Noćenje s doručkom

U nekim čudnim zemljama izbori se održavaju, recimo, četvrtkom, a šta uopšte očekivati od zemlje gde se četvrtkom izlazi na izbore? Oni nedeljom verovatno idu na izlete, na utakmice (to tamo nije sramota) i u bioskop! A između četvrtka i nedelje pokušavaju da se snađu u novoj političkoj realnosti, s kojom su stupili u vikend.

Foto: Milovan Milenković

Recimo, Britanci su onog četvrtka izašli na izbore i smenili dotadašnju vlast. Čudna mi čuda, to je kod njih normalno, a ni kod nas nije bilo preegzotično. Volimo demokratiju i rado je se sećamo. Neobično je – ili nije – što je stanar kuće za premijere u četvrtak uveče izgubio izbore, a već u petak pre podne je deložiran s te adrese, dok su novi stanari nestrpljivo cupkali okruženi koferima. Kakva strogost, bog te veselio! Dobro je da su Sunaku uopšte dozvolili da, kao takoreći pripravnik za privatno lice, prespava tu “međunoć” u Dauning stritu 10; a možda mu je država i naplatila noćenje s doručkom?
Eto, tako je to u surovom kapitalizmu gde je vreme = novac, a većini nedostaje i jednog i drugog. No, kako se to u međuvremenu dosta obogatilo, čak bi se moglo reći da prosečno plivajućem građaninu iliti srednjoj klasi deficit slobodnog vremena zadaje više problema od deficita unapred nepotrošenog novca. Otuda su brzina i efikasnost tako cenjeni, neretko i precenjeni.

Srećom, kod nas vreme sasvim drugačije teče – ako teče uopšte. Ponekad jedva curka ili kaplje, čini ti se svakog časa će se zaustaviti. Orijentalističko opšte mesto kaže da je to tako na Orijentu: ljudi svih mileta i staleža naprosto su imači kada. Nije posao zec da pobegne! A i ako loviš pravog zeca, dugouhog, pusti ga neka se istrči dok ti sam ne uleti u krilo.

E sad, sve je to lepo, ali nije li ovdašnja vlast pravi primer aktivnog suprotstavljanja celoj toj kvaziorijentalnoj ima-se-kada filozofiji? Nije li Vrhovni Napornik nekoliko godina tupio sa svojim vikipedijskim interpretacijama i interpolacijama protestantske etike i duha kapitalizma? Nije li fakat da nas 24 sata dnevno zasipaju džirlo pokličima i dosetkama da oni nit spavaju nit jedu nit ono treće, nego samo rade za našu ogromnu i pri tome još i brzu dobrobit?

Da, to je jedna strana priče – ona koja im odgovara. Na drugoj strani, ti isti ljudi umeju da razvuku vreme na tanko kao kore za pitu, da ga podele na jedinice od kojih je najkraća mesec dana, da nam vreme jednolično kaplje po temenima kao na lošoj pozorišnoj predstavi (kad-tad će se dokazati da najviše ljudi razmišlja o suicidu upravo tokom takve talačke krize), da nas uvale u žitko blato vremena tako da nam samo čuperci vire a noge se uzalud batrgaju da se oslone o dno. I da nam onda još (“subliminalno”) poruče: hajde sada da vidimo ko će duže izdržati, ko ima više strpljenja…

“Dobro bre, Pančiću, ali daj malo da vidimo kako to oni konkretno rade? Nemam vremena jer trčim na ‘Sokola’, a trčim na ‘Sokola’ jer nemam vremena!”

Evo vam primera.

Ko se još seća da su nedavno širom Srbije, pa tako i u Nišu, održani izbori? Ko se još seća da ih je opozicija dobila? Zašto onda ni do dan-danas opozicija nije konstituisala vlast? Zato što je, svedeno rečeno, u tome bila sprečena, jer vlast tvrdi da je ona, vlast, zapravo dobila izbore. Međutim, ni vlast nije formirala vlast i ne zna se kada će i da li će. Ili će prosto muljati ovo blato beskorisnog, ništavnog vremena sve dok i onaj kardiohirurg dr Milić zaboravi da je ikada učestovao na izborima. Ali, to je kanda zato što se Englezima nekud žuri dok je nama – a zapravo Njima – dobro ovde gde smo. Slično je i u Čačku, gde se mesecima utvrđuje ono što se u Britaniji, recimo, utvrdi između dva polaska brzog voza za Mančester.

Nije li slično bilo i na beogradskom Starom gradu, gde je isprva bilo jasno da je opozicija dobila izbore, ali je onda neko postavio fundamentano filozofsko pitanje: šta je opozicija? Onda je onaj Bastać uzeo knjige u šake da to odgonetne, ali jbg, izgleda da mu se najviše dopao Maks Veber.

Moglo bi ovakvih primera da se ređa još koliko hoćete, i to nipošto samo u vezi sa izborima. Nije li isto sa Kosovom? Epoha ovog režima prolazi u umrtvljivanju ljudi i događaja, mada se pravi poslovi u međuvremenu i te kako obavljaju. I tu nikakvo divljanje nad Mirditom ne može da prikrije tragove. Ili tolika silna obećanja o sjajnom životu i zlatnom dobu za godinu-dve: kalendar se vrlo maštovito cepka i prekraja tako da izgleda da smo u permanentnom Predzlatnom dobu.

This time next year, we’re gonna be millionaires! – kaže (svake godine) jedan mali engleski mufljuz. Ali, on je lik iz satirične TV serije. Velika je to razlika, kao između četvrtka i petka.