Validacija je najveća brana da veštačka inteligencija preuzme većinu poslova koje trenutno rade funkcionalno pismeni i srednje do visoko obrazovani ljudi. Upravo su oni prvi na udaru jer VI najveće uspehe ima u pisanju i prevođenju, bilo da se radi o poslovnoj korespnodenciji ili softveru
Pre izvesnog vremena promenio sam automobil i posle nekoliko meseci vožnje učinilo mi se da kilometar sat, takozvani odometar, pokazuje da prelazim više. Auto nije nov, posumnjao sam da se neko “igrao” kompjuterom da bi smanjio kilometražu ili utisak o potrošnji, pa sam primenio jednostavan test. Na Gugl mapama sam odredio neku putanju, ustanovio udaljenost i onda se odvezao do tamo i uporedio podatke. Sve je bilo kako treba. Taj proces se zove validacija i mogao je da je obavi i kompjuter u servisu, ali ja se ne bih smirio dok se lično ne uverim.
Validacija je najveća brana da veštačka inteligencija preuzme većinu poslova koje trenutno rade funkcionalno pismeni i srednje do visoko obrazovani ljudi. Upravo su oni prvi na udaru jer VI najveće uspehe ima u pisanju i prevođenju, bilo da se radi o poslovnoj korespnodenciji ili softveru. Mašine su sposobne da u sekundi izbace više stranica smislenog teksta ili vrlo kvalitetnog prevoda, uz jednu ozbiljnu falinku. Nesposobne su da otkriju đavole u detaljima. I zato moraju biti pod striktnom kontrolom živog čoveka, to jest validatora. Koliko god sistem da unapredimo i automatizujemo, pre nego što rezultat rada VI pustimo u promet, neko to mora da prekontroliše.
Dobar primer je baš prevođenje, profesija koja bi ubrzo nestala da nam nije potrebna validacija. Jer najnoviji modeli čet botova ne samo da brzo i veoma dobro prevode velike količine teksta već mogu i naš glas da prevedu u glas na stranom jeziku u vremenu bliskom realnom. Dakle, ugroženi su i konsekutivni prevodioci, oni koji prevode na konferencijama ili u televizijskim prenosima.
Mašinsko prevođenje došlo je do izuzetno visokog nivoa preciznosti. Kada se radi o formalnom jeziku, kakav se koristi u diplomatiji ili sudovima, moglo bi se reći da je gotovo savršeno, nešto teže se snalazi sa kreativnim pisanjem. Međutim, niko nije spreman da automatski preveden pravni dokument, recimo neki ugovor, potpiše bez dodatne kontrole od strane stručnog lica, najčešće advokata. Ono što kompjuter ubrzava je fizički deo posla, čitanje, prekucavanje, traženje dobrih reči za prevod. Ali na kraju neko ko je dovoljno verziran mora da uporedi original i prevod i potvrdi da je posao urađen valjano. Ili da ispravi nepravilnosti. Taj proces sada traje znatno kraće nego kada su sve radili ljudi, ali i dalje zahteva određeno vreme koje se ne meri u sekundama, verovatno ni u minutima.
Zaključak je da uz svu silu veštačke inteligencije, koja će s vremenom postati još silnija, moramo intenzivno da školujemo prevodioce koji će moći da je nadgledaju. Tačno je da će jedan prevodilac sada biti mnogo efikasniji i da će uz pomoć veštačke inteligencije višestruko ubrzati svoj posao, ali to mu neće doneti više slobodnog vremena već mnogo više posla, podjednako plaćenog kao i do sada. To što važi za prevodioce važi i za sve druge profesije. Gde god neki proces prepustite kompjuterima, moraćete da zaposlite i čoveka da ih kontroliše ili makar da bude odgovorno lice koje će zaglaviti kaznu ako mašina zabrlja u njegovoj smeni.
Ukratko, veštačka inteligencija ima funkciju lifta ili pokretnih stepenica, može nam olakšati naporan posao, ali i dalje moramo da budemo sposobni da se sami popnemo kuda treba ako nestane struje ili se nešto pokvari. Plus ćemo morati da budemo veoma fit, jer će se stepenice produžiti.
Predsednik Srbije je povodom toga što su brojna deca iscepala sveske s natpisom „Ekspo“ ocenio da roditelji nisu uspeli da vaspitaju decu da budu pristojni ljudi
Da li će i kako Ratko Mladić učestvovati na predstojećim izborima? Zašto je požar mržnje zahvatio region? I zbog čega će Vučić posle Užica i Novog Sada nastaviti da vodi “kaznene ekspedicije” po drugim gradovima
Ajnštajn nikada nije dobio Nobelovu nagradu za teoriju relativiteta, a kao mladiću su mu govorili da od njega nikad ništa neće biti. Ko zna da li ćemo ikad razumeti šta nam je Tesla zapravo poručivao. Sezan je umro nepoznat, Ničea su otkrili tek kada više ni sa kim nije bio u stanju da komunicira, Bize je umro od muke što Karmen nije bila prihvaćena... Zamislite kakav bi vaš život bio da su ovi i slični ljudi odustali prvi put kada u nečemu nisu uspeli i kada im je rečeno da su luzeri. Ili peti. Ili hiljaditi
Na koji način se izjava o Srbiji kao protupožarnoj “velesili” savršeno uklapa u Vučićevu propagandu? Kako je požar u Deliblatskoj peščari osvetlio svu disfunkcionalnost režima? Zbog čega se na jednom kraju zemlje slavilo, pjevalo i klicalo predsjedniku, a na drugom gorele stotine hektara šume? Kakve poruke šalje režimska propaganda i što građani vide vlastitim očima? I zbog čega narod nije amorfna masa, nesposobna da sama kroji svoju sudbinu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Ko je hteo još Vučića, dobiće još Vučića u podkastu sa Vučićem. Treba ispuniti svaki sekund kampanje i jedino je uzbudljivo pitanje hoće li gosti podkasta moći da dođu do reči
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
