Fridrih Merc, milioner, raniji uposlenik investicionog fonda BlackRock koji obrće milijarde, sada je zagazio u novi red veličine. U bilione.
Lider nemačkih Demohrišćana, još nije ušao u Kancleramt, ali već vuče dalekosežne kancelarske poteze.
Sa Socijaldemokratama je utanačio poseban budžet od 500 milijardi evra za infrastrukturu za narednih deset godina. I još da izdaci za vojsku koji prelaze jedan odsto BDP-a takođe budu plaćeni posebnim sredstvima.
Ta „posebna sredstva“ ne padaju sa neba – Nemačka će morati da se zaduži. Na delu će biti i mali politički cirkus, neviđen do sada.
Požuri, požuri
U eri baš demohrišćanke Angele Merkel u nemački Ustav upisana je „kočnica za zaduživanja“, to jest da nemački državni budžet mora biti na pozitivnoj nuli i da zemlja ne sme da se zadužuje.
Tog fetiša se držao i Merc, obećavajući u kampanji da novih dugova ne sme biti. Ali je sada okrenuo ploču.
Ustav može da se menja samo dvotrećinskom većinom u parlamentu. Izborna volja građana je 23. februara htela da Demohrišćani i Socijaldemokrate u zbiru imaju tek mršavu većinu – 328 od 630 mandata.
Sve i da im se u glasanju pridruže Zeleni sa još 85 mandata, ostali bi kratki za dvotrećinsku većinu.
Teška posla da bi desničarska Alternativa za Nemačku (152 poslanika) i Levica (64) podržali ovakva zaduživanja.
Otuda i hitnja – još je na okupu stari sastav Bundestaga sa drukčijom podelom snaga pa valja progurati ono što novi neće moći.
Već je to izazvalo kritike da Demohrišćani i Socijaldemokrate zaobilaze volju građana koji su glasali kako su glasali, ali ove dve partije koriste još stari, za njih povoljniji sastav Bundestaga za tako dalekosežne odluke.
Eto para za sve
Izgleda da je Merc dao gas kako bi pridobio Socijaldemokrate za koaliciju. Oni, posle istorijski lošeg rezultata na izborima, ne žele da pristanu na kraćenja socijalnih davanja i penzija.
Merc pak ne želi da pristane na dalje opterećivanje privrede porezima niti na više poreze za bogate.
U prevodu – nema para za sve u budžetu, posebno kad se zna očajno stanje nemačkih puteva, mostova, železnice, digitalne infrastrukture. U sve to sada ide 500 milijardi evra.
Hitnju su izazvali i potezi američkog predsednika Donalda Trampa za kojeg se kaže da je povukao američku garanciju bezbednosti za Evropu i upustio se u dil sa Vladimirom Putinom uz potpuno ignorisanje Ukrajine i Evrope.
Najednom su Nemci shvatili da im treba daleko opremljenija i modernija vojska.
„S obzirom na pretnje po našu slobodu i mir na kontinentu, po pitanju odbrane mora da važi krilatica – whatever it takes“, rekao je Merc. Šta košta da košta.
Nada u oporavak ekonomije
A košta mnogo. Računica kaže da će sva davanja za vojsku koja prevazilaze 44 milijarde evra godišnje sada biti finansirana iz posebnog budžeta, dakle i to zaduživanjem.
Ako budžet Bundesvera ode na nekih 90 ili 100 milijardi evra godišnje, onda će i to koštati oko 500 milijardi evra za deset godina. Sa onih 500 milijardi za infrastrukturu – čitav bilion.
Liberalni ekonomisti kritikuju što će sve to morati da plate buduće generacije, levičari kritikuju militarizaciju, desničari sa guštom razvlače Merca da je pogazio obećanja koja je davao pre samo par sedmica u kampanji.
Pa opet, i taj bilion evra valja staviti u odnos sa nemačkim BDP-om koji je prošle godine – treće godine recesije – iznosio 4,3 biliona evra.
Upravo je to Mercova najveća nada, da će masovne investicije u infrastrukturu i armiju pokrenuti nemačku privredu posle godina stagnacije ili opadanja. A da će onda lakše biti i otplatiti kredite.
Oporavak ekonomije nije izvestan. Prete carinski ratovi sa Trampovim Sjedinjenim Državama, posebno automobilskoj branši koja je motor nemačkog izvoza.
Kako do nove Vlade?
Merc, koji je ranije isključio mogućnost saradnje sa Alternativom za Nemačku, nije ni imao mnogo izbora do da pregovara sa Socijaldemokratama.
Sa onima, dakle, koje je najviše kritikovao u kampanji. Olakšanje je što u tim pregovorima nema Olafa Šolca, odlazećeg kancelara sa najgorim rejtingom u istoriji. On će maltene biti politički penzioner.
Pošto će zaduživanjem izgleda biti para za sve – barem u naredna dva izborna ciklusa – Demohrišćanima i Socijaldemokratama ostaje da se dogovore oko plana za suzbijanje ilegalnih migracija, što je bila glavna tema kampanje. Prvi su tu tvrđi, drugi nešto mekši.
Merc je ranije najavio da će Vlada biti formirana do Uskrsa. Jedina nagazna mina je unutarstranački referendum među socijaldemokratama. Onde članstvo mora da glasa u eventualnom ulasku u koaliciju.
Kad konačno Merc zasedne u Kancleramt imaće još jedan veliki zadatak – da spreči dalje jačanje Alternative za Nemačku koja je udvostručila rezultat sa prethodnih izbora. Za njih sada glasa svaki peti građanin.
Ukoliko ni Mercova vlada ne poboljša životni standard i ne pruži građanima osećaj bezbednosti, mnogi veruju da 2029. godine više neće ni biti moguća vlast bez ekstremnih desničara.
