Partizanština i regulatorne institucije

U intervjuu Latinke Perović, političarke i istoričarke, izrečeno je „nerazumevanja za građane koji su bojkotovali prethodne izbore“ zato jer su oni svojom kampanjom odgovorni za, kako gospođa Perović kaže, „populizam belih listića“ to jest doveli su do, kako kaže, „relativizacije društvenih prilika. Jer, šta posle izbora koje na taj način bojkotujete? Neko valjda mora da preuzme odgovornost. Sa druge strane, mislim da je populizam belih listića u suštini katastrofalan po neke važne institucije kao što su, recimo, poverenik za ravnopravnost, za javne informacije, poverenik građana… Umesto da njihov autoritet jačate, vi ga praznite, relativizujete, degradirate i to u hijerarhiji koju postavlja masa sa ulice.“

Nasuprot uvaženoj političarki i istoričarki, ja mislim da je pravo građana da apstiniraju od politike, ili da je bojkotuju. A povezivanje nezavisnih regulatornih institucija sa izborima i rezultatima izbora, to jest sa državom, znači upravo ono što Latinka Perović osuđuje, to je svojevrsna „partizanština“, jer regulatorne institucije tretira kao izborni plen koji se nakon izbora dodeljuje partiji pobednika i njegovim pristalicama. Ako institucije kao što su, recimo, poverenik za ravnopravnost, za javne informacije, poverenik građana… zavise od rezultata izbora, onda su one ispražnjene od autoriteta, relativizovane, degradirane i postavljene u zavisan položaj u odnosu na pobednika. Te institucije bi trebalo da budu postavljene tako da ne zavise od ishoda izbora i da u tom smislu budu ispražnjene od politike.