Reagovanje
Seksizam i cena knjige
Lajkovac – Festival ženskih tajni poznatih autorki, "Vreme" br. 1430
"O istini i laži"; VREME 1087
Statistika ljubavi prema EU (i uopšte Zapadu), koju prof. Vojin Dimitrijević navodi, dobro odslikava ono što je hteo da kaže o trenutnom intelektualnom i građanskom stavu u Srbiji, ali ne daje direktan odgovor na ono što je hteo da istakne. Ona, u stvari, objašnjava ono što je istorijska vertikala moderne srpske države, te nije pogodan primer za objašnjenje trenutne intelektualne apatije. Ali, u stvari, možda i jeste.
Prvo o iznetoj statistici. Ona prikazuje ono što je politička, i gotovo književna, konstanta kod nas. A prevodi se jednostavno sa „Rusija u srcu, a Zapad u džepu“. Nije bilo više rusofilskih srpskih vlada od onih Baje Pašića, ali su njihova deca i oni sami svoje obrazovne i praktične poslove obavljali sa Bečom. Zato, kada postavljate anketna pitanja u Srbiji, nemojte pitati građane da li vole Zapad ili Rusiju. Nemojte ih pitati ni za iseljavanje. Dobićete već poznat odgovor, što je intelektualno i statističko nepoštenje.
Sada o ljubavi prema Rusiji, da ne bude zabune. Glavno pitanje je o kojoj se ljubavi radi: emocionalnoj ili tradicionalnoj roditeljskoj. Kada je reč o prvoj ljubavi, onda govorimo o našoj duhovnoj vezi sa duhovnim proizvodima ovog naroda. Kada je reč o tradicionalnoj ljubavi, onda govorimo o našoj slovenskoj, pravoslavnoj pa može i panslavističkoj vezi sa ovim narodom. Mešanje ovih dveju ljubavi je idealna podloga za političku, patriotsku i svaku drugu zloupotrebu. Zato, dok mi u referendumskom pitanju ne razgraničite ovaj pojam, nemojte me uopšte pitati za ljubav prema Rusiji.
A sada nešto o srpskoj vertikali. Ona je onakva kako jeste, i tu nema nemogućeg pitanja: Istok ili Zapad. Posle tri istorijska promašaja srpskog naroda, Zoran Đinđić je smatrao da je došlo vreme za samo jedan izbor – evropski zapadni put. Aleksandar Molnar (Sunce mita i dugačka senka Karla Šmita, Službeni glasnik, 2010) pokazao je da je ovakav put ispravan, ali da je izbor jednodimenzionalan. Jasno je iz napred iznetog da je izbor između „srca i džepa“ raspolućivanje ljudskog bića, u Srbiji posebnog istorijskog značaja. A nismo rešili ni sumnjivo pitanje ljubavi.
Zato kada nam budu postavljali referendumsko pitanje o Evropskoj uniji, pitaće nas samo za džep. Ali ne zaboravimo da su emocije na drugoj strani ravnotežnog stanja. A ljudsko biće ne može da funkcioniše ni bez ljubavi ni bez novca. I jedno i drugo pitanje je egzistencijalno u Srbiji.
Lajkovac – Festival ženskih tajni poznatih autorki, "Vreme" br. 1430
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
