Dok zapadne zemlje beleže porast oboljenja i prevremenih smrti povezanih s ishranom, Brazil i druge zemlje sa snažnijom kulinarskom tradicijom pokazuju da se štetni efekti ultraobrađene hrane mogu ublažiti. Ključna preporuka istraživača – fiskalne mere koje bi zdravu hranu učinile pristupačnijom
Studija Fondacija „Osvaldo Kruz“ iz Rio de Žaneira našla je da bi se u zemljama poput Sjedinjenih Država i Velike Britanije čak svaka sedma smrt mogla pripisati ishrani sa mnogo industrijske hrane.
Istraživači su uporedili podatke iz osam zemalja, posebno one o ishrani i smrtnosti, prenosi Dojče vele (DW).
Našli su, kažu, jasnu vezu – što se više kalorija unosi kroz industrijsku hranu, to veći rizik od prerane smrti.
Eduardo Nilson, nutricionista-epidemiolog iz ove fondacije, za DW kaže da su dosadašnja istraživanja bila preuska jer su posmatrala pojedine namirnice. „Moramo da pogledamo matricu cele ishrane“, navodi on.
Šta je „ultraobrađena hrana“
U Brazilu se već radi na promociji zdravije ishrane. Univerzitet u Sao Paulu podelio je hranu u četiri grupe.
Prva je (skoro) neobrađena hrana, recimo sveže voće, povrće, sveže meso, jaja. Drugo su obrađeni dodaci poput nekih ulja, soli, šećera. U trećoj grupi su konzervirano voće i povrće, suhomesnato, hleb, sir.
U četvrtoj grupi, takozvanoj „ultraobrađenoj hrani“, je sve ono što se spravlja industrijski uz derivate od masnoća, gustina i proteina, uz dodavanje veštačke boje, pojačivača ukusa i konzervansa.
U toj „zloglasnoj“ grupi su automatski i čokolade, gazirana i energetska pića, gotova hrana, zaslađeni jogurti pa i neke pahuljice od žitarica.
Previše obrađena hrana u slengu se često zove „junk food“ („đubre“) i svako zna da sa njom ne treba preterivati. Ali, mnogi to ne poštuju.
Ovakve namirnice povezane su sa 32 bolesti ili uticaja na zdravlje, od gojaznosti preko dijabetesa i srčanih oboljenja, sve do tumora i kognitivnog popuštanja.
Na Mediteranu je bolje
Od osam zemalja koje su poredili brazilski naučnici, upravo one u Latinskoj Americi imaju najmanji udeo isuviše obrađene hrane u ishrani stanovnika. Sledstveno, manje je i prevremenih smrti, tvrde naučnici.
Na suprotnom polu su anglosaksonske zemlje – Australija, Kanada, Britanija i SAD.
„Nije iznenađenje što su zemlje koje imaju razvijeniju kulturu ishrane otpornije na ultraobrađenu hranu pa su zadržale zdravije navike“, kaže nam Nilson.
„Pričamo ovde o Japanu, Italiji, Francuskoj, načelno o mediteranskim zemljama“, dodaje. Slično je, kaže, u Brazilu čija se kuhinja temelji na pirinču, pasulju, salati, voću i nekim izvorima proteina.
Porez na šećer?
A opet, nije lako – a često ni jeftino – jesti uvek zdravo. Nilson i njegova grupa istraživača zato se zalažu da se stvari obrnu, to jest da države podrže zdraviju ishranu.
Da se, recimo, jače oporezuju zašećerena hrana i pića. „U Brazilu smo kao deo reforme ishrane uveli nultu poresku stopu za svežu ili minimalno obrađenu hranu“, kaže on.
Poljoprivrednici se pak podstiču da gaje raznovrsne kulture. Organska proizvodnja uključena je u isporuku obroka za školske kantine.
„Sve zemlje bi trebalo da preduzmu slično jer su dokazi vrlo ubedljivi“, kaže brazilski naučnik.
Prvi potezi u SAD
Uticajem isuviše obrađene hrane bavi se i američki Nacionalni institut za zdravlje.
Suočeni sa mogućom promenom politike i kritikama, neki proizvođači sami izbacuju sintetičke farbe i druge aditive.
Američka uprava za hranu i lekove prošle sedmice apelovala je na proizvođače da „zamene petrohemijske boje prirodnim sastojcima zarad dobrobiti američke dece, baš kako se već radi u Evropi i Kanadi“.
To je u skladu sa politikom koju je najavio američki sekretar za zdravstvo Robert F. Kenedi Mlađi.
Ima i pobuna. Recimo, firma „Dženeral Mils“ probala je da pređe na prirodne boje u pahuljicama za doručak, ali se vratila veštačkim – zbog protesta mušterija.
U ponedeljak (28. april) su dva giganta u proizvodnji idnsutrijske hrane, PepsiCo i Kelog, najavili da će izbaciti neke sintetičke aditive iz proizvoda.
Na drugu godišnjicu tragedija u Beogradu i okolini, Viktimološko društvo Srbije apeluje na sve građane da ne zaborave žrtve i poziva da se aktivno radi na prevenciji nasilja
Na dan istorijskog protesta, 15. marta, tačno u 19.11 nešto je nagnalo ljude u beg u Ulici kralja Milana. Od tada se nižu teorije, a konačnog dokaza nema. Pred vama je obimni dosije „Vremena“ o tom događaju, koji će biti redovno dopunjavan
Kada su se američki vojnici vratili iz Vijetnama, nisu ih dočekali ni slava ni zahvalnost. Umesto toga, suočili su se s osudom i ignorisanjem. Pedeset godina od kraja rata, SAD još nosi teret moralnih i društvenih dilema koje je taj sukob otvorio, ostavljajući neizbrisive tragove u kulturi, politici i kolektivnoj svesti
Regrutovanje vojnika i prisiljavanje da se bore na strani okupatora je ratni zločin. DW je razgovarao s Ukrajincima i aktivistima za ljudska prava o tome kako Rusi vrše pritisak na stanovnike da služe vojni rok.
Jedan beogradski vozač autobusa nada se vraćanju obaveznog vojnog roka jer bi tako barem vojska obučavala šofere pa bi ih i bilo
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Brutalno pendrečenje studenata i građana u Novom Sadu pokazuje da je režim ne samo spreman na osvetu – nego je već i sprovodi
Ako se u stvarnosti naruši princip ravnoteže - onako kako je nesposobni režim narušio odnos između betonskih elemenata na novosadskoj Železničkoj stanici – stvarnost će se ponašati kao nadstrešnica: otkazaće poslušnost
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
