Hladno i vruće

Posle provokativnog komentara Teofila Pančića „Vreme“ br. 575, „Revolucija Hladnih Trajni“, punog zajedljivih preterivanja, neobjektivnih interpretacija, pa i vrlo neodgovornih kolektivnih ponižavanja i pripisivanja odgovornosti bivšim službenicima i službenicima likvidiranih banaka („samo“ 8500 ljudi ostalo bez posla), istom autoru polazi za rukom jedan dugo očekivani kritički prikaz zbivanja na političkoj sceni Srbije. „Prvak političkog treša“, „Vreme“ br. 576/2002.

Kritika bankrotiranog bankarstva Srbije je u pomenutom članku preteženo neprihvatljiva, jer se ima utisak da je ta čitava armija onih koji su ostali bez posla sama sebi, pa i ostalima, skrivila sudbinu stoički podnoseći „sladak život“ i „bašmebrigisanje“ do neizbežnih posledica koje su se odavno sručile na čitav narod. Bez namere pravdanja takozvanog „običnog sveta koji nije ništa kriv“, nedostatak građanske svesti i odgovornosti nesumnjivo je samo jedan od uzroka kolektivnog propadanja minulih decenija, za šta se svi ti „šalteraši, šalterski moljci, muške i ženske Tetke Sa Hladnim Trajnama“ – kako ih već Teofil Pančić „blagonaklono“ oslovljava – ne mogu optuživati, kao ni zbog njihovog opravdanog protesta zbog gubljenja posla.

Teofil Pančić dozvoljava sebi još jednu kardinalnu grešku kada na primeru mlade službenice i – tipično za socijalnu situaciju – podstanarku – državu i valjda od naroda izabrane političke predstavnike oslobađa odgovornosti oko zbrinjavanja osnovnih egzistencijalnih prava i potreba građana, što je inače integralni deo svih oblika ljudskih zajednica izvan i pre svake politički definisane forme društvenog uređenja.

Ne ustručavajući se od mogućeg preterivanja, na članak Teofila Pančića o Velimiru Velji Iliću dozvoljavam sebi samo jednu primedbu: umesto da u slučaju samo dva predsednička kandidata V. Ilića i Milana Milutinovića Teofil Pančić bira Milana Milutinovića, pravi izbor bio bi: nijedan!

Ubedljivo i potpuno opravdano kaže T. Pančić da taj razmetljivi, neobuzdani i u svojim prohtevima agresivni Aktivista, „… nije dostojan da igra bilo kakvu ulogu u nečemu što voli da se naziva demokratska Srbija…“

Najnovije verbalne ekscese V. Ilića navodi i T. Pančić (izjave u Australiji o dovođenju na vlast u Srbiji „… nekih mangupa, nekog Vlahovića, Đelića, koji prodaju maglu“ itd.)

Valjda nije moguće neljudskije i primitivno-drskije napadanje svih i svega onoga što V. Iliću smeta da zadovolji svoje uzurpatorske predstave i shvatanja, tako da je apel Teofila Pančića: „… udaljite tog čoveka iz onog dela političkog života u Srbiji koji pretenduje da predstavlja Uljuđivanje jedne zemlje…“, više nego opravdan.