Kapital i forma

Kao dete sam učio fiziku, a i kasnije na fakultetu. Nama, budućim inženjerima, profesori su vrlo često govorili o analogijama koje se dešavaju u prirodi. Recimo struja i voda, voda i toplota, toplota i struja. Danas mogu sigurno da potvrdim da postoji analogija između kapitala (novac) i nekih od ovih elemenata u prirodi. Recimo za početak da pokušamo da izanaliziramo analogiju između vode i kapitala (novca).

Međutim, i da se pokaže da postoje sličnosti u zakonitostima koje se dešavaju po pitanju ova dva bitna elementa u jednom društvu, kakva je korist od toga? Ipak mislim da EU mora oprezno da rešava ovakve krize, kao što je grčka kriza. Isključivo zbog toga što jednom plasiran kapital ne nestaje, on samo menja oblik, kao energija u prirodi koja se nikad ne gubi. I ako se desi da bude spasena jedna država, šta će se desiti sa ostalim državama? Zato sam za jedan totalno drugačiji sistem funkcionisanja Evropske unije.

A evo kako. EU mora da izabere, neizostavno, među državama članicama ili među kandidatima koje će im biti pumpe na terenu. Preko tih državica će u okolne da plasiraju i povlače kapital, tehnologiju, razvoj, ljude, ideje, uopšteno sve što može njoj da bude od koristi. Recimo, primer: da Srbija bude jedan takav motor, preko koje će se u okolne zemlje sve to plasirati. Animiranjem okoline Srbije EU dobija puno. Prvo, nateraće sve zemlje oko Srbije da krenu napred da ne bi zaostajale za njom. Počeće da sarađuju po više osnova kako ne bi gubile vreme. I na kraju, počeo bi da funkcioniše ekonomski sistem poseban samo za ovaj deo EU. Jedna takva raznolikost naterala bi vlasnike kapitala da krenu u razvoj jedne sasvim nove filozofije o plasmanu kapitala u svetu. Jer, bez obzira što tamo negde ostvaruju velike zarade, može da im se desi i da izgube isto toliko mnogo. Ovaj nov sistem je baziran na hiljadugodišnjem lokalnom iskustvu, karakteristično samo za Balkan, a ne recimo za Indokinu. Kada neko sve to sabere, može da se očekuje kvalitet, a ne da diktiramo cene rada koje nisu nemoguće recimo na Balkanu, a tamo negde jesu.

Mi na Balkanu imamo dosta toga u iskustvu kakvo nema niko u svetu, a usled nerazumevanja oko plasmana kapitala takva iskustva se zanemaruju i čini se ogromna šteta. Ako je u mom gradu postojala drvna industrija, po nikakvom osnovu ona nije smela da se ugasi, jer je ogroman broj obučenih ljudi, i to kvalitetno, i dalje mogao da radi taj isti posao u korist EU i ostalih. Ako za obuku jednog uspešnog krojača treba pet godina, a u mom gradu ih postoji dve hiljade zašto onda zatvarati tu kompaniju. Ne postoji veća šteta za EU ako u ovom trenutku ona to ne razume. Pa čak i da neke svetske kompanije više plate radnike na određenom prostoru, nikad novac neće izgubiti u smislu lošeg plasmana. Već naprotiv, korišćenjem lokalnih ljudskih resursa dobija na jedan sasvim drugačiji način. Stvaranjem mehanizma gde će se upumpavati i ispumpavati kapital preko zemalja lokalnih lidera, EU će dobiti trajni kvalitet za izuzetno dug period, i samim tim bi se stvorila jedna takmičarska atmosfera, i ujedno bi se pojavio sasvim nov kapital „niotkuda“.