Srce i patriotizam

Poštovani g. Vasiću, pročitao sam veoma sadržajan broj (1135) Vašega nedeljnika i u njemu i Vaš prilog „Kasapljenje i medicina“. Za mene izuzetno značajan tekst, jer sam lekar anesteziolog koji radi i živi već 47 godina u Frankfurtu. Jedanput sam i prisustvovao jednoj transplantaciji srca u frankfurtskoj Univerzitetskoj klinici, pozvao me jedan nemački kolega da prisustvujem. Primalac srca je bila moja ranija pacijentkinja, 30 godina, Srpkinja, majka dvoje dece Jovanka Ratić. To je bilo 1992. godine. Ona je još posle presađivanja živela 12 godina, čak je i u kolu igrala. Srce bi još dugo radilo da nisu neki novi momenti nastupili. Davalac je bio mladi Holanđanin, poginuo na motociklu. Njegovo srce je doneseno helikopterom, a ona je tada već spavala, grudni koš joj je bio otvoren, ali bolesno srce nije dirano sve dok se hirurg nije uverio da je novo srce pogodno za presađivanje. Morao je da ga „malo dotera“ i tek onda je izvadio Jovankino srce koje je i dalje na tanjiru radilo, dok se nije umirilo. Presađivanje je trajalo oko sat vremena, a od vađenja srca u Holandiji do ugradnje u Jovankine grudi prošlo je manje od 4 sata! A to je vremenska granica, duže od toga srce ne bi više ponovo proradilo!

Profesor Goran Kronja je izvanredno prosudio da je izjava albanskog svedoka, snimljena pre 16 meseci, strahovita i da podiže kosu na glavi, po meni, i sve je to priča za neupućene i neznalice. A takvi su ispali i naši tužioci. Toliko su bili neubedljivi, da ni jedne jedine novine, niti jedna televizija u Nemačkoj nisu to smatrale verodostojnim, niko nije reagovao. Opis vađenja srca živom mladiću koji moli da mu to ne rade jeste za horor film. I to vojničkim bajonetom. Pošto je to rađeno zbog materijalne koristi, onda je to potpuni promašaj. Profesor Kronja s pravom kaže da je taj „organ bio tržišno bezvredan“. Pa od „žute kuće“ do aerodroma u Tirani treba, po tamošnjim putevima, možda 10 sati vožnje. A avion treba da srce odnese za Tursku! Tu je prof. Kronja napravio jednu grešku, jedinu u njegovoj izjavi: rekao je da se srce može sačuvati do 12 sati. A to nije tačno. Najviše sme da prođe 4 sata od vađenja do ugradnje! To piše u svim tekstovima o transplantaciji srca koji su lako dostupni na internetu. A to je rekao 12. oktobra, u emisiji „Oko“ i profesor Šćepanović, koji sam nosi već 5 godina tuđe srce u svojim grudima. Ja se zahvaljujem profesoru Kronji da je prvi od nas lekara razumno i stručno reagovao, znajući da će se zbog njegove „nepatriotske izjave“ mnogima zameriti, a to važi i za mene. Istini moramo pogledati u oči, ostalo je drugorazredno.

Šta je bilo tužiocu Vukčeviću i njegovom zameniku Vekariću da ovako brzopleto objave takve strahote? Pročitao sam već pre 15 dana jedno srpsko reagovanje, a koje glasi da se sada obojici izmiču stolice, a nova vlast hoće u tim stolicama da vidi svoje ljude. Pa bi ovakav javni „zemljotres“ možda mogao da im sačuva radna mesta.