„Ako me prisilno mobilišu, ubiću se“

Regrutovanje vojnika i prisiljavanje da se bore na strani okupatora je ratni zločin. DW je razgovarao s Ukrajincima i aktivistima za ljudska prava o tome kako Rusi vrše pritisak na stanovnike da služe vojni rok.

Ovog proleća zabeležena je najviša stopa vojne regrutacije u Rusiji u poslednjih 14 godina. Krajem marta ruski predsednik Vladimir Putin izdao je dekret kojim se naređuje regrutacija 160.000 muškaraca uzrasta od 18 do 30 godina. Njihova jednogodišnja služba počela je 10. aprila.

Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi da najnoviji ciklus mobilizacije, koji se sprovodi dvaput godišnje – u proleće i jesen – nema veze s ratom protiv Ukrajine.

Međutim, muškarci iz ukrajinskih regiona Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona, koje je Rusija okupirala, takođe se pozivaju na službu.

Prema podacima Ukrajinske istočne grupe za ljudska prava (EHRG), najmanje 300 osoba sa okupiranih teritorija regrutovano je u rusku vojsku u jesen 2024. godine, uključujući oko 200 iz Zaporožja i Hersona, te 100 iz Luganska i Donjecka.

Malo izbora na okupiranim teritorijama

„Ako me prisilno mobilišu, ubiću se“, kaže Oleksij (21)*. On živi u delu Zaporožja koji je okupirala Rusija i želi da ostane sa porodicom. „Gde god da odem, morao bih iznova da započinjem život“, kaže on.

Iako sada ima ruski pasoš, do sada je uspevao da izbegne regrutaciju. Ali, od prošle jeseni ruske okupacione vlasti zahtevaju od muškaraca da se prijave u vojsku, kaže Oleksij.

Bez ruskih papira gotovo je nemoguće pronaći posao ili studirati na univerzitetu, objašnjava. Iako nije čuo za slučajeve prisilne regrutacije, kaže da su se proruski nastrojeni muškarci dobrovoljno prijavljivali za službu u ruskoj vojsci i potpisivali ugovore.

Jedan drugi muškarac, 28-godišnji stanovnik okupiranog sela u Luganskoj oblasti, slično opisuje situaciju. On još nije prihvatio ruski pasoš i kaže da okupacione vlasti otežavaju život ljudima poput njega.

Na primer, SIM kartice za telefon se ne mogu kupiti bez ruskih papira, jer je telekomunikacioni sistem pod ruskom kontrolom. To potvrđuju i aktivisti za ljudska prava.

Pritisak da se ispuni mobilizacioni plan

Oni koji se pridruže vojsci najpre se šalju u Rusiju na obuku – obično u južne regione Rostova i Krasnodara, ali i u blizinu Sankt Peterburga ili Moskve. Neki se šalju i na nelegalno anektirano ukrajinsko poluostrvo Krim.

Prema rečima Pavla Lisjanskog, ukrajinskog aktiviste za ljudska prava i šefa Instituta za strateška istraživanja i bezbednost, ruska vojska nije podigla kasarne na okupiranim teritorijama iz bezbednosnih razloga.

„Posle obuke, mnogi regruti se šalju na front nakon što potpišu ugovor s ruskom vojskom“, kaže Lisjanski. „Ta odluka je ponekad dobrovoljna, ali često se donosi pod pritiskom, zbog nedostatka drugih opcija.“

Samo retki izbegnu slanje na front, uglavnom uz pomoć veza ili mita, i bivaju raspoređeni blizu Moskve ili Sankt Peterburga. Prema Lisjanskom, samo je grupi od petnaest muškaraca to uspelo prošle godine.

Razlog je što ruska vojska ima pritisak da ispuni mobilizacioni plan. „Pokušavaju da nedostatak redovnih vojnika nadomeste muškarcima koji su već služili vojni rok“, kaže on.

Sumnjive okolnosti

Jedan takav slučaj opisan je na Telegram kanalu i fokusira se na mobilizaciju u takozvanoj Narodnoj Republici Donjeck. Tako je jedan muškarac iz okupiranog dela Donjecka poslat u krasnodarsku oblast na vojnu službu i rečeno mu je da će nakon obuke biti upućen na front.

„Komandiri su mu rekli da je sve već potpisano u njegovo ime“, izjavio je za DW autor kanala na Telegramu Mihail*. Muškarac se obratio ruskom Vojnom tužilaštvu za pomoć, ali njegova sudbina je nepoznata, kaže Mihail.

Ne podležu vojnoj obavezi samo oni koji su prihvatili ruski pasoš i imaju više od 18 godina. Na služenje vojske su obavezni i svi koji su završili vojni rok u takozvanim „Narodnim Republikama Donjeck i Lugansk“ pre februara 2022. i početka ruske invazije.

Prema rečima Mihaila, to uključuje i bivše pripadnike separatističkih paravojski, koje su postojale od 2014. do 2022. godine, a koji se sada šalju u Rusiju na vojnu službu.

Osim toga, muškarci regrutne dobi iz tih područja pozivaju se u vojne kancelarije radi registracije za vojnu službu. „Ali ne mogu da kažem u kojem je to obimu“, kaže Mihail.

Kazne za prigovor savesti

Praktično je nemoguće odbiti služenje u ruskoj vojsci, kaže Olha Skripnjuk, direktorka Krimske grupe za ljudska prava.

Rusija je počela nelegalno da regrutuje muškarce 2015. godine – prvo na Krimu, a zatim i u drugim okupiranim delovima Ukrajine, kaže ona. „Pre invazije u februaru 2022, oko šest hiljada ljudi s Krima bilo je regrutovano svake godine, od ruske aneksije ovog poluostrva 2014. godine. Trenutno nemamo tačne podatke, ali brojke su verovatno povećane“, dodaje Skripnjuk.

Odbijanje vojne službe u Rusiji može rezultirati zatvorskom kaznom do dve godine. Prema navodima organizacija za ljudska prava, samo na Krimu su pokrenuta barem 583 krivična postupka.

Međutim, prema pisanju ruskog onlajn magazina Verstka, koji je kritičan prema Kremlju, niko od optuženih nije dobio zatvorsku kaznu u prvoj polovini 2024. godine: trojica su dobila uslovnu, a ostali novčane.

Prisilna regrutacija je ratni zločin

Ipak, te kazne ne oslobađaju nikoga od služenja u ruskoj vojsci, kaže Skripnjuk, naglašavajući da se regrutacijom na okupiranim teritorijama krši međunarodno humanitarno pravo, što predstavlja ratni zločin.

Rusija od 2022. godine prisilno regrutuje Ukrajince koji žive na okupiranim teritorijama i često ih zloupotrebljava kao „živi štit“, kaže ona. „Poznati su nam slučajevi u kojima su regrutovani nenaoružani muškarci slani na front ispred regularne vojske, čime su prvi dolazili pod udar protivničkih snaga. Ovo se masovno praktikovalo 2022. godine.“

Prema podacima Krimske grupe za ljudska prava, Rusija je tokom invazije na Ukrajinu rasporedila u borbe brojne regrute s anektiranog Krima. Skripnjuk kaže da je od 2022. godine najmanje 1.873 pripadnika ruskih jedinica s Krima poginulo, dok je 116 stanovnika Krima zarobljeno od strane ukrajinske vojske.