Golovi iz svemira

Valja da se podsetimo zajedno gospodina Borivoja Kostića! On i njegov brat Vojislav su, u poratno vreme, uzdigli tadašnji Radnički iz Obrenovca. Voja je ostao, a Boru dovedoše u Zvezdu. Mislim da nije tačna konstatacija da nije znao da se „sastavi sa loptom“. Jeste, imao je samo levicu… ali davao je golove i desnom a i glavom.

Kad je zagrebački Dinamo tri kola pre kraja prvenstva (mislim da to bejaše krajem pedesetih) pratio Zvezdu u stopu Borivoje je tada resio prvenstvo! Kako? U pretposlednjem kolu, kad je prednost Zvezde bila tri boda, odigrana je utakmica Zvezda– Radnički (Beograd), uzbudljiva, sa puno golova i neizvesna do kraja. Gol Radničkog branio je Blagoje Vidinić a rezultat 5:4 za Zvezdu. Kostić je dao svih pet. Posle te utakmice narod ga je nosio do Kolarčeve! A u poslednjem kolu Zvezda je pobedila Slobodu u Tuzli sa 5:2, a Bora je opet dao svih pet golova. Odigrao je 33 utakmice za Jugoslaviju a dao je 35 golova!

Da ne pišem o golovima „iz svemira“, o pocepanim mrežama, polomljenim stativama i prečkama, o golmanima koji su strepeli kad Bora namesti loptu za slobodnjak! Nikada protivničkog igrača namerno nije udario.

Kao što reče naš poznati glumac Petar Kralj – Nebo je dobilo pojačanje. Mislim da su i on i Bata Rale (kako je pokojni Borivoje zvao Rajka Mitića) zaslužili da se bar dva sedišta na Marakani nazovu njihovim imenima! A hoću da verujem da će mu se obrenovački Radnički takođe odužiti!