Još nekoliko aduta

Iako se, barem sa većinom, ne slažem sa vašim komentarima, ipak ih sa velikim zadovoljstvom čitam. Međutim, ovaj poslednji mi se čini nekako isuviše sarkastičan i ciničan, pa samim tim poprilično plitak. Razumem averziju prema Koštunici, niste jedini, ali ako malo bolje analizirate redosled poteza koje je on povukao ovih poslednjih dana, videćete (sada kada se razbuktavaju diskusije o platformi i njenoj potrebi, a da se još nije ni stišala diskusija o „legitimnosti“ primanja veselog Finca) da Koštunica ima još nekoliko aduta u rukavu i da je „Antonićeva salonsko-kafanska“ varijanta samo jedna od mnogobrojnih mogućnosti koje se, „ničim izazvane“, iznenada ukazuju. Recimo, ova „tehnička vlada“ može i da ostane „za posle“ predsedničkih izbora i još mnogo, mnogo duže. Ili, kada se o platformi bude glasalo u Skupštini, moraće svi glasno i javno da kažu šta misle i za šta glasaju, pa tako i da objasne kako misle da dođu do manjinske vlade podržane od onih koji misle dijametralno drugačije.

Može, recimo, da se „odjednom i iznenada“ ukaže varijanta vlade sastavljene od radikala i narodnjaka, a uz podršku socijalista. Ili, na primer, da se ide na varijantu novih izbora na kojima bismo imali već formirane predizborne koalicije, na kojima oni što su jedva prešli cenzus možda više ne bi imali tu šansu (ne treba zaboraviti da je platforma objavljena a da se Ahtisarijev plan „objavljuje“ tek sutra) itd. Naravno, u svim ovim „salonsko-kafanskim“ varijantama isplivava na površinu jedna vrlo uočljiva i kristalno jasna činjenica (za one koji stvarno hoće da analiziraju stanje na srpskoj političkoj sceni posle održanih izbora i pod konstantnim pritiskom Zapada u korist nezavisnosti Kosmeta): koalicija „proevropskih demokratskih partija“ i nije tako izvesna, a još manje je ostvarljiva pod uslovima koji se diktiraju sa strane.