje dve naizgled potpuno suprotne poruke. Jedna je katastrofično predviđanje naše sudbine pod sankcijama iz Amerike, a druga je difuzna jer implicira postojanje nekakvog mirakula, gotovo religioznog ukazanja koje će nam doneti spas u momentima kolektivnog očaja. Pomislio sam, kako bi danas, da je nekim slučajem Rembrant živ, izgledala slika kojom bi se budućim generacijama prikazalo naše stanje. Pošto sam slikarski neuk, pozajmio sam predložak koji je nastao ovih dana na jednoj od sednica Vlade u proširenom sastavu, sa jedinom tačkom dnevnog reda – sudbinom Nisa.
Umesto video-snimka upotrebljen je samo jedan frejm, koji je sublimirao celokupnu poruku, poput fotografije. Na slici su (levo) ministar spoljnih poslova Marko Đurić i (desno) večiti direktor Srbijagasa Dušan Bajatović. Iza njih, vidimo samo tela čoveka u sakou bez kravate i kamermana u beloj majici koji snima “iz ruke”. Možda će vam se činiti bizarno poređenje, ali upravo ovakva situacija bila bi idealna za slikara da napravi potret Srbije u čekanju.
Sve vam je tu. Imate dva predstavnika koalicije na vlasti, sa zabrinutim, nemim izrazima lica. Bajatović je kobajagi levica, Đurić kobajagi desnica. Bajatović sedi sa rukama prekrštenim na stolu, pogleda uprtog u prazno, sa izrazom čoveka koji je potpuno izgubio nadu. Prekrštene ruke pokazuju da nema više prilike da se išta uradi, on čeka presudu a zna da je nepovoljna. On je izgubio i zato se na njemu vidi potpuna bespomoćnost. Predajem se u tvoje ruke – spreman sam na najgore, poručuje ovaj čovek na slici.
Pored njega je mlađi kolega, Đurić, koji gleda u stranu, prati poruku te nevidljive a sveprisutne sile. On je takođe ozbiljan ali takođe nekako suvišan, jer ni on nije gospodar situacije već sluša glas nekog autoriteta koji ne saopštava lepe vesti.
Ova dva čoveka na dve stolice simbolizuju propast naše politike, jer ni Bajatovićevi Rusi ni Đurićevi Amerikanci sada nisu prijateljski nastrojeni ka Srbiji. Doduše, po izrazu lica, kod rusofila vlada veća apatija. Treća stolica, pored Đurića, simbolično je prazna, što nam poručuje da nema nade da će neko treći, recimo braća Kinezi, da nam pomogne.
A sada više o simbolici dva torza u drugom planu iza tužnog dvojca. Kamerman je svoj objektiv okrenuo negde iza aktera, što govori o njihovoj nebitnosti. Neko drugi je u središtu pažnje, dok je muškarac u sakou nalik na službenika Vlade koji telom ograničava kamermana, određujući granice njegovog kretanja. Jedina nelogičnost prikaza je dežmekasti, barokni stomačić kamermana, koji budi insinuaciju da se radi o režimskom novinaru, nekom u milosti vlasti. Pošto ne znam ko je kolega, unapred se ograđujem, jer bi žgoljavi novinar bio biblijska asocijacija na isposništvo ili sedam mršavih krava – što je simbol ekonomske krize.
Ovako bi asocijacija bila na podobne i nepodobne medije.
Rembrant bi svakako posebnu pažnju obratio na igru svetla i tame na ovoj slici. Tamna drvena pozadina, nešto svetliji sto koji reflektuje izvor svetla, i tamnije stolice, presvučene bordo plišem. Svetlo na lica aktera pada sa njihove leve strane, nama desno na slici. Kod slikara je to obično Isus, ili neka druga vrsta božanskog znamenja.
Slučaj je hteo da tu božansku notu simbolizuje i flašica vode “aqua viva” (živa voda), kojom se poput bogojavljenske vodice leče sve bolesti i nestašice.
Koga ne vidimo na slici, a tu je sveprisutan? Naravno, reč je o Aleksandru Vučiću, koji je jedini autoritet i glavni na ovom sastanku. On bi zapravo imao ulogu svetla u tami energetske krize. Ukoliko znate tu činjenicu, onda vam je jasno da ga Bajatović baš ne sluša pažljivo, dok Đurić očekuje direktivu. Ni njima zapravo nije jasno o čemu Vođa govori, ali su tu dovedeni da bi se održala predstava.
A RAFINERIJA? RAFINERIJA ĆUTI
Ova analiza samo jedne slike iz video-izveštaja sa sednice Vlade pokazuje koliko su vizuelni mediji zapravo površni i ne dozvoljavaju nam da shvatimo suštinu poruke. Postajemo civilizacija slike, ali još pre civilizacija klipova koji zamenjuju sliku. Pošto nemamo koncentraciju za dužu formu, klip na društvenim mrežama prava je dimenzija naše perceptivne i kognitivne površnosti.
Ovoj sakralnoj atmosferi naročito doprinose i poruke koje se javnosti prenose sa sastanaka oko budućnosti Nisa. Energetski kolaps i politički neuspeh doveo je do prekida rada Rafinerije u Pančevu. Međutim, umesto zatvaranja, u medijima se koristi nekoliko paranaučnih eufemizama. Papagajski se ponavlja slikovita floskula “režim tihog hoda”. Rafinerija se, baš kao i vajni političari sa slike – ućutala. Čak se kaže “neka vrsta tihog hoda”, što me podseća na molitveni post i tihovanje kojim se koristio doktor Dabić, odnosno psihijatar Radovan Karadžić. Tihi hod je suprotan glasnom protestu, to je mimikrija smrti. Rafinerija se utišala, ili je ušla u fazu “tople cirkulacije”, što opet, nas, priprosti puk, podseća na opasnost od hladnih radijatora, ili “toplih proba” koje su , kako znamo, blagovesti grejne sezone.
ČUDA I MISTERIJE JEDNE FARSE
Ima li nam spasa? Pošto nam slika sa sastanka kaže da nemamo ni druga ni brata, osim Orbana, sa kojim delimo ljubav prema bureku i piti sa sirom. Olvejz sa sirom, rekao je znalački tokom tejstinga bureka u Subotici. Predsednik Vučić možda nema rešenje za Nis, ali je umesto toga poželeo više luka u bureku, jer najpoznatiji pekar u Subotici zapravo ne zna koliko luka treba staviti u pitu sa mesom.
On je dakle, merilo svih stvari, pa se u medijima prvo najavljivalo 100 mogućih scenarija za Nis, onda smo se sveli na dva ili tri, kako je saopštila ministarka Handanović, ponudivši svoju ostavku, a sedeći pored Siniše Malog koji nije krio tugu i dešperaciju. Premalo je vere u Malog, što je čudno ukoliko se setimo da je on jedan od Vučićevih apostola. Neverni Mali.
Među čudima i misterijama posebno mesto je zauzela Jorgovanka Tabaković i njeno “specijalno rešenje”. Jorgovanka je najavila drugi krug naše patnje i pokore, nazvan “sekundarne sankcije”, a tiče se blokiranja platnog prometa. Guvernerka Cica, kako joj tepaju, kaže da su naše zlatne rezerve ogromne i nikada veće, pa mi se čini kao da je ona čuvarka našeg porodičnog blaga i garant da ćemo preživeti. Krckaćemo porodično zlato dok prođu gurava vremena. Sam izraz “nepravedne sankcije”, ili “spoljni zid sankcija” svakog našeg čoveka teleportuje u devedesete. Dodajmo tome sećanje na nestašicu goriva i točenje benzina u flaše u obliku maskote Nisa, psa Petronija, “dobrog psa iz dobre kuće”!
Da je sudbina Nisa inspirativna pokazuje i najnoviji rad umetnika Pijaniste, koji takođe referiše na to kolektivno očekivanje vaskrsnuća rafinerije.
Na kraju ove priče o slici dolazi vest o izrazu koji je Oksford pres izabrao kao “reč godine”. U pitanju je “rage bait” ili mamac za besne reakcije na društvenim mrežama – naški rečeno “žiška”. Slika “Tihi hod” govori nam drugačije, ona zapravo pokazuje da se čak ni likovi iz vlasti ne primaju na rovce i žiške. Ostalo je samo da sačekamo kraj ove farse.
Milutin Simović, dugogodišnji funkcioner Demokratske partije socijalista i bivši ministar poljoprivrede, uhapšen je u Nikšiću po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva Crne Gore
Američka zabrana uvoza guma koje u Srbiji proizvodi Linglong razotkriva sistemsku krhkost poretka u kojem kapital slobodno cirkuliše, dok se radnici širom sveta primoravaju da se međusobno takmiče u odricanju od sopstvenih prava
Pokazalo se da se Evrosong ne može zamisliti bez uticaja geopolitičkih strujanja, ali ne samo pri glasanju, već u promociji ili hibridnom ratu neprijateljskih zemalja. Danas se više te podele ne mogu ni sakriti ni kamuflirati, one su sve dublje i dovode u pitanje samu suštinu ovog takmičenja koje postaje paradigma političkog odnosa snaga u Evropi i svetu
Pravni sistemi širom sveta sve više prepoznaju značaj uključivanja građana i NVO u zaštitu biodiverziteta. Mehanizmi kao što su pravo na pristup informacijama od javnog značaja, pravo na učešće u donošenju odluka i pravo na pravnu zaštitu omogućavaju civilnom sektoru da prati sprovođenje ekoloških zakona i utiče na njega. Ovaj pristup podstiče veću transparentnost, odgovornost i zajedničku borbu za očuvanje prirode
Tugovanje znači da je neko ostao s viškom ljubavi i mora da nauči kako da učini da ta ljubav nastavi da živi, da bude preusmerena. Pitanje je da li ću u jednom trenutku uspeti da izađem iz rituala fokusiranih na prošlost i – makar kroz dobrotvorni rad nevezan za jednu, meni posebnu važnu osobu – ponovo osetiti životnu radost, spontanost, razigranost, uživanje u seksualnoj razmeni. Jedini potpuni poraz je da patnja dovede do nemogućnosti da ikada ponovo osetimo ljubav
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
