O lažovu, jednom krivotvoritelju, opskurnom i stupidnom tipu

Slučaj prvi ili lažov Filip David

Amnezija je opaka boljka, a ona, čini mi se, mori g. Filipa Davida. Narečeni gospodin, uvaženi građanski intelektualac koji o sebi brižljivo stvara neprikosnoveni mit (a u tome mu pomažu anonimna piskarala i sitni paskvilanti, naročito samozvanci, servilni advokati) tvrdi, i ne trepnuvši: „Nisam učestvovao u predlogu za otkup…“ Izreče nečuvenu laž – i ostade živ! Međutim, na veliku žalost i njegovih nekritičkih poštovalaca, anonimnih hvalospevaca/sitnih potkazivača, čaršijskih hajkača, klevetala, lajara, hohštaplera i mizerija-advokata stvari ovako stoje:

(1) 10. juna 2002. godine od 11 pa do 15 sati g. Filip David je vrlo aktivno i angažovano učestvovao u radu Komisije za otkup knjiga posebno obrazlažući u svom vrlo iscrpnom i izdašnom predlaganju izdanja Ivana Čolovića (XX vek) i Beogradskog kruga i tvrdeći da je sve knjige navedenih izdavača pročitao. Tog nepodnošljivo sparnog ponedeljka u skoro četvorosatnoj raspravi prvo oko dodatnih načela (v. „Vreme“, 15. VIII, str. 35), potom o prvih 88 naslova (znači F. David je učestvovao u predlaganju za otkup iako nije pročitao ostala 73 naslova!) – g. Filipe Davide, o tzv. mojoj zlonamernoj laži ne može biti ni govora – nešto se u tvojoj svesti i savesti ipak pobrkalo…

(2)Na prvom sastanku, i dalje tvrdim a to mogu potvrditi i ostali članovi Komisije, uredno je potpisao ugovor o honoraru pre nego što smo i započeli raspravu o otkupu. Nikad i nigde nisam kazao, niti napisao da je g. F. D. i dobio honorar! Opet zlonamerna konstrukcija jednog mitski bezgrešnog intelektualca!

(3)Na prvom sastanku uvređeni F. D. je u rukama imao kompletan spisak predloženih naslova – slagao je ne trepnuvši da je taj obiman spisak dobio tek na drugom sastanku.

(4)Kaže F. D. da je na prvi sastanak Komisije došao „verujući da se nešto menja u njenom radu, i da ću i sam moći da doprinesem bitnim promenama“. U odnosu na prethodne dve komisije stvari su se bitno izmenile i to je i jedan od doprinosa g. F. D.. Dakle, nije istinita njegova tvrdnja da se ništa nije izmenilo.

(5)Licemerno je da tvrdi kako nije mogao pročitati svih hiljadu naslova – zašto je onda učestvovao u predlaganju knjiga s prvih pet strana spiska, iako je i njemu i svima veoma jasno da više od dve trećine tih naslova nije pročitao.

(6)Još je licemernija teza o „sukobu interesa“ – pozadina je i u nečem trećem…

Na kraju, sasvim je svejedno da li je g. F. David učestvovao samo na jednom sastanku (a bio je nazočan od početka do kraja njegovoga trajanja!) i da li je njegovom izdašnom retorikom potpomognut otkup knjiga Ivana Čolovića i Beogradskog kruga (uzgred: te knjige nisu bile sporne ni jednog jedinog trena ni kod ostalih članova Komisije!) – on je bez obzira slaže li se s tim – učestvovao u radu Komisije, iz koje se naknadno povukao.

Dajući i obrazlažući svoju ostavku, javno je tvrdio pred svim njenim članovima da se neće uključivati u javnu raspravu o ovogodišnjem otkupu: „jer na to nemam moralno pravo pošto sam prihvatio članstvo u Komisiji“. Nije odoleo izazovu javnog promovisanja pa je potrčao da se oglasi u „Glasu javnosti“ 11. jula 2002, str. 23 (v. članak „Principi Filipa Davida“). Ipak, nesrećnik je zaboravio da je Komisiju slagao na najbezobzirniji način – i od tada kreće najbezočnija kampanja protiv dvojice njenih članova….

Hteo to prihvatiti, shvatiti ili kako mu bilo drago: g. Filip David je ispao najmizernija vrsta lažova. Neka mu je na čast!

Slučaj drugi ili priča o najnižem soju stupidnog intriganta…

Ukazao sam na stupidnu izjavu objavljenu u „Glasu javnosti“ u tekstu „Na ivici skandala“ Simona Simonovića Siće, nejservilnijeg, najpodlijeg intriganta, pri tom i nadaleko čuvenog po svojim nenadmašnim i neprevaziđenim i zadivljujućim izdajstvima onih koji su ga u svakome smislu bezrezervno promovisali, podržavali, štitili, unapređivali itd., itd. (najflagrantniji je slučaj g. Miloša Stambolića! – to i nije jedini primer Sićinih izdajstava!). Nisam znao da je još stupidniju izjavu podario „Politici“ (u kojoj je nekad za vakta Žike Minovića objavio i nekoliko pisama u nadaleko čuvenoj rubrici „Odjeci i reagovanja“!) stupidni gospodin SSS – made in Južna pruga. Stupidna izjava u obe varijante i glupa je, i priglupa, i blesava, i budalasta – a da je sve to tako kako je on potanko obrazložio svoj intelektualni gnev povodom serijala „Pet prijatelja“ razjasniće mu se u jednom od poslednjih brojeva novosadskog Detinjstva.

Majstor za intrige, podmetanja i krivotvorenja začinjena izmišljotinama i stupidnim konstrukcijama pokazuje i ostatak paskvile koja je verna slika i prilika intelektualne i moralne ništarije SSS:

(1)Da sam imenovan za člana Komisije, obavestio me g. Bogdan Kovačević – koga sam upozorio da sam urednik (obavestio me da u Komisiji ima još urednika). Dakle, do dana današnjeg nisam imao nikakav kontakt sa g. Jovanom Despotovićem (niti sam znao da je on imenovao Komisiju za otkup) koji je u „Vremenu“ od 15. avgusta izjavio i sledeće:“Gojka Tešića sam predložio zbog njegove nesumnjive merodavnosti u procenjivanju vrednosti knjiga i mislim da u javnosti nema nikog ko bi osporio njegovu stručnost“. (Isto to, možda i nešto pojačanije govorio je i u emisiji Studija B!). Majstor klevetnik i krivotvornik SSS mirođija u svakoj čorbi, kaže nešto drugo pokušavajući da obmane kulturnu javnost.

(2)Onako usput, posle tih gluposti koje je istresao u „Glasu javnosti“ i „Politici“, reče mi intelektualni i ljudski tanjež SSS, u Nušićevoj: „Kažu mi ovi iz Manjana presa i moj sin: „Imaš dva prijatelja u Komisiji, zašto nisu otkupili tvoju knjigu“ (reč je o romanu Tajka!)…u tom grmu leži zec!

(3)Najservilniji srpski intelektualac, pravnik-pesnik, knjižar, direktor za sanitarije, knjige i ostale stvari u IP „Rad“, itd. tvrdi da je Prosveta imala dosta dobrih naslova (servilni duh pruža javnu podršku jer nekako u to vreme štampaju mu se u toj istoj Prosveti izabrane pesme). Potreban li je ovome bilo kakav komentar!?

(4)Majstor i sitnih i krupnih podmetačina SSS made in JP ražestio se kao servilni advokat Filipa Davida koji je kao direktor potpisao njegove Hodočasnike (zaboravio nasrećni SSS da je tu pretežniji i važniji potpis g. Jovice Aćina koji blistavo uređuje već klasičnu biblioteku „Reč i misao“!) zato što sam g. F. D. nazvao „sitnim klevetnikom“, „čaršijskim paksvilantom“, „lajarom“. Onaj ko moj tekst „Nečuvena i skandalozna hajka“ u pretprošlom broju „Vremena“ čita sasvim normalno i odgovorno videće da je SSS-ovska podmetačina podlost i gadost najniže vrste. Te oznake se odnose na anonimna piskarala na stranicama „Glasa javnosti“ i „Politike“ koja iz Novog Sada šalje – očevidno je u pitanju jedna jedina osoba, što sasvim jednostavno i grafološki mogu dokazati jer posedujem kopije! – potpisujući pismopisce s Novog Beograda (fascinantno krivično delo!): Milutin Petronijević, Biljana Đurđević, Dragutin Jović, Dragan Milivojević…). SSS, samozvani advokat Filipa Davida, takvim krivotvorenjima predstavio se i kao vrhunski bednik i hulja. SSS kao osvedočeni borac za raznorazne Srbije od liberala, preko tragičnog Stambolića i S. Miloševića, pa do današnjih dana, mogao bi bar da zanemi jer, i sam veoma dobro znaš, spisi ipak ne gore…

(5)Ne misliš li SSS made in Južna pruga da ću prećutati tvoje stupidnosti, klevete, podmetanja, krivotvorenja itd. zato što ćeš i na mojoj knjizi Otkrovenje srpske avangarde biti potpisan (nažalost!) kao direktor. Grdno si se prevario.

Zasad, toliko o lažovu i o njegovom advokatu-hulji u ovoj neviđenoj hajci oko otkupa knjiga!