More i vegeta

Lepo je što u Srbiju dolaze strane diplomate i donose tople reči podrške u vezi sa Kosovom i našim ulaskom u EU, ali snaga tih „argumenata“ je ravna toplim (alkoholnim) novogodišnjim čestitkama u hladnoj zimskoj noći. Da pitate građane Češke gde se nalazi Srbija, rekli bi vam da znaju, jer su tamo išli na more i kupovali „vegetu“. Ali niti su išli u Srbiju na more (Srbija nema more) niti su kupovali od nas „vegetu“ koja je autentični hrvatski brend. Toliko o prepoznatljivosti Srbije u EU-u. Dok se mi divimo državama (i njihovim predstavnicima) koje su članice Evropske unije i čekamo da nam namignu preko stola krišom, kako nas tobože razumeju i podržavaju, oni žive svoje evropske živote i u maratonskoj trci su već napravili nedostižnu prednost. Nama kao i obično ne odgovara ni trasa puta, kilometraža je zastrašujuća, a bolovi u peti su sve izraženiji. Trenutak odustajanja se približio, osim ako se ne učini natčovečanski napor da se stigne do cilja. Stručnjaci bi rekli da nismo imali adekvatne bazične, visinske, specifične i specijalizovane pripreme. A kada tome dodamo i vremensku razliku, vlažnost vazduha, onda stvarno imamo pravo opravdanje. Neka oni uživaju u češkom pivu i Evi Hercigovoj. Dovoljno je da nekoliko hiljada srednjoškolaca godišnje iz Srbije sa vizama obiđe Prag, to je naš doprinos Češkoj i EU.