Igra li se generacija “zed” vatrom

Ukratko, mladi između 16 i 28 godina iz celog regiona svakodnevno i bez velikog straha koriste veštačku inteligenciju, ali istovremeno sumnjaju u istinitost digitalnog sveta i voleli bi da se više druže međusobno nego sa ekranima. Tako se, jednom rečenicom, može sažeti istraživanje koje su agencije McCann i UM Beograd sprovele anketirajući onlajn 500 mladih ljudi iz regiona s namerom da se (ili da nas) upoznaju sa njihovim najnovijim digitalnim navikama.

Utisak je da se mladi prema VI odnose kao prema vatri – svesni su njenih prednosti, ali im je jasno da može da bude opasna ako je ne koristimo kontrolisano. Naravno, svi smo ubeđeni da je upravo tako koristimo, a pomenuta generacija naročito. Evo nekoliko teza iz istraživanja sa ključnim pitanjima.

Veštačka inteligencija za generaciju “zed” nije više novost već dnevna rutina, 82 odsto kaže da je koristi svakodnevno. Postavlja se pitanje da li to znači da smo sasvim zakasnili sa propisima koji bi to malo uredili ili sa masovnijim “opismenjavanjem”.

Najveći broj njih, čak 89 odsto, koristi ChatGPT. Gemini je na dalekom drugom mestu sa tek 36 odsto, ostali su većinom jednocifreni ili jedva dvocifreni. Može li se smatrati da “zederi” razumeju tehnologiju koju koriste ako su stali na jednom brendu? Da li već tu proklizavaju na testu kritičkog sagledavanja alata odnosno usluge?

Dve trećine misli da im VI nije toliko bitna u životu, a neverovatnih 86 odsto kaže da ih ne bi nešto strašno potreslo ako bi im je ukinuli. Što je u dramatičnoj suprotnosti sa procentom onih koji je koriste svakodnevno i samo je pitanje da li su nesvesni da su se već “navukli” ili im je korisna zato što im brzo rešava razne probleme (najčešće školske).

Dva najveća straha su im gubitak jasnog razgraničenja između stvarnosti i generisanih slika, kao i to da će ih VI ostaviti bez posla, odnosno da će im otežati ulazak na tržište rada. Ali, ko treba da odredi šta je tačno, a šta je netačno – državna agencija ili neko nedržavno telo? Kome treba da verujemo kada nam kaže da smo manipulisani, ako sumnjamo da je i on manipulator? Ta dilema ostaje otvorena. Kao i pitanje da li od profesora traže da ih pripreme za suživot sa novom tehnologijom umesto što ih uče veštinama iz prošlosti.

Masovno (čak 69 odsto) bi želeli život sa manje tehnologije, bez mobilnih telefona za početak. Ali to je više “san o dijeti” jer niko ne pokazuje ni najmanju spremnost da se telefona odrekne, niti postoje ozbiljne alternative digitalnom životu, ma ni u naznakama.

Oni koji su bliže gornjoj starosnoj granici oprezniji su i kritičniji, devojke su sklonije da preispituju VI savete nego mladići. To govori da svest raste kako raste suočavanje sa realnim posledicama korišćenja veštačke inteligencije. Kada školski sistem pronađe način da joj dohaka, razočaraće se i najmlađi.

Konačno, pokazuje se i regionalna podeljenost i to tačno na granicama EU. Mladi Hrvati, Slovenci i Bugari koriste je više za razliku od onih iz BiH, Crne Gore i Severne Makedonije, dok je Srbija negde između te dve grupe. Što otvara pitanje da li će VI doprineti opštem blagostanju ili novom regionalnom raslojavanju.

U najkraćem, za generaciju “zed” veštačka inteligencija je poput baklje koja im osvetljava put. Ali moraju biti svesni da ona ne zna kuda treba da idu. I to pre nego što sa otvorenim plamenom zabasaju u balirano seno ili na benzinsku pumpu. Valjalo bi da pitaju starije, samo neka se klone onih koji takođe nose baklje. Ne samo one koje simbolizuju veštačku inteligenciju.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!