Retorika i koreografija nenasilnog studentskog protesta pokazale su se uspešnom u rušenju osećanja bespomoćnosti kod širih masa i širenju unezverenosti kod vlasti. Ovaj učinak je ogroman zalog koji brani melanholiji da osvoji prostor između ideala i realnosti i protivi se trpanju protesta u muzej
Studentski protest je ušao u novu fazu. Sa kakvim simboličkim kapitalom? Da li je uzdržano upozorenje da je prerano protest trpati u muzej već nagoveštaj defetizma? Nije. Odgovor treba obrazložiti i dopuniti kontratvrdnjom da iz svakog preuranjenog trijumfa vlasti viri njen poraz. U ovom prilogu treba se odozgo osvrnuti na nezavršeni protest i jasnije mu odrediti dosadašnji učinak.
ŠTA (NI)JE PROTEST
Studentski protest 2024/2025 nije običan sukob generacija ni banalna potraga mladih za identitetom u otporu. Reč je o pokretu punoletnih građana koji traže svoja prava. U protestu mladost nije privilegija neiskusnih nego je, naprotiv, uzdignuta ptičja perspektiva, horizont iz kog se bolje vidi celina. Zato što je omladini kraj života udaljeniji, njihova pobuna je prožeta jačom nadom i energijom. I definisana nemogućim, tj. odbacivanjem onoga što je za vlast jedino moguće. Mobilisana je budućnost kao još neostvareni život i kao protivrečno mnoštvo mogućnosti.
Zato je protest danas subverzivniji nego što se činilo kada je počinjao. Nije mu suština nelegalna blokada nego je protest, najopštije govoreći, legitimni otpor tržištu besmisla koji uređuje i nadzire koruptivna vlast. Nije to obojena revolucija nego pokret odozdo, koji upozorava da na tržištu besmisla postoji i univerzalni nepoljuljani smisao. To je rušenje regulisane ponude i potražnje iluzija.
Premda je u protestu ponuda socijalnih smislova nedorečena i uzdržana, ipak je reč o Velikom pokušaju, o masovnoj negaciji dekretiranih smislova vlasti. Novi protestni sklopovi smisla nisu nastali ex nihilo, nego je postavljeno staro pitanje – koliko smislovi iz prošlosti smetaju novoj budućnosti. A nova očekivanja od budućnosti važni su sadržaji novog protestnog iskustva.
OTPORI STRUKTURI
Iako je lišen otvorenog antikapitalizma, protest remeti konfliktni i destruktivni kapitalizam kojim u Srbiji upravljaju prerušeni nazadni desni ekstremisti koji se oslanjaju na masu bezidejnih karijerista. Delatno jezgro nepristajanja protesta jeste latentni otpor strukturi, a ne proceduri, kako se čini. Uprkos simpatijama prema protestu, reakcija okruženja u regionu je uzdržana. Protest u Srbiji ne može biti globalni virus promena, jer ne stiže iz velike države, koja jedino može biti moćni agens naddržavnih promena. Pa ipak, u Evropi se vidi da iz Srbije stiže važna generacijska moralna opomena.
Protest nije efemerna pobuna studenata nego “Usta raja ko iz zemlje trava”. Nije upozorenje na to da se na prinudu mora biti osetljiv nego poruka da se nikada na silu ne može biti dovoljno preosetljiv. Nije nenadana blokada institucija nego dugo kumulirano nezadovoljstvo korumpiranom vlašću. I otpor njenoj regulaciji prezira i poštovanja koja zamagljuje temelje korupcije.
SUBVERZIJA PALANCI
Studentski plenumi nisu alternativa institucijama. Ova antiteza je lažna. Istinska alternativa je nova solidarnost protesta, lišena destruktivnog šovinizma koji je region odveo u sunovrat. Zato protest nije lokalpatriotizam. Pokrenuo je teme koje su puls doba, jer prevazilaze jezičke barijere i uspešno opšte sa strancima bez reči. Studenti su nova politička generacija zato što su najotvorenija starosna kohorta u fazi najintenzivnijeg sazrevanja. To je zajednica u otporu, konjuktura nonkonformizma. Iako ovu protestnu generaciju ne markira prekoračenje nedozvoljenog, studenti pokazuju da je sveopšta dozvoljenost privid.
Premda nema šarma “zabranjenog voća”, studenti ističu iluziju slobode. Odbacuju etnocentrizam i etnomoralizam. Malo li je? Srbija ima novu multietničku političku generaciju od Subotice do Novog Pazara, a hrvatsku šutnju remeti samo Tompson. Studenti u generacijskom samoopisu nemaju harizmatskog uzora, nema čak ni evergreen Gevare na majicama. Vlast u Srbiji je osetila ovu eksplozivnu interkulturnu opasnost, koja razara barijere između nacija u regionu i koja je zapreka etnocentrizmu i palanci. Namirisala je subverziju koja potkopava ideologiju prerušenih srpskih radikala. Odgovor vlasti studentskom otporu palanci je banalan: “Ko tebe interkulturalnošću, ti njega Jasenovcem i obojenom revolucijom”.
Protest nije naseo na ovaj refren kritike. Politička kultura protesta nije upadljivi karnevalski performans nego koreografija dubljih ritmova koji provociraju drugačije emocije i drugačiju solidarnost. Eksperiment koji traži dijalog. Razni prikazi i slogani postdigitalne protestne koreografije jesu ulično delatno pozorište, nova kultura i estetika otpora. Nisu to zabavni karnevali nego svojevrsni festivali otpora u kojima nova generacija nošena novim spojem vlastitog iskustva i očekivanja vidi sebe izvan etnocentrizma i forumskog birokratskog proceduralizma. To je izvorni smisao studentskih plenuma. Performansi protesta su poluironičan signal neslaganja nove generacije, više od igre i kulturne prakse. Zato nadkarnevalski smisao novih očekivanja integriše studente i građane. Elegantno nenasilno ispoljeno nezadovoljstvo ište novu solidarnost. Zato što je korupcija glavni neprijatelj, protest je nužno socijalni.
POTREBAN FESTIVAL SOCIJALNE NADE
U performansima je kulturno oteto od vlasti, ali socijalno nije dovoljno oteto od desnice koja ga je uzurpirala (otvaranjem novih nezaštićenih radnih mesta i zavaravanjem podvlašćenih mrvicama, penzionerskim karticama i besplatnim prevozom). Da bi se osiguralo sećanje na žrtve trijumfa vlasti, nužan je savez sa intelektualcima. Ruka ruku mije. Nužan je minimum teorije da bi se u performanse ugradilo univerzalno socijalno i probudila socijalna nada u prekarnom beznađu koje čeka studente nakon diplomiranja. Na drugoj strani su strani investitori, niska ali solidna osnova vlasti koji ne trpe neslaganja, štrajkove ni proteste. Autoritarni Kinezi su ponos i važan uzor nepopuštanja domaće vlasti. Protest treba više da radi na socijalnoj pravičnosti koja ne ugrožava pravnu sigurnost. A to se može jer su studenti već pokazali čulo za natpozitivno prirodno pravo i moral. Zakone treba korigovati pravičnošću. Ova opomena kapitalističkoj neosetljivosti (ekonomskom temelju vlasti u Srbiji) do sada je u protestu nedorečena. Verovatno zbog toga protest podržavaju i neki domaći kapitalisti kojima je strani kapital konkurencija. Ovu podršku treba koristiti. U novoj političkoj fazi protesta treba se nesektaški ponašati: “Odvojeno marširati, zajednički udarati”.
Učesnici protesta treba sami da odrede taktiku novog studentskog fronta ako dođe do izbora. Tu performansi više neće pomoći. Sve u svemu, estetska strana protesta može biti delatna samo ako se dopuni socijalnim, a ne proceduralnim zahtevima. Tek tada može festival performansa prerasti u masovni festival socijalne nade. Koreografija jeste medijski važna forma, ali autentični sadržaj otpora može biti samo socijalna solidarnost. Privući goloruke i bezgaćnike koje uspešno mobiliše desnica. Retorika i koreografija nenasilnog studentskog protesta pokazala se uspešnom u rušenju osećanja bespomoćnosti kod širih masa i širenju unezverenosti kod vlasti. Ovaj učinak je ogroman zalog koji brani melanholiji da osvoji prostor između ideala i realnosti i protivi se trpanju protesta u muzej.
Autor je sociolog
Studenti su zaboravili na fiziku. Posebno na Drugi zakon termodinamike koji kaže: ako postoji vakum u sistemu, čestice iz oblasti veće koncentracije će se širiti kako bi popunile prostor. Zaboravili su da nema političkih protesta, pa ni onih studentskih, bez političke sadržine
Ko li je u pitanju: arogantan, bahat, bitanga, dvoličan, folirant, hohštapler, lažov, nadobudan, nevaspitan, obmanjivač, podmukao, prevarant...
Vlast ima nekoliko mogućnosti. Prva je da poništi konkurs i tako prizna da je nesposobna da dva puta sprovede jasnu proceduru izbora članova Saveta REM. Druga je da se vrati nekoliko koraka unazad i “očisti listu” od predlagača i kandidata koji ne ispunjavaju uslove konkursa i tako pokuša da nastavi proces. Treća je da od kandidata koji su sada u igri, dakle i onih spornih, izabere svoj Savet. Slutim da će izabrati poslednju opciju. Tako ćemo opet imati REM i medije koji služe kao propagandni poligon moći Aleksandra Vučića i njegovih skutonoša
Mi smo, u proglasu novog medijskog udruženja, dobili spisak učesnika u jednom ogromnom rijalitiju, u kojem Veliki Šef nekog stavi u Elitu, nekog na Farmu, nekoga da provlači protivnike kroz blato – ali svi oni imaju isti cilj: Vučićevu naklonost
Među psihoanalitičarima je postala popularna teorija o dejstvu muzike koja se oslanja na ideju o paralelizmu kretanja. Muzika je, naime, definisana kao pravilno kretanje od jednog tona ka sledećem, a osećanja su definisana kao procesi koji troše energiju, zato i predstavljaju kretanje u našem unutrašnjem svetu. Otud je muzika shvaćena kao spoljno ogledalo naših unutrašnjih procesa, kao put da osećanja iznesemo, vidimo izvan sebe i pounutrimo, te da ih sa velikim grupama ljudi zajednički iskusimo
Nema Aleksandar Vučić toliko batinaša, crnih džipova, plaćenih ćacija da pokrpe sve rupe koje je svojom nezajažljivom i nestabilnom prirodom napravio
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
