Validacija je najveća brana da veštačka inteligencija preuzme većinu poslova koje trenutno rade funkcionalno pismeni i srednje do visoko obrazovani ljudi. Upravo su oni prvi na udaru jer VI najveće uspehe ima u pisanju i prevođenju, bilo da se radi o poslovnoj korespnodenciji ili softveru
Pre izvesnog vremena promenio sam automobil i posle nekoliko meseci vožnje učinilo mi se da kilometar sat, takozvani odometar, pokazuje da prelazim više. Auto nije nov, posumnjao sam da se neko “igrao” kompjuterom da bi smanjio kilometražu ili utisak o potrošnji, pa sam primenio jednostavan test. Na Gugl mapama sam odredio neku putanju, ustanovio udaljenost i onda se odvezao do tamo i uporedio podatke. Sve je bilo kako treba. Taj proces se zove validacija i mogao je da je obavi i kompjuter u servisu, ali ja se ne bih smirio dok se lično ne uverim.
Validacija je najveća brana da veštačka inteligencija preuzme većinu poslova koje trenutno rade funkcionalno pismeni i srednje do visoko obrazovani ljudi. Upravo su oni prvi na udaru jer VI najveće uspehe ima u pisanju i prevođenju, bilo da se radi o poslovnoj korespnodenciji ili softveru. Mašine su sposobne da u sekundi izbace više stranica smislenog teksta ili vrlo kvalitetnog prevoda, uz jednu ozbiljnu falinku. Nesposobne su da otkriju đavole u detaljima. I zato moraju biti pod striktnom kontrolom živog čoveka, to jest validatora. Koliko god sistem da unapredimo i automatizujemo, pre nego što rezultat rada VI pustimo u promet, neko to mora da prekontroliše.
Dobar primer je baš prevođenje, profesija koja bi ubrzo nestala da nam nije potrebna validacija. Jer najnoviji modeli čet botova ne samo da brzo i veoma dobro prevode velike količine teksta već mogu i naš glas da prevedu u glas na stranom jeziku u vremenu bliskom realnom. Dakle, ugroženi su i konsekutivni prevodioci, oni koji prevode na konferencijama ili u televizijskim prenosima.
Mašinsko prevođenje došlo je do izuzetno visokog nivoa preciznosti. Kada se radi o formalnom jeziku, kakav se koristi u diplomatiji ili sudovima, moglo bi se reći da je gotovo savršeno, nešto teže se snalazi sa kreativnim pisanjem. Međutim, niko nije spreman da automatski preveden pravni dokument, recimo neki ugovor, potpiše bez dodatne kontrole od strane stručnog lica, najčešće advokata. Ono što kompjuter ubrzava je fizički deo posla, čitanje, prekucavanje, traženje dobrih reči za prevod. Ali na kraju neko ko je dovoljno verziran mora da uporedi original i prevod i potvrdi da je posao urađen valjano. Ili da ispravi nepravilnosti. Taj proces sada traje znatno kraće nego kada su sve radili ljudi, ali i dalje zahteva određeno vreme koje se ne meri u sekundama, verovatno ni u minutima.
Zaključak je da uz svu silu veštačke inteligencije, koja će s vremenom postati još silnija, moramo intenzivno da školujemo prevodioce koji će moći da je nadgledaju. Tačno je da će jedan prevodilac sada biti mnogo efikasniji i da će uz pomoć veštačke inteligencije višestruko ubrzati svoj posao, ali to mu neće doneti više slobodnog vremena već mnogo više posla, podjednako plaćenog kao i do sada. To što važi za prevodioce važi i za sve druge profesije. Gde god neki proces prepustite kompjuterima, moraćete da zaposlite i čoveka da ih kontroliše ili makar da bude odgovorno lice koje će zaglaviti kaznu ako mašina zabrlja u njegovoj smeni.
Ukratko, veštačka inteligencija ima funkciju lifta ili pokretnih stepenica, može nam olakšati naporan posao, ali i dalje moramo da budemo sposobni da se sami popnemo kuda treba ako nestane struje ili se nešto pokvari. Plus ćemo morati da budemo veoma fit, jer će se stepenice produžiti.
Građani Čačka i okolnih mesta blokirali su u petak naplatnu rampu na auto-putu Miloš Veliki u Pakovraću. Blokirano je uključenje na auto-put, a najavljeno je da će blokada trajati do 21 čas
Batinanja, masovna hapšenja, akcija policijskih specijalnih jedinica: šta se događalo u noći između srede i četvrtka na ulicama širom Srbije
Zašto Vučić samo još u Ćacilendu može biti svoj sa svojima? Zbog čega ne može više vladati bez pendreka, marice i vašljive zatvorske ćelije? Ko u Srbiji ruši pravni poredak, a ko ga uspostavlja? Kuda vodi hapšenje studenata? I šta su dokazale blokade i građanska neposlušnost
Simbol protesta građana prethodnih dana postao je ovaj deo urbanog mobilijara. U drami Duška Kovačevića on ima pet zvezdica, služi kao menza, prinudni smeštaj i peć na čvrsto gorivo, tako reći ložište. Kontejner je pored toga, simbol odbacivanja nepotrebnih stvari, društvene nejednakosti, a odnedavno je glavno sredstvo privremene regulacije saobraćaja tokom blokada. Tokom studentskih protesta veoma se vodi računa o opštoj higijeni, pa je završetak svakog okupljanja bilo simbolično i bukvalno čišćenje javnih površina. Nasuprot tome, pristalice vlasti su komunalnim službama ostavljale brda đubreta.
Autentično i delatno socijalno nezadovoljstvo ne nose u svom životnom prtljagu penzioneri nego mladi, jer im preti duga budućnost socijalnog beznađa. Ne preti profesorima nego studentima. Svest o oporoj socijalnoj budućnosti istinski je detonator progresivnih promena, a ne nostalgična prošlost. Njeni akteri jesu studenti neopterećeni iskustvom i starom praksom. Nemaju u sećanju ni građanski rat ni međunarodnu izolaciju Srbije, nego samo dugu koruptivnu noć SNS vlasti
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
