Sudar logike i memorije

Sve se menja samo ostaje osobina naših činovnika da ponavljaju iste greške. Kada direktorka RZZO-a gđa Svetlana Vukajlović objašnjava stanje u zdravstvu, čitaoci „Vremena“, inače i osiguranici fonda kojim rukovodi ova gospođa, moraju se zapitati da li je došlo do spora dve realnosti: realnosti osiguranika i poreskih obveznika, i realnosti državnih

činovnika i monopolskih budžetskih korisnika. Na pitanje novinarke kada će građani moći da se leče za svoj obavezni doprinos i u privatnom sektoru, kako je to oduvek bilo u EU-u a od pre desetak godina i u svim zemljama u tranziciji, odgovor je kratak i odsečan: „To za sada uopšte nije realna opcija.“ A kao razlog direktorka navodi da „privatna praksa treba da postane prava privatna praksa… bez doktora iz državnih bolnica koji tamo pružaju usluge“. Drugim rečima, bez državnih lekara koji imaju pravo da rade i privatno. Ovde je direktorka logična jer je očigledno da se sa mogućnošću „dopunskog rada“ prebacuju pacijenti iz državnih ustanova u razne privatne aranžmane. To ne samo da sistemski urušava principe državnog zdravstva (solidarnost, jednakost, dostupnost) već znatno smanjuje produktivnost, a povećava korupciju. Međutim, tu se logika sukobljava sa memorijom s obzirom na to da je, direktorka zajedno sa svojim ministrom zdravlja Tomicom Milosavljevićem, do pre samo nekoliko meseci, bila najglasniji promoter zakona iz zdravstva, posebno člana 199. koji omogućava da državni službenik bude istovremeno i privatnik.

Kada su stručne i profesionalne organizacije ukazivale da taj očigledni sukob interesa blokira svaku ozbiljnu reformu zdravstvenog sistema, činovnici su odmahivali rukom. A sad to ispade glavni razlog što građani ne mogu da ostvare elementarna prava slobodnog izbora lekara za svoj zdravstveni doprinos. Šta reći? Jedno je sigurno, sa napadima amnezije visokih činovnika i stalnim peglanjem i šminkanjem prošlosti, osuđeni smo na skupo plaćanje grešaka i zabluda.