Primena zakona robotike na veštačku inteligenciju i etičkih normi na društvene medije su ono što svetu treba da izbegne degradaciju. Teoretski, ovo dobro zvuči
Finansijski analitičar Džordž Mekgi je pre šest Godina, vozeći “teslu” na Floridi, ispustio telefon i krenuo da ga traži pod sedištem, bez zaustavljanja. Vozilo je bilo na auto-pilotu, ali umesto da ga obavesti da prolaze pored znaka “stop” i crvenog svetla i automatski prikoči, zakucali su se u automobil koji im se našao na putu usmrtivši devojku u njemu, dok je njen dečko ostao doživotni invalid. Iz Tesle su najpre tvrdili da u kompjuteru automobila nema podataka o udesu sve dok ih pre nekoliko nedelja jedan haker nije izvukao na zahtev Mekgijevog advokata. Ali za ovu priču je bitnije to što je automobil dozvolio korišćenje automatske vožnje na putu koji nije opremljen niti registrovan za to. Ponašanje i odgovornost vozača je posebna tema, ali to je delom i stvar navike, razumeće to svako ko u svom vozilu ima parking senzore i kameru.
Šesnaestogodišnji mladić iz Kalifornije izvršio je samoubistvo u aprilu ove godine posle brojnih introspektivnih razgovora sa ChatGPT-jem. Istraga je pokazala da ga je bot u toj nameri ohrabrivao odnosno, ispravnije rečeno, savetovao ga je na koji način je najbolje da to izvrši. Porodica sada tuži OpenAI koja je proizvela i kontroliše bota. Tvrde da su ga pustili na tržište nedovoljno ispitanog i nepripremljenog za ovakve izazove, što je dovelo do tragičnog ishoda. Iz kompanije odgovaraju da su svesni određenih propusta u treniranju, to jest da njihov bot može s vremenom da popusti ili, kako su oni rekli, da “degradira”. To znači da svoje čvrste stavove može da omekša i počne da daje odgovore koje ne bi smeo, sve u cilju zadovoljavanja interesovanja korisnika. Mladić i ChatGPT su dnevno razmenjivali više od šest stotina poruka.
I Tesla i OpenAI najavljuju pooštravanje kriterijuma, odnosno bezbednosne kulture ugrađene u svoje softvere. U Teslinom slučaju to znači da se auto-pilot ne može koristiti tamo gde za to ne postoje zakonski uslovi, sve i da savršeno radi. Četbot neće davati odgovore koji bi mogli da vode ubistvu ili samoubistvu mada ima onih koji tvrde da se to i dalje može zaobići veštim promptovanjem.
Ovo su samo dva primera o kojima se poslednjih dana mnogo govori, a ima ih još ohoho… Zajedničko im je kršenje moralnih principa ili takozvanih zakona robotike koje je pisac Isak Asimov definisao još 1942. godine. Ima ih ukupno tri (plus nulti) i oni kažu da robot ne sme da naškodi čoveku svojim delovanjem ili pasivnošću, da robot mora da sluša naredbe čoveka osim ako su u suprotnosti sa prvim zakonom i da robot mora da štiti svoj integritet, sem ako se kosi sa prvim i drugim zakonom. Nulti zakon je šira verzija prvog i kaže da robot ne sme svojim radom ili pasivnošću da naškodi čovečanstvu, ne samo pojedincu.
Kada ih je pisao, Isak Asimov je zamišljao uglavnom čovekolike robote. Nije razmišljao o algoritmima i softverskim botovima iako oni daju život mehaničkim robotima. Tako da se postavlja ozbiljno pitanje – važe li zakoni robotike i za veštačku inteligenciju?
Ne važe, bio bi jednostavan odgovor na osnovu navedenih primera. U oba slučaja VI nije vodila računa o životima ljudskih bića, već samo o potrebama trenutnog korisnika, makar te potrebe bile štetne i po njega samog. Malo mekši odgovor bio bi da zakoni važe, ali se ne primenjuju, na šta smo mi u ovom regionu navikli, dok u ozbiljnom svetu nisu.
Evo šta o tome kaže okrivljeni ChatGPT: “Ja nisam robot u fizičkom smislu, već softver VI. Nemam telo niti mogućnost da direktno delujem na fizički svet, pa ti zakoni ne mogu da se primene bukvalno. Ali moji bezbednosni sistemi i pravila ponašanja napravljeni su u istom duhu: da ne nanosim štetu, da poštujem ljude i da pružam pomoć na način koji je siguran i koristan”.
Primena zakona robotike na veštačku inteligenciju i etičkih normi na društvene medije su ono što svetu treba da izbegne degradaciju. Teoretski, ovo dobro zvuči.
Američka zabrana uvoza guma koje u Srbiji proizvodi Linglong razotkriva sistemsku krhkost poretka u kojem kapital slobodno cirkuliše, dok se radnici širom sveta primoravaju da se međusobno takmiče u odricanju od sopstvenih prava
Pokazalo se da se Evrosong ne može zamisliti bez uticaja geopolitičkih strujanja, ali ne samo pri glasanju, već u promociji ili hibridnom ratu neprijateljskih zemalja. Danas se više te podele ne mogu ni sakriti ni kamuflirati, one su sve dublje i dovode u pitanje samu suštinu ovog takmičenja koje postaje paradigma političkog odnosa snaga u Evropi i svetu
Pravni sistemi širom sveta sve više prepoznaju značaj uključivanja građana i NVO u zaštitu biodiverziteta. Mehanizmi kao što su pravo na pristup informacijama od javnog značaja, pravo na učešće u donošenju odluka i pravo na pravnu zaštitu omogućavaju civilnom sektoru da prati sprovođenje ekoloških zakona i utiče na njega. Ovaj pristup podstiče veću transparentnost, odgovornost i zajedničku borbu za očuvanje prirode
Tugovanje znači da je neko ostao s viškom ljubavi i mora da nauči kako da učini da ta ljubav nastavi da živi, da bude preusmerena. Pitanje je da li ću u jednom trenutku uspeti da izađem iz rituala fokusiranih na prošlost i – makar kroz dobrotvorni rad nevezan za jednu, meni posebnu važnu osobu – ponovo osetiti životnu radost, spontanost, razigranost, uživanje u seksualnoj razmeni. Jedini potpuni poraz je da patnja dovede do nemogućnosti da ikada ponovo osetimo ljubav
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
