Razbacivanje u siromaštvu

Čitajući o u štampi „nacionalcima“, tj. primaocima nacionalnih penzija, nisam se mogao oteti utisku da se tu mešaju babe i žabe.

Babe su ljudi koji su jako puno pružili našoj kulturi, kao recimo Timoti Džon Bajford, a žabe neki „kulturni radnici“ koji su vek proveli pod šatrama za svadbe… Može neko imati status nacionalne zvezde narodne muzike, ali to ga ne svrstava pod kulturu, već pod šou-biznis ili šta već. Pa ne može slikar koji je živeo od izlaganja u galerijama i prodaje svojih slika biti isto što i neki „narodni umetnici“ kojima honorari idu u hiljadama evra i koji su mogli da lepo i bogato uplaćuju penzioni fond, a pritom su po pravilu i vlasnici kafića i restorana jer im se može. A za neke „nacionalce narodnjake“ zna se da imaju upravo restorane. I opet su dobili penziju.

Mi nismo bogata država i niko nema prava da se razbacuje našim novcem, novcem poreskih obaveznika. Mora se jasno znati za koga su te nacionalne penzije. A na spisku „nacionalaca“ nema nijednog bivšeg člana Beogradske filharmonije, jer oni očigledno nisu dovoljno učinili za kulturu ove države. Pritom, nekih dirigenata za koje niko nikada nije čuo ima među „nacionalcima“. Sramota.

Još je veća sramota davati sportistima penzije od 40. godine do kraja života zbog jedne medalje. I to u visini tri prosečne plate. Pa zar ne može da se bavi nečim drugim do svoje 60. godine, kao i svi ostali, pa da pošteno zaradi penziju? Pa nisu invalidi, pobogu. Mogu da budu treneri, da drže fitnes ili bilo šta vezano za sport.

Uostalom, da li je pravedno u siromašnoj zemlji Srbiji, sa svim slabostima Penzionog fonda, davati takve sportske penzije košarkašima ili teniserima, koji zarade silne pare za vreme relativno kratke karijere? One njima mnogo ne znače, ali Srbiju mnogo koštaju. Saberite 538 sportista i 464 „nacionalaca umetnika“ i neka je prosek 500 evra, to dođe pola miliona evra mesečno, šest miliona godišnje.

Mnogo je, a mi bogati nismo. I nisam siguran da ovakve statuse dobija bilo ko bilo gde svetu, sem u „bogatoj“Srbiji.

Pare kojih nemamo dovoljno dele šakom i kapom… Šta će biti posle, ne znamo.