Generalni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm demantuje tvrdnje aktivista da će voda u dolini biti zagađena teškim metalima, i napominje da se takve „lažne informacije“ šire društvenim mrežama. „Kao kompanija nismo odgovarajuće spremni da se nosimo sa takvim dezinformacijama“, naveo je Stausholm
Ekološki protesti u Srbiji ugrožavaju kopanje litijuma, pri čemu industrija u Evropskoj uniji ima mnogo da izgubi, piše Handelsblat. Za taj nemački list govori i Jakob Stausholm, generalni direktor Rio Tinta.
U dolini Jadra leži najveće nalazište litijuma u Evropi, dovoljno za proizvodnju 1,1 miliona električnih automobila godišnje što pokriva 17 odsto potražnje u EU, piše Handelsblat, ekonomski list iz Diseldorfa, prenosi Dojče vele.
Ali, protesti desetina hiljada Srba mogli bi da ugroze planirane rokove, kaže za taj list Jakob Stausholm, generalni direktor Rio Tinta.
Kako navodi, „svaki put, kad pretrpimo udarac, trenutak (početka kopanja litijuma, prim. red.) se naravno dalje odlaže“.
Stausholm navodi da to ima posledice i po profitabilnost celog projekta.
Direktor se žali zbog „dezinformacija“
Handelsblat ocenjuje da to se nemačka automobilska industrija nada litijumu iz Srbije. „Jer, sa koncentracijom litijuma u rudi od 1,8 odsto to je jedno od retkih nalazišta u Evropi koje može konkurisati projektima u Australiji ili Kanadi“, piše list.
Podseća se da je zbog litijuma i kancelar Olaf Šolc putovao u Srbiju, dok su demonstracije trajale.
Stausholm kaže da su netačne tvrdnje ekoloških aktivista da će voda u dolini biti zagađena teškim metalima, kao i da se takve „lažne informacije“ šire društvenim mrežama.
„A mi kao kompanija nismo odgovarajuće spremni da se nosimo sa takvim dezinformacijama“, žali se direktor Rio Tinta.
Zavisnost od Kine
Handelsblat dalje navodi da bi litijum iz Srbije pomogao Evropi da prekine zavisnost od Kine koja trenutno obrađuje 60 odsto svetskog litijuma. I ne samo to – širom sveta 44 odsto investicija u litijumske projekte potiče iz Kine.
Prenose se procene da će potražnja za litijumom do 2040. biti devet puta veća nego danas – pod uslovom da države ozbiljno shvate klimatske ciljeve i sve više prelaze na električna vozila.
„Ali, aktuelne teškoće u Srbiji pokazuju koliko je za Nemačku i EU teško da se oslobodi sirovinske zavisnosti od pojedinih zemalja poput Kine“, ocenjuje diseldorfski list.
Pominje se da meštani protestuju protiv mogućeg iskopavanja litijuma i u Portugaliji, kao što se urođeničko stanovništvo Laponije buni protiv kopanja retkih metala u Švedskoj.
Berlin: Samo uz zaštitu životne sredine
Stausholm kaže da rudarske kompanije moraju razumeti da lokalna zajednica uvek ima prioritet. „Moraju se odagnati njihovi strahovi i stvoriti uslovi u kojima lokalno stanovništvo profitira od crpljenja sirovina“, dodaje on.
List prenosi da u „nemačkim Vladinim krugovima“ kruži pretpostavka da je Srbija uključila Nemačku i EU u projekat upravo kako bi ublažila brige ekoloških aktivista. Jer, evropski i nemački standardi su veoma visoki u poređenju sa drugima.
Jedna portparolka Vlade u Berlinu navela je za Handelsblat: „Za Saveznu vladu se podrazumeva da se projekat može realizovati samo ako se pridržava visokih standarda zaštite životne sredine“.
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i drugi medijski savezi istakli su da smena direktora televizije N1 označava početak koordinisanog preuzimanja nezavisnih medija u Srbiji, što ozbiljno ugrožava slobodu novinarstva i pluralizam u zemlji
Izjava ministra informisanja Borisa Bratine da policija „ima pravo da bije i ubije“ mlade izazvala je oštre reakcije – studenti poručuju: „Sram Vas bilo", a opozicija zahteva smenu i izvinjenje
Sindikat „Nezavisnost“ u N1 i Forbes Srbija izražava ozbiljnu zabrinutost zbog razrešenja Igora Božića sa mesta pravnog zastupnika medijske kuće
Brent Sadler je novi direktor N1 televizije, kao i kodirektor portala Nova.rs. Dosadašnji direktor Igor Božić će biti izbrisan iz APR-a, a za „Vreme“ kaže da će kao do sada, dokle god bude mogao, nastaviti da štiti uređivačku politiku N1
Nekoliko destina studenata i građana okupilo se ispred policijske stanice 29. novembar u Beogradu zbog privođenja i saslušanja studenata. Tokom petka policija je ispitivala one koji su protestovali ispred Rektorata
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
