Konci i mešanje

U vašem tekstu, između ostalog, stoji da u komentaru ambasadora Mantera stoji da „iako predsednik Tadić povlači sve konce u Srbiji…“ te se s pravom postavlja pitanje da li ćemo u nekoj depeši sadašnje ambasadorke SAD jednom saznati da je veoma neobično mešanje predsednika države Srbije u donošenje Zakona o javnoj svojini. Naime, predsednik je u jeku rasprave vojvođanske administracije i poslanika iz Vojvodine sa Vladom Srbije o tekstu predloga tog Zakona, nedavno izjavio da neće potpisati neustavan Zakon. Pa valjda bi normalno bilo da predsednik prvo sačeka da taj Zakon sa sve amandmanima signe u Skupštinu, da se raspravi i izglasa, pa da on onda u fazi izdavanja ukaza proceni ima li neustavnih odredbi. Pa čak i da odbije da donese ukaz i vrati Zakon, dužan je da donese ukaz na ponovo izglasani Zakon, a ocenu ustavnosti po Ustavu Srbije vrši jedino Ustavni sud. Ovako predsednik direktno neustavno utiče na stavove poslanika i to dve nedelje pre nego što je Zakon i stigao u Skupštinu. A pošto već povlači sve konce, imao je mogućnosti da unutar svog vladajućeg DS-a usaglasi bar stavove vojvođanskih i beogradskih demokrata. Inače, lično se zalažem da AP Vojvodina bude vlasnik svega što joj je oduzeto i što je napravljeno novcem i porezima njenih građana i kreditima koje smo vratili.