Stepen slobode

Gosp. Smajlović kaže: „Dok Gruhonjić i Sejdinović veštački fabrikuju atmosferu iz tih godina…“ E, neće biti da je tako. Ništa ova gospoda ne fabrikuju. Atmosfera netrpeljivosti i starih aršina je tu, naročito u Novom Sadu. To se ponavlja i, očito je, javlja se uslovni refleks. Jer, mi nismo zaboravili diferencijaciju i jurišnike po Vojvodini koji su branili Kosovo, pa krajine, pa prozivali ljude zbog imena i prezimena, pa nudili lanč pakete. Nismo zaboravili ni razne šarlatane koji su, igrajući na patriotsku crtu, predstavljali grad, a posle se ustanovilo da od fakulteta nema ni f, a jadni Novosađani ćutali jer nije bilo patriotski primetiti nešto što zdrav razum nalaže. Jednostavno, nama se više ne ćuti i to nema nikakve veze sa separatizmom i manjkom ljubavi za domovinu, ali ima veze sa dostojanstvom i voljenjem kućnog praga, našeg „Dnevnika“, naših TV emisija, našeg sećanja. Ne ukidajte osnovno načelo demokratije „Stepen tvoje slobode ne sme da umanji ni mrvicu moje slobode“. Da, još nešto ima čudno u Novom Sadu. Javljaju se u jednu emisiju gledaoci i prvo što kažu je ovo „Dobro veče, i ja imam četvoro“, sledeći kaže, „petoro dece…“, a tema „Kulturni centar i kultura“. Šta to znači? Koja je to mantra? Neka dece, dobro nam došlo svako dete, ali ne manipulišite onim najsvetijim i najlepšim osećanjem, roditeljstvom. U srećnim i uređenim zemljama deca su roditeljima radost, društvu dar. Zašto nije normalno želeti živeti u tolerantnoj i normalnoj zemlji, zašto mrzoljubi dobijaju toliko prostora u ovoj zemlji, godinama?