Gadovi

Dijana Hrka, majka Stefana koji je izgubio život pod nadstrešnicom, stupila je u štrajk glađu, traži odgovornost za smrt sina i ostalih poginulih, puštanje iz pritvora i oslobađanje od krivice svih uhapšenih i vanredne izbore. Nije mogla pred Skupštinu, oterali je na raskrsnicu kod Glavne pošte, jer je prostor ispred Skupštine zauzeo VIP štrajkač glađu, SNS poslanik prezimena Mrdić, koji isto, kao građanin i pravnik, traži odgovornost, ali je izričit da niko iz vlasti nije kriv za tragediju.

Čim je Dijana stupila u štrajk glađu, ispred Ćacilenda su doneti najveći zvučnici, odvrnuti na najjače, okrenuto ka gospođi Hrka, krenula je “rodoljubiva” muzika, uz ciku i vrisku, da se izdvoje numere Pošla majka da potraži sina… “Aj pa, pukni zoro, staru majku probudi, pa da vidi ko joj dolazi”… Takva bestijalnost i rika čopora nije viđena. Komentarišući pir u Ćacilendu, profesor Vladeta Janković, koji bira i meri reči, imao je samo jednu reč za to – gadovi. Uostalom, evo šta je o muzici iz Ćacilenda rekao “čovek koga su hteli živog da spale” – pogađate, to je Miloš Vučević – koga predstavljaju kao predsednika SNS-a: Muzika se nije puštala zbog Dijane Hrke, već da bi ljudi iskazali svoj patriotski osećaj… Čovek koga su hteli živog da spale još imo da veli: “Predsedniče, uz vas smo, niste sami…”

Sve što se događa za mandata naprednjaka i njihovog čelnika, naročito poslednjih godinu dana, jednostavno ljude ostavlja bez teksta. Što kažu, ovo nije bilo otkad je veka i sveta. Zato ne čudi što je najbolja srpska reč u 2025. godini, u izboru “Male biblioteke”, reč bezrečica. Kad na neki događaj ili pojavu ostaneš bez reči, jednostavno zanemiš pred (ne)delima, nepravdom i poniženjima nenarodnog autokratskog režima. Žiri je izabrao bezrečicu, a po mišljenju publike, najbolja srpska reč je – studentoljublje! Uostalom, šta reći kad Precednik gospodin izjavi: “Moj posao je da čuvam Srbiju, moramo da sačuvamo mir i stabilnost!”

Dovoljno je pogledati sastav Skupštine, ko predsedava, ko i kako diskutuje, kako se donose zakoni, kako se kradu izbori, kako izgledaju i šta rade tzv. mediji… Ko je ministar, ko je na čelu javnih preduzeća i gradova, ko i šta, i koliko njih, radi u javnom sektoru, u šta je pretvoren centar Beograda, koliko ljudi je od stranačkih crnokapuljaša prebijeno samo zato što su lajkovali neke objave ili što im deca učestvuju u protestima… Da ostaneš bez reči, prekrstiš se i levom i desnom. Svaki postupak, svaka izjava vlasti je da zineš u bezrečici.

Vrhunac svega je tzv. Ćacilend, gde društvo sa dna kace, pojačano huliganima i batinašima, glumi studente koji oću d’uču. Recimo, u prostor koji čuva policija, kome ne može da se priđe, ušet’o je “terorista” sa pištoljem i kantom benzina. Posle komada sa pucanjem i paljenjem, komandant Ćacilenda je im’o da kaže: “Na brutalan način su napali Ćacilend, to malo ostrvo slobode u Evropi, ali to je neosvojiva tvrđava, jer srce slobode niko ne može da osvoji…” Koliko tek treba zinuti i ostati u bezrečici na izjavu prvog megafona Precednika gospodina, gospođe koju ovaj metnuo da bude predsednica Skupštine: “Čast mi je što nas nazivaju Ćacijima, jer ste vi ti koji branite mir, stabilnost i ustavni poredak!” I ovo se završilo usklikom: “Živela Srbija, živeo naš predsednik Aleksandar Vučić!”

Kakav je Precednik gospodin pokazala je “prepiska” zvaničnika Rusije i Srbije oko (ne)izvoza oružja u Ukrajinu. Naime, portparolka ruskog ministarstva Zaharova je izjavila: “Kad slušam intervjue predsednika Vučića, nisam sigurna da li je to jedna ili više osoba; jedno priča u Rusiji, drugo na Zapadu…” Oštro je odgovorio MIP Srbije izjavivši da su iznenađeni komentarima Zaharove na račun Srbije i predsednika Vučića! Javio se i sami Precednik, jedno vreme zauzet ‘vatanjem snajperista, i držeći se gesla “kad je tvrdo budi džentlmen”, pokazao koliki je altruista rekavši: “Bilo bi mi najlakše da na njenu nepristojnost odgovorim na isti način, ali neću!”

A onda je Skupština Srbije, na predlog SNS poslanika, usvojila Leks specijalis o Generalštabu kao “ruševini”, “jer je to projekat od posebnog značaja za Srbiju”. Tako je ad akta stavljena istraga Tužilaštva za organizovni kriminal, koje je otvorilo postupak o tome da su Vladi dostavljeni falsifikovani dokumenti o ukidanju zaštite Generalštaba kao kulturnog dobra. Kakvo tužilaštvo i zakoni kad je u pitanju dodvoravanje Trampu, čiji zet Kušner na mestu Generalštaba hoće da gradi hotelski kompleks sa kulom koja će nositi ime gospodina tasta.

Šef SNS poslanika u Skupštini prezimena Jovanov izneo je “benefite” ove odluke: “Radiće građani Srbije u hotelu, a za sve blokadere, kad propadnu na izborima, biće posla, trebaće im liftboj, babe sere, trebaće im čistačice, sve za šta su kvalifikovani, imaće priliku da rade upravo u tom hotelu…” Posle ovog baljezganja nije dovoljna bezrečica, mora se ponoviti: gadovi!

Za kraj malo optimizma – upitan šta posle, glumac Dragan Ružo rumena Jovanović je odgovorio da kad se sve ovo završi, ima želju da peva, godinu dana samo da peva!