Karte i privatnost

U rubrici „Navigator“, koja je bila posvećena Bus plusu, Zoran Stanojević je napisao: „Uvođenje Bus plusa uporedio bih sa uvođenjem ličnih karata. Mogu da zamislim kakvi su protesti u to vreme bili.“ U vreme uvođenja ličnih karata, u Srbiji nije bilo nikakvih protesta jer su one uvedene pod nacističkom okupacijom. Lične karte postojale su i u Kraljevini Srbiji i u Kraljevini Jugoslaviji, ali one nisu bile obavezne, građani nisu morali da ih nose sa sobom i bile su nepopularne. Smatralo se da su lične karte potrebne samo probisvetima, pošto je vladalo mišljenje da pošten čovek svoj identitet dokazuje uz pomoć dva svedoka. Za ovaj podatak ni ja ne bih znao da nisam, 2004. godine za „NIN“ pisao tekst o uvođenju ličnih karata sa čipom. U najavama, koje su tada stigle iz Ministarstva unutrašnjih poslova, bilo je rečeno da će sve lične karte imati čip. U tekstu sam, uz pomoć stručnjaka, ukazao da lične karte sa čipom, u određenim uslovima, mogu poslužiti za praćenje kretanja građana. Moj tekst nije imao nikakav odjek u javnosti, ali jeste u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Nekoliko dana nakon objavljivanja teksta, primio sam telefonski poziv iz MUP-a. Funkcioner MUP-a, koji mi se predstavio, ali se njegovog imena više ne sećam, rekao mi je da MUP nije imao nikakve loše namere, ali da su, posle čitanja mog teksta, bili zatečeni i da sada ne znaju šta da rade. Nisam mogao da mu pomognem, ali sam pratio šta se potom događalo. Iako je MUP najavio uvođenje ličnih karata sa čipom za nekoliko meseci, to se nije dogodilo. Kada je to kasnije ponovo najavljeno u MUP-ovom predlogu zakona o ličnim kartama, koji je i usvojen, pisalo je da će građani moći da biraju da li će uzeti lične karte sa ili bez čipa. Sve ovo ne pominjem da bih istakao svoje zasluge, kojih i nema, pošto sve zasluge pripadaju odgovornima u MUP-u, koji su reagovali povodom argumenata iz mog teksta.

Od prvih najava uvođenja Bus plusa, u javnosti su se pojavile argumentovane tvrdnje da ovaj sistem omogućava špijunažu kretanja građana koji imaju personalizovane kartice, ali se čelnici ovog projekta na to nisu obazirali i nisu ponudili rešenje ovog problema. Tvrdnje čelnika Bus plusa da validacija personalizovanih kartica omogućava statistiku o broju putnika na određenim linijama nisu prihvatljive. Ovaj sistem ne postoji u većini zemalja, ali prevoznici ipak znaju broj putnika na svim linijama gradskog prevoza. Primoravanje građana da validiraju svoje personalizovane kartice i, na taj način, ostavljaju Bus plusu podatke o svom kretanju, kao i neobaziranje na proteste zbog ugrožavanja građanskih prava, zahteva intervenciju državnih organa. Ukoliko je MUP, koji ima ovlašćenja da prikuplja podatke o građanima, vodio računa da ne ugrozi njihova prava, onda to mora činiti i Bus plus, koji je privatna kompanija.