Globalizacija za i protiv

Tačno je da Globalizacija ima dosta negativnih posledica, ali takođe i mnogo, mnogo više pozitivnih.

Pre par meseci u dnevnom listu „Danas“ vodila se polemika o ovoj temi i tu je u brojkama istaknuto koliko je (uprkos svemu) danas manje siromašnog stanovništva, gladnog, koliko je pomeren prosečan ljudski vek, koliko je smanjena nezaposlenost, povećan životni standard itd.

No, ovoga puta neću o tome. Pozabavio bih se „moralom“ onih koji protestuju protiv globalizacije.

Većina njih to radi istovremeno uživajući u blagodetima koju donosi ta ista globalizacija.

Tako neko vozi automobil koji je sastavljen u jednoj zemlji, od karoserije iz druge zemlje, točkova iz treće, motora iz četvrte. I na kraju taj automobil bude jeftiniji, upravo zato što su ga radile velike kompanije. Slična je priča i s mobilnim telefonom, patikama, satu ili garderobi. Najtužnije u celoj stvari je to što su svoje antiglobalističke akcije planirali upravo putem interneta, koji je simbol globalizacije, o čemu je, čini mi se, svojevremeno pisao i Teofil Pančić.

Tačno je da je u zemljama trećeg sveta radna snaga u multinacionalnim kompanijama manje plaćena, ali je i tada više plaćena od nekog proseka u zemlji ili plate u „domaćoj firmi“. Evo, pogledajte upravo Srbiju, radnik „naše“ Coca-Cole sigurno ima manju platu od na primer nemačkog radnika Coca-Cole, ali je ta plata tri-četiri puta veća od prosečne plate u Srbiji. Visinu dohotka diktiraju i specifični uslovi ponude i tražnje konkretne zemlje i to je neminovnost.

Jednostavno, tržišna ekonomija je do sada najefikasnije smišljen način privređivanja, bolji jednostavno nije izmišljen.

Šta znači „deljenje jabuka ispred Mekdonaldsa“? Da li se neko do sada razboleo od hrane iz Meka? Da li vas uopšte neko tera da jedete tamo? Ne ugrožavaju li takvim akcijama slobodu izbora? Neke kompanije ostvaruju velike prihode upravo od plasiranja tzv. zdrave hrane (po „domaćim“ receptima), ali i to je onda proizvodnja u ogromnim količinama. Ne shvatam da li svi treba da jedemo samo ono što sami uberemo na drvetu svoje bašte?

Šta će onaj koji živi u stanu?

Kakve veze ima to što neke kompanije ostvaruju veće prihode od društvenih proizvoda nekih zemalja? Ako su uspešni, zašto ne bi ostvarivali? Da li neko radnike tih kompanija tera da rade u tim fabrikama? Ili su tamo dobrovoljno?

Udruživanje zemalja u Evropsku uniju (odskora i u Evropsku monetarnu uniju) stanovnicima tih zemalja donosi nesumnjivu korist i to najviše po pitanju životnog standarda, smanjenja nezaposlenosti itd. O tome nedvosmisleno svedoče ekonomski parametri, to ne može niko opovrgnuti. Slobodan protok ljudi, robe i kapitala doneo je i to da antiglobalisti na protestna okupljanja idu bez pasoša… Upravo o tome ja hoću da govorim, kako se napada nešto u čemu se istovremeno uživa… Ne mislim da baš svi protivnici globalizacije ne nose mobilni telefon neke gigantske kompanije, da ne nose „levis“ već samo štrikane babine džempere, da uvek jedu iz svoje bašte, da nikad nisu obukli „najke“ već samo opanke ili da sami sklapaju automobil… A iskreno sumnjam i da svako od njih nikad nije probao „big mek“…

Mi se svi možemo (i moramo, pošto sam po ubeđenju socijaldemokrata) zalagati za jaku socijalnu komponentu u privredama, i za uspostavljanje jasnih pravila koje svima daju iste šanse, i za radničku solidarnost, bolje uslove rada, to nije sporno. Ali ništa preko toga. Sasvim je normalno da neko radi više, neko manje, neko bolje, neko lošije, i da neko zarađuje više, neko manje. Jeste svet nepravedan, i baš zato, pošto smo mala zemlja, naša diplomatija upravo treba da izvlači maksimum iz „odnosa“ sa MMF-om, Svetskom bankom…

Naravno, posebna je priča koliko su do sada novca izdvojile ove ustanove za siromašne zemlje, ali te brojke antiglobalisti ne žele da vide… Zato je i teško Velji Iliću da shvati Labusove grafikone…

U tekstu se pominje kako su dobra neravnomerno raspoređena i kako su kompanije nezasluženo stekle bogatstva. Hajdemo obrnutim redom (u budućnosti), zamislite da se pristupi ravnomernom rasporedu bogatstva, da sva preduzeća imaju iste prihode, da svi radnici imaju iste plate, šta je to što bi nas teralo napred? Kako bi se okvalifikovao taj čin? SVETionalizacija radi sprečavanja globalizacije? Ko bi to naredio? Ili: Da li je menadžment Coca-Cole kriv što se to piće nalazi u najzabitijim prodavnicama na svetu i što ga svi piju?

I konačno, o knjizi No logo. Uspeh knjige je postignut upravo dobrom reklamom – autorka Naomi Klajn odlučila je da se promoviše baš, gle čuda, na internetu, tom simbolu globalizacije?! Nije li upravo ona dokaz pozitivnih posledica globalizacije, nije li ona upravo primenila univerzalni globalistički marketing princip – istraži tržište, analiziraj, daj mu proizvod koji traži, odaberi pravu promotivnu strategiju i naplati?

Ili – šta o ogromnim parama koje je zaradila na knjizi kažu antiglobalisti? Nisam čuo da su tražili da se to njeno bogatstvo pravilno rasporedi…