Svaki Srbin je Živorad!

„U srcu ljubav jača od smrti / U glavi misao veća od glave / I to je odbrana zemlje…“ Ovi stihovi Branka Miljkovića trebalo bi da budu uklesani na spomenik Živoradu Šiškoviću, srpskom patrioti, umesto što su neki drugi Brankovi stihovi oskrnavljeni ispisivanjem na jednom drugom, falusoidnom objektu – nekrofilskom spomeniku „raspletenim“ godinama. Živorada je pretukao na smrt čopor razularenih primata koji sebe nazivaju navijačima i novim srpskim vitezovima. Pokušao je da zaštiti jednog mladića iz Kine, jedno nacionalno dostojanstvo, jednu građansku ideju… Pokušao je da zaštiti sve nas. I uspeo je, ali nažalost, nije uspeo da zaštiti sebe. Zato mi sada moramo zaštititi uspomenu na njega.

U pravu je dr Srećko Mihajlović kada kaže da se o ovom događaju ne može govoriti bez patosa. Tihog patosa naspram metastazirajuće patologije „Novom svetskom poretku“ suprotstavljenog „Novog srpskog viteštva“. „Viteštva“ čiji kanoni nalažu da se zlostavljaju slabiji, diskriminišu manjine, linčuju stranci, ubijaju časni građani; „viteštva“ koje ohrabruje krda zadriglih klerofašista dok se iživljavaju nad bespomoćnom devojkom i cokulama, cvik-canglama i „bejzbolkama“ joj uteruju poželjno seksualno opredeljenje, „mrzeći njen greh, ali ne i nju samu“; „viteštva“ čijeg ideologa D. Kalajića je potpisnik ovih redova posmatrao kako učestvuje u grčevitoj borbi s jednom krhkom staricom, a za upražnjeno mesto u vozilu gradskog prevoza; „viteštva“ čiju smo folklornu, tribalističku pojavnost mogli da gledamo ovih dana na Ravnoj gori i da „čitamo“ na programu državne televizije (sic!) – tu „pobunu muzejskih eksponata“, to orgazmično klicanje kanibalizmu, taj antijudejski pir prevarenih „petooktobaraca“ koji Miloševiću nikada nisu zamerili na njegovoj ideološkoj i civilizacijskoj zabludi, već na neuspehu!

Zato recimo tom i takvom „viteštvu“ svoje veliko – NE! Dosta! No pasaran! Recimo ne – smrti. Neka se završi peti oktobar jednom za svagda. Postanimo bez“Obraz“ni i izvinimo se sami sebi. Recimo DA! – stvarnom Viteštvu bokserskog trenera Živorada Šiškovića i svim njegovim „plemenitim veštinama“. Recimo da – životu.

I zato, u to ime: S verom u ravnopravnost, za toleranciju i uzajamno poštovanje! Ravna gora izgubiti mora! Svaki Srbin je Živorad!