Ima se, može se, troši se

...

Vlada Republike Srbije usvojila je predlog Zakona o budžetu Srbije za 2025. Više nego izvesno je njegovo usvajanje u Narodnoj Skupštini.

Prihodi u budžetu Srbije za 2025. godinu se planiraju u iznosu od 2.105,6 milijardi dinara, a rashodi 2.343,2 milijarde, što će rezultirati projektovanim deficitom od 237,6 milijardi dinara ili oko 3 odsto BDP-a. Ipak, očekuje se i privredni rast od 4,2 odsto, a javni dug bi trebalo da se održi na oko 47,5 odsto BDP-a.

Ukoliko razdeo budžeta Ministarstva odbrane uporedimo sa prošlogodišnjim, on je formalno povećan za 64,78 odsto uprkos činjenici da nam aktuelna Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane ne ukazuju na indikatore koji bi uticali na bezbednosnu ugroženost Srbije. Međutim, planirani prošlogodišnji vojni budžet od 158.859.212.000 dinara (1.355.696.000 evra) uvećan je već 13. januara kada je predsednik Vučić najavio da će za dodatno naoružavanje VS u prošloj godini, pored odobrenog budžeta, biti izdvojeno još 736 miliona evra, od čega 186 miliona sa računa kompanije Jugoimport SDPR.

Sa iznosima iz pomenute najave, Srbija je za odbranu u 2024. planirala 2,09 milijardi evra, što u procentima čini 2,74 odsto BDP-a. Taj iznos je ponovo uvećan u septembru 2024. kroz rebalans budžeta za dodatnih 417 miliona evra koliko iznosi prva rata za kupovinu francuskih višenamenskih aviona “rafal”, a koji je plaćen iz kapitalnog dela budžeta Ministarstva odbrane. Uprkos nedovoljnoj transparentnosti utroška finansijskih sredstava, posebno sa računa kompanija u državnom vlasništvu, uz sve navedene iznose možemo zaključiti da je ukupna vojna potrošnja Srbije za tekuću godinu ukupno iznosila 2,51 milijardu evra ili 3,29 odsto planiranog BDP-a. Treba naglasiti da prema proceni Ministarstva finansija, projektovana stopa privrednog rasta za 2024. godinu iznosi 3,8 odsto BDP-a, što je u apsolutnom iznosu 8.946,2 milijarde dinara, odnosno 76,3 milijarde evra. Tu procenu su praktično potvrdili i Međunarodni monetarni fond, Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj.

Prema važećem Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu (član 50), ukupni nivo rashoda i izdataka budžeta Srbije za 2025. godinu ograničen je u iznosu od 2.266,7 milijardi dinara, što nije poštovano jer su predviđeni ukupni rashodi i izdaci za narednu godinu u iznosu od 2.660,2 milijarde dinara.

MEĐU PRVACIMA EVROPE

Iako su planirani ukupni rashodi i izdaci na državnom nivou uvećani za 17,36 odsto u odnosu na zakonsko ograničenje, u slučaju planirane aproprijacije za Ministarstvo odbrane to iznosi 92,06 odsto. Naime, zakonsko ograničenje rashoda i izdataka za razdeo Ministarstva odbrane iznosi 136.296.976.000 dinara, a planirani iznos za 2025. je 261.770.065,000 dinara. Uprkos očekivanom rastu BDP-a u 2025. u rasponu od 3,7 do 4,2 odsto, vojna potrošnja Srbije će iznositi 2,8 odsto BDP-a. Ovakav kontinuitet visoke vojne potrošnje Srbiju pozicionira kao jednu od zemalja sa najvišim vojnim izdvajanjima u Evropi u odnosu na BDP.

Ukoliko percipiramo sistem odbrane u širem kontekstu, onda će Srbija za celokupan sektor bezbednosti u 2025. godini ukupno izdvojiti 403.025.231.000 dinara ili 4,5 odsto od očekivanog BDP-a. To pored razdela za Ministarstvo odbrane, uključuje i razdeo za Ministarstvo unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativnu agenciju, Centar za razminiranje i Kancelariju Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka.

U budžet Ministarstva odbrane za 2025. ušlo je opremanje sredstvima naoružanja i vojne opreme od preduzeća Odbrambene industrije Srbije i JP Jugoimport-SDPR (6.728.417.000 dinara) i opremanje višenamenskim borbenim avionima “rafal” sa pratećim uslugama obuke, terenske i logističke podrške (55.000.000.000 dinara). Treba naglasiti da je za namenu opremanja novim avionima, u 2026. i 2027. predviđeno izdvajanje od 184.000.000.000 dinara.

Osim toga, za podršku realizaciji donete odluke o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka planira se 10.159.623.000 dinara. Zanimljivo je da su za izgradnju novih objekata i infrastrukture za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije izdvojena značajna sredstava u ukupnom iznosu od 3.800.000.000 dinara, koja ne uključuju tekuće popravke i održavanje. Sve pomenute stavke predstavljaju kapitalne izdatke Ministarstva odbrane koje će se radi preuzimanja obaveza iz ugovora realizovati u narednom trogodišnjem budžetskom ciklusu.

OFICIRI OSTAJU AUTSAJDERI

Pohvalno je što je projekt unapređenja informacione bezbednosti i sajber odbrane prepoznat kao kapitalni izdatak za koji će se samo u 2025. izdvojiti 262.540.000 dinara. Međutim, razočaravajuće je što Ministarstvo odbrane nije učinilo dodatan napor da poboljša standard profesionalnim vojnim licima kojima će za zarade biti izdvojeno 66.479.719.000 dinara u narednoj godini. To u nominalnom iznosu predstavlja povećanje od 22,34 odsto u odnosu na budžet za 2024, ali realno neće biti značajne promene u prinadležnostima vojnih lica. S obzirom na nivo godišnje stope inflacije merene indeksom potrošačkih cena (u oktobru 2024. 4,5 odsto za Srbiju, odnosno 5,6 odsto za grad Beograd), kao i plana da se uvede obavezno služenje vojnog roka i proširi profesionalni sastav Vojske Srbije, neće biti prostora za povećanje zarade vojnih lica.

To znači da će i naredne godine u konkurentskoj tržišnoj utakmici za stručnjake sofisticiranih profila, Vojska Srbije ostati autsajder koji će ponovo gubiti visoko stručne i nedovoljno motivisane kadrove i dobijati nove poslušnike sa generalskim epoletama. Ulaganje u pripadnike vojske, njihove sposobnosti i savremena znanja, uz pronalazak načina finansijske stimulacije i gajenje istinskog, a ne kafanskog patriotizma, predstavlja jedini način da izgradimo moralnu snagu nacije, institucija i pojedinaca.

Povećanje vojnog budžeta Srbije za 92,06 odsto po pravilu predstavlja značajan pokazatelj promene prioriteta u domenu bezbednosti i geopolitičke strategije. Razlozi za to mogu delimično biti opravdani jer niko ne može osporiti opravdanost reakcije na geopolitičke tenzije i povećanje vojne potrošnje kao odgovor na potencijalne pretnje, blizinu ratnih sukoba i promena u međunarodnim odnosima. U tom kontekstu, Srbija samo prati globalnu spiralu povećanja vojnih budžeta, što definitivno može samo predstavljati sumornu perspektivu za civilizaciju. Sa ovakvim budžetom, Srbija može pokušati da modernizuje opremu, reorganizuje organizacionu strukturu i unapredi odbrambenu industriju i istraživanja, ali to je osuđeno na neuspeh ukoliko Vojska Srbije ostane nekonkurentan poslodavac. Vojnici bez stimulacije kojima generali nameću dodatne obligacije, predstavljaju nezadovoljne patriote koji, razočarani u uspostavljeni sistem kadrovskog protekcionizma, odlaze ubeđujući i sebe i druge da je to isključivo iz finansijskih razloga. A političari, po pravilu bezbednosno neupućeni, bezrezervno veruju generalima koji se i dalje pripremaju za prošle ratove i insistiraju na obaveznom vojnom roku kako bi obezbedili optimalan trošak za čišćenje kasarnskog kruga.

Posledice ovako kontinuiranih visokih izdvajanja za odbranu u odnosu na BDP mogu biti ekonomske, političke i društvene. To bi moglo uticati na povećanje javnog duga i na verovatnu preraspodelu sredstava unutar budžeta, čime bi se smanjila ulaganja u druge sektore poput obrazovanja, zdravstva ili socijalne zaštite. Za društvo bi to mogao predstavljati okidač za javno iskazivanje nezadovoljstva čime bi se doveo u pitanje politički legitimitet donosilaca odluka, a time bi se zasigurno generisala unutrašnja nestabilnost.

Međutim, ono što je sigurno – porast vojnog budžeta će izazvati reakcije drugih zemalja u našem regionu, u kojem nismo uspeli izgraditi međusobno poverenje i predvidljivost. Ne treba biti spoljnopolitički ekspert da se već sada predvidi virtuelna trka u naoružanju zemalja u regionu koje to sebi ne mogu priuštiti. Naime, region nije ni tehnološki ni ekonomski u situaciji da se naoružava, te da ionako skromne resurse troši na vojne sposobnosti umesto na poboljšanje osnovnih potreba stanovništva. Ovako visoka vojna potrošnja Srbije ne predstavlja ni tajnu, a ni opasnost za zemlje NATO ili EU, ali se nekoordiniranim potezima predstavljamo kao nepouzdan partner koji svojim unilateralnim potezima može dovesti do destabilizacije regiona.

ILUZIJE O NEUTRALNOSTI

Još 2014. su se članice NATO saglasile da će do 2024. podići svoju vojnu potrošnju na 2 odsto BNP. Bez obzira što to neke članice još nisu ispunile, mnoge zemlje se usled geopolitičkih okolnosti pripremaju za rat unapređujući sposobnosti svojih oružanih snaga i proizvodnih kapaciteta odbrambenih industrija. Deo Alijanse je otišao i dalje regionalno integrišući neke od odbrambenih sposobnosti precipirajući Rusiju kao direktnu pretnju. Rat u Ukrajini je pokazao neophodnost integracije sofisticirane tehnologije sa masovnim snabdevanjem staromodnim ubojnim sredstvima, uz decentralizaciju komandovanja, inicijativu na bojnom polju i brzu sposobnost manevra. Sada je svima jasno da je teško imati inicijativu u modernom kopnenom ratu bez prevlasti u vazduhu.

Vojna neutralnost je u savremenom kontekstu bezbednosnih izazova neodrživa, a posebno je neostvariva zamisao kreatora Strategije nacionalne bezbednosti koji su je bazirali na konceptu totalne odbrane. Srbija nema ni ekonomsku ni demografsku snagu da uspostavi koncept totalne odbrane, a ne postoji ni volja međunarodnih faktora da nam takav neutralni status priznaju.

Svakodnevna infuzija romantizovane pseudoistorije koja se besplatno servira u Srbiji preko poslenika javne reči, održava društvo u limbu između sadašnjosti i budućnosti. Opravdano se pitamo da li postoji politička hrabrost koja će jasno promovisati interese sopstvene zemlje, a ne da sledi instrukcije iz kremaljskih katakombi. Onog trenutka kad je Moskva definisala EU kao neprijatelja, Beograd je morao u potpunosti harmonizovati svoju spoljnu politiku sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Jer svima treba biti jasno da je Srbija deo EU, a naš sistem odbrane deo evropske bezbednosne arhitekture.

Autor je izvršni direktor Saveta za strateške politike