Koristite li SMS? Ili, preciznije rečeno, da li ga koristite onoliko koliko ste ga koristili pre desetak godina?
Od kako su se pojavili pametni telefoni i na njima prve aplikacije za razmenu poruka, SMS je polako počeo da tone. Stručna javnost podeljena je po pitanju treba li nam taj servis uopšte; neki misle da je odavno prevaziđen, drugi da ima fantastične prednosti u odnosu na vocape i vajbere.
Najpre o lošim stranama. SMS je, suštinski, tehnologija stara pedesetak godina, SS7 protokol koji koristi je iz vremena kada su mreže bile daleko sporije, primitivne u odnosu na današnje. Radi se o običnom tekstu, maksimalno može da primi 160 karaktera to jest znakova, odnosno samo 70 ako se koriste slova koja nisu u takozvanoj ASCII (američkoj) tastaturi. Takav tekst nema nikakvo šifrovanje, što znači da ne samo da će ga pročitati onaj kome ste ga poslali već i svako ko uspe da presretne poruku. A kako se radi o protokolu starom gotovo pola veka, to presretanje nije komplikovano. Dakle, vrlo nesiguran način za slanje važnih informacija.
Može da bude i gore od toga. U mnogim državama (počev od SAD) mobilni operateri na zahtev nadležnih organa moraju da im dostave listing vaših poziva i sadržaj vaših SMS-a. Ne samo da neko može legalno da čita vašu privatnu prepisku već operater barem nekoliko meseci ili koliko mu već zakon nalaže, čuva vaše SMS poruke čak i ako ste ih vi odavno izbrisali. A brisanje je poseban problem. Ako pošaljete nešto što nije trebalo da pošaljete, ne postoji mogućnost da poruku povučete, odnosno da je izbrišete iz telefona korisnika koji ju je dobio.
Već je rečeno da se radi o običnom tekstu što znači da se SMS-om ne mogu slati slike, muzika, mimovi, gifovi i druge zabavne stvari; za to postoji MMS, ali to je posebna priča.
Iz ovih razloga mnogi su prestali da bitne informacije komuniciraju SMS-om i preorijentisali se na znatno sigurnije aplikacije gde poruku nije moguće presresti.
Ali, SMS poruke imaju neke prednosti, a dve su najvažnije. Najpre, budući da se ne radi o klasičnoj aplikaciji, SMS je čvrsto vezan za telefonski broj. Korisnik broja možda nema popularne aplikacije za četovanje (ima i takvog sveta), ali svakako ima SMS, što znači da sa njim tako sigurno možete kontaktirati ako je na mreži. Druga prednost je što SMS putuje kao telefonski poziv, ako ste u dometu mobilnog operatera moći ćete da pošaljete poruku i kada internet ne radi. Ali se zato njegovo korišćenje drugačije naplaćuje, što može da bude problem kada ste u romingu.
Najveća prednost SMS-a je njegova jednostavnost. Pojavile su se verzije poput RCS (Rich Communication Service), koje su nalik uobičajenijm mesendžerima, ali vam je za sve te aplikacije neophodan malo napredniji aparat. Za razliku od SMS-a koji se može slati i primati i sa onog najprimitivnijeg. A ti, najprimitivniji telefoni najmanje otkrivaju o svom vlasniku jer ne prikupljaju i ne prosleđuju nikakve privatne informacije, čak ni slike.
Novi život SMS-u bi da udahnu marketinške agencije koje ga vide kao odličan poligon za reklamne poruke, upravo zbog pomenutih dobrih osobina, najpre jer se nalazi na svakom telefonu za razliku od drugih aplikacija. Pod uslovom da ih prihvatite, jer za razliku od aplikacija za razmenu poruka i četovanje, SMS usluga podleže lokalnim propisima koji štite korisnika od napadnih oglašivača uključujući one sa političkim porukama.
Direktor Pinka Željko Mitrović uradio je još jednu u nizu obrada pesama EKV-a, ovog puta posvećenu rektoru Đokiću i drugim profesorima. Njih Mitrović naziva „Alibaba i njegovi razbojnici“
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je objavljen ključni dokaz da na skupu u Beogradu nije upotrebljen takozvani zvučni top. Za to vreme je promenio izjavu višestruko puta
Kako je Vučić znao da nikakav zvučni top nije korišćen na ulicama Beograda, i to svega tri i po sata nakon što su građani prijavili simptome koje ovaj uređaj izaziva? Zašto se u Srbiji istinski ne mari za izjave institucija pod naprednjačkim režimom? Može li se itko ozbiljan zakleti da grupa u duhu Crvenih beretki – prilagođena novom vremenu i prilikama – ne postoji i dalje
Prvo osnovno javno tužilaštvo još uvek nije došlo do saznanja šta se zapravo dogodilo 15. marta u 19.11, ali su lica koja iznose ili pronose svoja saznanja i utiske internetom dužna da znaju da nije upotrebljen zvučni top ili kakvo drugo oružje. Da li zaista treba očekivati da građani znaju kako nije tačno nešto što Tužilaštvo još uvek istražuje? Inicijativu za sprovođenje međunarodne istrage traži oko 520.000 potpisnika. Ipak, bilo bi to previše osumnjičenih
Ministar zdravlja Severne Makedonije zatražio da se ne objavljuju fotografije sa pacijentima, dok njegov kolega u ostavci, ministar Lončar, falsifikuje broj građana koji su se javili sa simptomima nakon demonstracija i upotrebe “zvučnog topa” i kaže kako oni “deklamuju tegobe kao pesmicu”. Zamislite samo bilo kog lekara koji bi se na sličan način odredio prema svojim pacijentima
Ministar policije laže. Dobro, nije to baš neko iznenađenje. Ali upetljavanje Ivice Dačića u kučine više je od prostog laganja
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Beograd, 15. mart 2025: Najveći protestni skup u istoriji Srbije
“15. za 15” Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
