Esperanto i srpski

Naravno da verujem, čak i tvrdim, da g. Pančić ima pravo da ne misli kao ja, baš kao što i ja imam pravo da ne mislim kao on, zar ne? On je pisao svoju kolumnu, nadam se zbog čitalaca, ja sam pročitala i reagovala, misleći drugačije. Reakcija je bila direktno inspirisana manirom kolumne, iako g. Pančić piše na specifičnoj verziji esperanta, a ja uglavnom na srpskom. Dozvolila sam sebi, uz malo ironije, da se ne složim da neko, ko je umeo da obeleži jedno vreme u životu Beograda na neponovljiv način, bude metlom počišćen na reciklažu. Zamislite da je Njujork očistio metlom Lajzu Mineli (ne kažem da je kvalitet muzike isti, ali ni Beograd nije Njujork) posle svih „neprimerenosti“ njenog života! Ne bi dočekao da ona vaskrsne! Ne znam zašto, ali ja se ne bojim političkom angažmana Bore Đorđevića, iako je suprotan mom! Inače, uvek volim lepšu stranu istine, a ona u Borinom slučaju dominira. I dalje, međutim, priznajem da ne stojim najbolje sa delom T. Pančića, ali sam pročitala sad već nekoliko tekstova tog autora i ostajem pri svom ranijem uverenju.

Ko je „razredni“ rado bih ostavila „svojom malom tajnom“ (kad već imam „slatku naviku“ da je kompletiram i „slatkom tajnom“); ali ne, odgovoriću onako kako znam. Žestoka i posvećena usmerenost pljuvanja samo u jednom pravcu u tekstovima g. Pančića sugerira, možda sasvim bez osnova, prisustvo nekog piscu važnog autoriteta – ja ga zovem, eto, „razredni“.

Toliko pitanja o nevažnim delovima mojih tekstova, a o glavnoj temi ni reči! Setite se, „point“ je bio u tome da onaj ko stalno pljuje po legendama mora da bude bar malo legendaran (zbog kredibiliteta). Samo, verovatno kao i vi, i ja znam čime se bave legende. Sigurno ne drže metlu za čišćenje ka „reciklaži!“.

Opet se slažemo: nikako nije greh imati različite muzičke ukuse. Dapače. I pored sasvim drugačije muzike koju slušam, ja ću i dalje često slušati Boru i Riblju čorbu. Iz istih razloga iz kojih, i pored svega, volim ovaj grad!