Ti ljudi umeju da razvuku vreme na tanko kao kore za pitu, da ga podele na jedinice od kojih je najkraća mesec dana, da nam vreme jednolično kaplje po temenima kao na lošoj pozorišnoj predstavi
U nekim čudnim zemljama izbori se održavaju, recimo, četvrtkom, a šta uopšte očekivati od zemlje gde se četvrtkom izlazi na izbore? Oni nedeljom verovatno idu na izlete, na utakmice (to tamo nije sramota) i u bioskop! A između četvrtka i nedelje pokušavaju da se snađu u novoj političkoj realnosti, s kojom su stupili u vikend.
Recimo, Britanci su onog četvrtka izašli na izbore i smenili dotadašnju vlast. Čudna mi čuda, to je kod njih normalno, a ni kod nas nije bilo preegzotično. Volimo demokratiju i rado je se sećamo. Neobično je – ili nije – što je stanar kuće za premijere u četvrtak uveče izgubio izbore, a već u petak pre podne je deložiran s te adrese, dok su novi stanari nestrpljivo cupkali okruženi koferima. Kakva strogost, bog te veselio! Dobro je da su Sunaku uopšte dozvolili da, kao takoreći pripravnik za privatno lice, prespava tu “međunoć” u Dauning stritu 10; a možda mu je država i naplatila noćenje s doručkom?
Eto, tako je to u surovom kapitalizmu gde je vreme = novac, a većini nedostaje i jednog i drugog. No, kako se to u međuvremenu dosta obogatilo, čak bi se moglo reći da prosečno plivajućem građaninu iliti srednjoj klasi deficit slobodnog vremena zadaje više problema od deficita unapred nepotrošenog novca. Otuda su brzina i efikasnost tako cenjeni, neretko i precenjeni.
Srećom, kod nas vreme sasvim drugačije teče – ako teče uopšte. Ponekad jedva curka ili kaplje, čini ti se svakog časa će se zaustaviti. Orijentalističko opšte mesto kaže da je to tako na Orijentu: ljudi svih mileta i staleža naprosto su imači kada. Nije posao zec da pobegne! A i ako loviš pravog zeca, dugouhog, pusti ga neka se istrči dok ti sam ne uleti u krilo.
E sad, sve je to lepo, ali nije li ovdašnja vlast pravi primer aktivnog suprotstavljanja celoj toj kvaziorijentalnoj ima-se-kada filozofiji? Nije li Vrhovni Napornik nekoliko godina tupio sa svojim vikipedijskim interpretacijama i interpolacijama protestantske etike i duha kapitalizma? Nije li fakat da nas 24 sata dnevno zasipaju džirlo pokličima i dosetkama da oni nit spavaju nit jedu nit ono treće, nego samo rade za našu ogromnu i pri tome još i brzu dobrobit?
Da, to je jedna strana priče – ona koja im odgovara. Na drugoj strani, ti isti ljudi umeju da razvuku vreme na tanko kao kore za pitu, da ga podele na jedinice od kojih je najkraća mesec dana, da nam vreme jednolično kaplje po temenima kao na lošoj pozorišnoj predstavi (kad-tad će se dokazati da najviše ljudi razmišlja o suicidu upravo tokom takve talačke krize), da nas uvale u žitko blato vremena tako da nam samo čuperci vire a noge se uzalud batrgaju da se oslone o dno. I da nam onda još (“subliminalno”) poruče: hajde sada da vidimo ko će duže izdržati, ko ima više strpljenja…
“Dobro bre, Pančiću, ali daj malo da vidimo kako to oni konkretno rade? Nemam vremena jer trčim na ‘Sokola’, a trčim na ‘Sokola’ jer nemam vremena!”
Evo vam primera.
Ko se još seća da su nedavno širom Srbije, pa tako i u Nišu, održani izbori? Ko se još seća da ih je opozicija dobila? Zašto onda ni do dan-danas opozicija nije konstituisala vlast? Zato što je, svedeno rečeno, u tome bila sprečena, jer vlast tvrdi da je ona, vlast, zapravo dobila izbore. Međutim, ni vlast nije formirala vlast i ne zna se kada će i da li će. Ili će prosto muljati ovo blato beskorisnog, ništavnog vremena sve dok i onaj kardiohirurg dr Milić zaboravi da je ikada učestovao na izborima. Ali, to je kanda zato što se Englezima nekud žuri dok je nama – a zapravo Njima – dobro ovde gde smo. Slično je i u Čačku, gde se mesecima utvrđuje ono što se u Britaniji, recimo, utvrdi između dva polaska brzog voza za Mančester.
Nije li slično bilo i na beogradskom Starom gradu, gde je isprva bilo jasno da je opozicija dobila izbore, ali je onda neko postavio fundamentano filozofsko pitanje: šta je opozicija? Onda je onaj Bastać uzeo knjige u šake da to odgonetne, ali jbg, izgleda da mu se najviše dopao Maks Veber.
Moglo bi ovakvih primera da se ređa još koliko hoćete, i to nipošto samo u vezi sa izborima. Nije li isto sa Kosovom? Epoha ovog režima prolazi u umrtvljivanju ljudi i događaja, mada se pravi poslovi u međuvremenu i te kako obavljaju. I tu nikakvo divljanje nad Mirditom ne može da prikrije tragove. Ili tolika silna obećanja o sjajnom životu i zlatnom dobu za godinu-dve: kalendar se vrlo maštovito cepka i prekraja tako da izgleda da smo u permanentnom Predzlatnom dobu.
This time next year, we’re gonna be millionaires! – kaže (svake godine) jedan mali engleski mufljuz. Ali, on je lik iz satirične TV serije. Velika je to razlika, kao između četvrtka i petka.
Studenti su zaboravili na fiziku. Posebno na Drugi zakon termodinamike koji kaže: ako postoji vakum u sistemu, čestice iz oblasti veće koncentracije će se širiti kako bi popunile prostor. Zaboravili su da nema političkih protesta, pa ni onih studentskih, bez političke sadržine
Ko li je u pitanju: arogantan, bahat, bitanga, dvoličan, folirant, hohštapler, lažov, nadobudan, nevaspitan, obmanjivač, podmukao, prevarant...
Vlast ima nekoliko mogućnosti. Prva je da poništi konkurs i tako prizna da je nesposobna da dva puta sprovede jasnu proceduru izbora članova Saveta REM. Druga je da se vrati nekoliko koraka unazad i “očisti listu” od predlagača i kandidata koji ne ispunjavaju uslove konkursa i tako pokuša da nastavi proces. Treća je da od kandidata koji su sada u igri, dakle i onih spornih, izabere svoj Savet. Slutim da će izabrati poslednju opciju. Tako ćemo opet imati REM i medije koji služe kao propagandni poligon moći Aleksandra Vučića i njegovih skutonoša
Mi smo, u proglasu novog medijskog udruženja, dobili spisak učesnika u jednom ogromnom rijalitiju, u kojem Veliki Šef nekog stavi u Elitu, nekog na Farmu, nekoga da provlači protivnike kroz blato – ali svi oni imaju isti cilj: Vučićevu naklonost
Među psihoanalitičarima je postala popularna teorija o dejstvu muzike koja se oslanja na ideju o paralelizmu kretanja. Muzika je, naime, definisana kao pravilno kretanje od jednog tona ka sledećem, a osećanja su definisana kao procesi koji troše energiju, zato i predstavljaju kretanje u našem unutrašnjem svetu. Otud je muzika shvaćena kao spoljno ogledalo naših unutrašnjih procesa, kao put da osećanja iznesemo, vidimo izvan sebe i pounutrimo, te da ih sa velikim grupama ljudi zajednički iskusimo
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
