Ako ste proteklog vikenda otvorili stranicu na društvenim mrežama „studenti u blokadi” da vidite kada da idete na Autokomandu ili ste, pak, klinknuli na „vučićuverujem” na Instagramu, da odslušate govore sa kontramitinga SNS-a u Jagodini – onda je i vas Ćaci jasno podelio.
Izraz ćaci delo je nepoznatog autora koji je crvenom bojom ispisao natpis „ćaci u školu” na ulazu u Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu i tako pokušao da privoli đake da sednu u klupe, iako su mnoge škole štrajkovale od 20. januara i tako pružile podršku studentskom bojkotu.
Mnogi veruju da je, sada već popularni Ćaci, zapravo SNS-ovac koji je pomalo zaboravio ćirilicu, pa mu je čirilično Đ (Ђ) ispalo – Ć (Ћ).
Tako je na već poznate podele u Srbiji na „mi i oni”, „lažna elita ili krezubi”, „Zvezda ili Partizan”, „Evropa ili Rusija”, koje za „Vreme” navodi sociolog Slobodan Cvejić, dodato i „ili si ćaci ili đaci”.
SStudenne znam gde je problem. ĆACI stvarno treba da se vrate u školu, a ĐACI mogu na ulice.
činjenice mislim dobar grafit pic.twitter.com/0So2H3Zu5r
— Danijel Milošević (@suri_orao) January 22, 2025
Ne mrežama je sve uočljivije i ono „ili jesi ili nisi”, a pojedini samo stavljaju „ili ili”.
Da li se smanjuje broj neopredeljenih?
Ovakve pojave u Srbiji, Slobodan Cvejić, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, objašnjava kao situaciju u „veoma polarizovanom društvu”.
„I inače (u Srbiji) postoje velike socijalne i identitetske razlike zbog neravnomernog toka modernizacije tokom čitava prethodna dva veka, od kako Srbija traži svoje mesto među evropskim narodima”, dodaje on.
U redovnim situacijama, kaže Cvejić, broj neopredeljenih je veći nego broj opredeljenih (bilo za ili protiv).
„Ali, glavna odlika ovog protesta, izazvanog nesrećom u Novom Sadu, gde je bilo sasvim očigledno da korupcija i nemar odnose ljudske živote, je da je broj motivisanih daleko veći, i to onih koji su protiv ovog režima”, kaže Cvejić.
Jedna priča: Ćaci i đaci za stolom
David ima prijatelja sa bivšeg posla, sa kojim se druži već 15 godina, a imaju običaj da jednom nedeljno idu na pivo. Za stolom u kafani, David je, kaže za „Vreme”, konstatovao da se „u dobrom smeru odvijaju protesti, da se napravio barem neki korak ka promenama, do potencijalnih ostavki”.
„Tu se taj moj drug, koga nikada nismo mogli da svrstamo tačno negde, ali jeste i ranije svašta komentarisao, nasmeja i kaže ‘vi mnogo krivite Vučića za sve, država prolazi kroz najbolji period u istoriji Srbije’. Ja ga onda pitam šta je tu tako dobro, on kaže ‘tu su putevi, da se gradi, nikad bolje nije Beograd izgledao, nikad više para nije bilo, postajemo bitni u svetu’”, dodaje David.
Onda se potegla priča oko štrajka nastavnika, a sestra Davidovog prijatelja je prosvetni radnik, za nju je, kaže prokomentarisao „ko joj je kriv, to zanimanje nije profitabilno”.
„Kada je još rekao i da ‘korupcija postoji svuda u svetu i da padaju nadstrešnice svuda u svetu’, ali i ‘najlakše bi vama bilo njega da ubiju’, tačno one rečenice koje slušamo stalno u tabloidima, tu sam poludeo i počeo da se derem po kafani”, kaže još David, koji ne može najbolje da objasni zašto ga svi ovi komentari baš sada toliko nerviraju i kako je prethodnih 13 godina, koliko je SNS na vlasti, uspeo da sedi jednom nedeljno sa istim prijateljem.
„Sada su ipak u pitanju ljudski životi, a on mi ponavlja identičnu izjavu koju je negde pročitao.”
Podele su namerno održavane i razvijane, misli Cvejić, pod „neoradikalskom vlašću”.
„U takvom kontekstu logično je da, kada se društvena situacija zaoštri, podela na – za i protiv – postane jača”, dodaje profesor, koji je i narodni poslanik na listi Zdravka Ponoša.