Pitanje život i smrti: Zašto država ne oporezuje štetne namirnice?

Studija Fondacija „Osvaldo Kruz“ iz Rio de Žaneira našla je da bi se u zemljama poput Sjedinjenih Država i Velike Britanije čak svaka sedma smrt mogla pripisati ishrani sa mnogo industrijske hrane.

Istraživači su uporedili podatke iz osam zemalja, posebno one o ishrani i smrtnosti, prenosi Dojče vele (DW).

Našli su, kažu, jasnu vezu – što se više kalorija unosi kroz industrijsku hranu, to veći rizik od prerane smrti.

Eduardo Nilson, nutricionista-epidemiolog iz ove fondacije, za DW kaže da su dosadašnja istraživanja bila preuska jer su posmatrala pojedine namirnice. „Moramo da pogledamo matricu cele ishrane“, navodi on.

Šta je „ultraobrađena hrana“

U Brazilu se već radi na promociji zdravije ishrane. Univerzitet u Sao Paulu podelio je hranu u četiri grupe.

Prva je (skoro) neobrađena hrana, recimo sveže voće, povrće, sveže meso, jaja. Drugo su obrađeni dodaci poput nekih ulja, soli, šećera. U trećoj grupi su konzervirano voće i povrće, suhomesnato, hleb, sir.

U četvrtoj grupi, takozvanoj „ultraobrađenoj hrani“, je sve ono što se spravlja industrijski uz derivate od masnoća, gustina i proteina, uz dodavanje veštačke boje, pojačivača ukusa i konzervansa.

U toj „zloglasnoj“ grupi su automatski i čokolade, gazirana i energetska pića, gotova hrana, zaslađeni jogurti pa i neke pahuljice od žitarica.

Previše obrađena hrana u slengu se često zove „junk food“ („đubre“) i svako zna da sa njom ne treba preterivati. Ali, mnogi to ne poštuju.

Ovakve namirnice povezane su sa 32 bolesti ili uticaja na zdravlje, od gojaznosti preko dijabetesa i srčanih oboljenja, sve do tumora i kognitivnog popuštanja.

Na Mediteranu je bolje

Od osam zemalja koje su poredili brazilski naučnici, upravo one u Latinskoj Americi imaju najmanji udeo isuviše obrađene hrane u ishrani stanovnika. Sledstveno, manje je i prevremenih smrti, tvrde naučnici.

Na suprotnom polu su anglosaksonske zemlje – Australija, Kanada, Britanija i SAD.

„Nije iznenađenje što su zemlje koje imaju razvijeniju kulturu ishrane otpornije na ultraobrađenu hranu pa su zadržale zdravije navike“, kaže nam Nilson.

„Pričamo ovde o Japanu, Italiji, Francuskoj, načelno o mediteranskim zemljama“, dodaje. Slično je, kaže, u Brazilu čija se kuhinja temelji na pirinču, pasulju, salati, voću i nekim izvorima proteina.

Porez na šećer?

A opet, nije lako – a često ni jeftino – jesti uvek zdravo. Nilson i njegova grupa istraživača zato se zalažu da se stvari obrnu, to jest da države podrže zdraviju ishranu.

Da se, recimo, jače oporezuju zašećerena hrana i pića. „U Brazilu smo kao deo reforme ishrane uveli nultu poresku stopu za svežu ili minimalno obrađenu hranu“, kaže on.

Poljoprivrednici se pak podstiču da gaje raznovrsne kulture. Organska proizvodnja uključena je u isporuku obroka za školske kantine.

„Sve zemlje bi trebalo da preduzmu slično jer su dokazi vrlo ubedljivi“, kaže brazilski naučnik.

Prvi potezi u SAD

Uticajem isuviše obrađene hrane bavi se i američki Nacionalni institut za zdravlje.

Suočeni sa mogućom promenom politike i kritikama, neki proizvođači sami izbacuju sintetičke farbe i druge aditive.

Američka uprava za hranu i lekove prošle sedmice apelovala je na proizvođače da „zamene petrohemijske boje prirodnim sastojcima zarad dobrobiti američke dece, baš kako se već radi u Evropi i Kanadi“.

To je u skladu sa politikom koju je najavio američki sekretar za zdravstvo Robert F. Kenedi Mlađi.

Ima i pobuna. Recimo, firma „Dženeral Mils“ probala je da pređe na prirodne boje u pahuljicama za doručak, ali se vratila veštačkim – zbog protesta mušterija.

U ponedeljak (28. april) su dva giganta u proizvodnji idnsutrijske hrane, PepsiCo i Kelog, najavili da će izbaciti neke sintetičke aditive iz proizvoda.