Dinamika i politika

Prvi zakon termodinamike nam jasno govori da se energija ne može ni stvoriti ni uništiti, već samo može prelaziti iz jednog oblika u drugi. Da nije tako samo u prirodi, gde postojanje ovog zakona jasno dokazuje fizika, već da je ovaj Prvi zakon termodinamike moguće primeniti i u društvu, više nego jasno dokazuje aktuelna srpska politička scena. Što bi naš narod rekao, sjaši kurta da uzjaši murta. To jest dokaz primene ovog zakona je transformacija radikala u naprednjake, koji pri hlađenju iz ključalog stanja prelaze u tečno i kao takav fluid postaju prihvatljiviji za okruženje. G17 plus je zahvaljujući sposobnosti niske tačke ključanja kao element sposoban da brzo pređe iz jednog stanja u drugo i prilagodi se datom okruženju. Pandan ovom prirodnom elementu u životinjskom svetu jesu insekti poznatiji kao bubašvabe, dokazano sposobni da prežive sve, pa čak i radijaciju, ili u ovom slučaju radikalizaciju. Element DS se na visokim temperaturama lako deli na osnovne molekule, mada je i ovaj element sposoban na brzo vezivanje sa nesrodnim elementima. Primer za ovo je da element DS male zapremine i pri povišenoj temperaturi ima sposobnost da se veže za element SPS, ali na kraju procesa hlađenja na svoju štetu, jer gubi svoja osnovna svojstva i pretvara se u gas neprijatnog mirisa, koji brzo vetri. Elementi poput DSS-a ili novopronađenog SDP-a nisu podložni promeni agregatnog stanja, s tim da novopronađeni SDP ima sposobnost brzog vezivanja sa elementima veće energije. Jedino element SPO pokazuje izrazitu čistoću, postojanost na visokim temperaturama i održivost na atmosferske prilike, jer poput elementa zlata nikad ne gubi svoju energiju i boju, bez obzira na to koliko se njegova zapremina menja.

U laboratoriji Srpske političke scene izvedeni eksperimenti dokazuju postojanje istog broja čestica glasača, ubrzavanje navedenih elemenata, sa tendencijom da se procesi konstantno ponavljaju i da isti elementi u različitim agregatnim stanjima pokazuju ista svojstva, bez ikakvog uticaja sitnih čestica glasača. Ovaj često po eksperimentalnu sredinu poguban i razoran proces, usled zagrevanja pogrešnih elemenata do tačke usijanja, u spoljnom svetu naziva se political idioten (latinski izraz, prim. aut.) ili na srpskom – idiotska politika.

Eh, šta ti je nauka, sve definisala i objasnila i zapisala, samo da još ima ko da pročita.