Moralni ziloti

U poslednjih godinu i po dana ja sam okončao desetogodišnji rad i objavio tri pisana produkta. Najpre svoj magistarski rad Poredak, moral i ljudska prava (IES, Beograd, 2001, 170 str.), koji je, koliko je autoru poznato, prva pravno-filozofska i političko filozofska studija o problemu ljudskih prava urađena kod nas. Uz to, to je i prva studija koja se kod nas bavi delom vodećeg savremenog (liberalnog) pravnog filozofa Ronalda Dvorkina. Zatim sam objavio zbirku socio/filozofskih i kulturoloških eseja Diktatura, nacija, globalizacija (IES, Beograd, 2002. 270 str.) gde sam sažeo dugogodišnja istraživanja, zasnovana na praćenju savremene literature o problemima nacije, nacionalizma, nacionalnog identiteta, globalizacije, pop-politike, popularne muzike itd. Na kraju se u poznatoj ediciji Libertas pojavio moj prevod knjige Liberalni nacionalizam čuvene izraelske autorke Jael Tamir, inače njena doktorska disertacija rađena kod Isaije Berlina. Ideja je bila da se s ovim prevodom i mojim predgovorom domaćim čitaocima omogući uvid u stanje zaista ozbiljne i bogate rasprave o čitavom ovom kompleksu problema, o kome svi kod nas pričaju a niko ništa ne zna jer ne prati relevantnu literaturu. Sav taj rad je upravo bio usmeren na pobijanje anahronog shvatanja nacije, nacionalnog identiteta (i nacionalizma) kao primordijalnog, esencijalističkog, mističnog, statičnog i isključujućeg entiteta, koje, zanimljivo je, podjednako dele domaći šovinisti i vas kolumnista, a koje je takozvana modernistička teorija nacionalizma (Anderson, Gelner, Hobsbaum) pobila pre jedno 20 godina. Kao alternativa ponuđeno je shvatanje nacije kao dinamičnog, fleksibilnog konstrukta, otvorenog za proliferaciju i razmenu s drugim kulturama i nacijama, i zasnovanog na univerzalističkim moralnim osnovama koje drugim nacijama priznaju ista ona prava koja traže i za sebe. O svemu tome u vašem cenjenom listu nije bilo ni jednog jedinog reda. Umesto toga, vaš uvaženi kolumnista koji očigledno ne poznaje ništa od mojih radova, lepi mi etikete i pokušava da me strpa u društvo u koje ne pripadam. Ove radove gore nisam naveo zbog reklame, već da bih obavestio vaše cenjene čitaoce o njihovom postojanju (jer su i inače potpuno prećutani) i da bih ih zamolio da to pročitaju i tek nakon toga prosude o mom „liku i delu“, odnosno o vrednostima političkog liberalizma i liberalnog nacionalizma kao normativnih stanovišta koje branim i zastupam. Takođe bih i njih i vas uputio na svoj tekst iz septembarskog broja „Prizme“ (O legitimnosti konzervatizma) koji je nastao kao reakcija na kod nas još uvek dominantnu komunističku sliku sveta prema kojoj postoje samo „dobra levica i zla desnica“. Ovo ekstremističko shvatanje koje je „briljantno“ razvijeno u knjigama gospođe Mirjane Marković je izuzetno opasno po naše društvo jer nameće stav ili-ili o svim pitanjima. Time se ignoriše mnogo fundamentalnija razlika između umerenih levih i desnih opcija, s jedne strane, i radikalnih levih i desnih shvatanja, s druge. Krajnji produkt je slika teorijskog i političkog spektra gde vi imate kao jedine alternative one leve moralističke zilote koji žare i pale po stranicama vašeg lista i Vojislava Šešelja. Kao što je poznato jedan ekstremizam hrani drugi, a u nedostatku umerenih političkih opcija, nema ni vladavine prava, ni demokratskih institucija, ni sigurnosti kao osnove za razvoj preduzetništva i tržišne privrede, odnosno svega onoga što čini normalno liberalno-demokratsko društvo. Ja ne želim da živim u takvom društvu i svim snagama, koliko je to u mojoj moći, trudiću se da se borim protiv takvih ekstremizama a za stvaranje normalnog liberalno-demokratskog društva u skladu s evropskim uzusima.

Žao mi je što i tako ozbiljan list kao što je „Vreme“ reprodukuje i nameće javnom mnjenju ovu opasnu sliku stvarnosti.