Zapisnik i zapis

Članak korektno ukazuje, što je retkost, i na konkretnim primerima, na nepravilnosti učinjene u izboru sudija. U vezi sa sadržinom pomenutog pisma g. Baroza, u delu koji se tiče Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, treba istaći neke bitne (zanemarene) činjenice koje ne mogu biti osporene. Naime, upravo oni koji su položili zakletvu da će se u svom radu držati Ustava i zakona najgrublje krše i Ustav i zakone Srbije već godinu dana. To su oni koji izabraše (i predložiše, što mu dođe na isto) nove tužioce i sudije u njihovo „reformisano“ pravosuđe. Naravno, niko od ovih i tako izabranih tužilaca i sudija neće goniti i suditi one koji su ih birali na te funkcije, ma kakva nedela „birači“ sudija i tužilaca počinili. Razumljivo, ako bi se koji i usudio da postupa po Ustavu i zakonu, od toga inače ne bi bilo ništa, a taj tužilac i sudija prošli bi daleko gore nego g. Cvijan, ili reizabrana sudija Milinović, koju samo što nisu linčovali ministarka pravde Malović i portparol opšte prakse Homen.

„Tvrdoglava“ činjenica je da od 6. 4. 2009. dva protivustavna i nezakonita tela (VSS i DVT) prave haos u pravosuđu Srbije. Ne treba biti pravne struke i razumeti da niko u Srbiji nije bio ovlašćen da odluči da se VSS i DVT konstituišu pre izbora svih izbornih članova, kako Ustav i zakoni propisuju. U Srbiji se to dogodilo. Neko je odlučio da se tako „radi“ reforma pravosuđa, odlučio je da se oba protivustavna i nezakonita tela istog dana (6. 4. 2009) konstituišu. Visoki savet sudstva sa 8 članova, od kojih je jedan bio nelegalan, iako Ustav i zakon propisuju strukturu članova i broj od 11 članova.

Pitanje se samo nameće: ko je u Srbiji odlučio da se krše Ustav i zakon? Da li je to bila tadašnji vršilac dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije Mesarović? Ona nikada nije bila predsednik Vrhovnog suda Srbije, kako se lažno predstavila na TV B92, kao gost Ćosića u njegovoj emisiji, pa stoga nije mogla biti član VSS-a, niti je bila ovlašćena zakazati „konstitutivnu“ sednicu VSS-a. Da li je to bila ministarka pravde Malović? Ili je o tome odlučio neki „ozbiljniji igrač“ na politčkoj sceni Srbije? Neće biti da je inicijator teškog bezakonja u tzv. opštem izboru sudija, koje će Srbiju mnogo koštati, bio adv. Boško Ristić, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije. Možemo pretpostaviti ko je to mogao da bude.

Ne treba „nasedati“ na belodanu neistinu koju vlast plasira o navodnom prisluškivanju predsednika VKS-a. Prvo, Nata Mesarović je pozvala Cvijana na razgovor kao predsednik VSS-a, a ne kao predsednik VKS-a. Drugo, kao predsednik VKS-a nije ovlašćena bilo koga da poziva kod sebe na razgovor. Treće, ako je njena savetnica vodila zapisnik o razgovoru, Cvijan je imao pravo da vodi svoj zvučni zapisnik o istom razgovoru, jer je taj razgovor namenjen i njemu. Ovde vlast namerno meša „babe i žabe“.

Jedan mali detalj, slučajno ili zbog onog 78. mesta po slobodi medija u Srbiji – nikako da zasluži pažnju medija, iako nudi čak i odgovor na gore postavljeno pitanje. Ostavka g. Cvijana zaprimljena je u Predsedništvu Srbije 5. 3. 2010. (petak) a dospela je na sto predsednika krnjeg VSS-a Mesarović već u ponedeljak, iako njoj nije bila namenjena. Ko je ovu ostavku dostavio Nati Mesarović i zašto? Zašto je pozvala Cvijana na razgovor budući da ostavka s njom ne bi trebalo da ima bilo kakve veze? Da li je tačno da je ona rođaka predsednika Tadića? Sama je izjavila da je Cvijana ona pozvala, a prema tonskom snimku želela je da vidi za koju će se stranu (ona) opredeliti, ma šta to moglo da znači.