Deset godina posle

S obzirom na to da lično spadam u poštovaoce lika i dela ubijenog premijera Zorana Đinđića, i da delim njegove političke ideje, ne bi bilo u sluzbi objektivnosti da mu sad držim slovo. Umesto hvalospeva o pokojnom Đinđiću, pokušaću kroz jednu metaforu koja je zasnovana na ličnom iskustvu da prikažem Srbiju deset godina posle promena.

Naime, u ponedeljak sam krenuo na železničku stanicu u Kosjeriću sa namerom da uhvatim voz za Beograd u 6.20 ujutru. Pre par godina stanica je sređena, stavljena fasada, svetleći znak, čekaonica i WC su renovirani, tako da zaista izgleda pristojno. Kad uđete unutra, naravno, idete za šank koji je postavljen na blagajni na kojoj piše „radno vreme 00-24“. Međutim, došao sam u trenutku kad je bila u toku samoodređena pauza, tako da sam morao da čekam neko vreme da se neko pojavi ili probudi i izda mi kartu. Nije pomogla ni zvonjava telefona a ni moje uporno lupanje u šaltersko staklo. Posle nekog vremena, pojavila se vazda predusretljiva i nasmejana službenica (ovo je, naravno, fikcija), i uz napomenu da voz kasni 10 minuta dobio sam kartu. Samo što sam seo na klupu, došao je čovek koji je kupio kartu do Beograda uz napomenu da voz kasni 30 minuta!? Pomislih, po dobro, izgleda da sam joj se manje dopao pa sam ostao uskraćen za tačnu informaciju. A dobro obavešteni čovek je sve vreme kukao da je karta skupa i kako nas pljačkaju, da bi na kraju otišao u bife. Posle par minuta sam i ja otišao u bife, i čim sam ušao, primetio sam da je veoma hladno, pa upitah konobaricu koji je razlog za to, na šta sam dobio odgovor da joj je neko ukrao sekiru i da ne može da iscepa drva!? Na sve to, lopov je ukrao samo metalni deo, a ostavio dršku. Za susednim stolom moj saborac iz čekaonice je pio pivo (koje mu nije skupo) i hvalio se kako mu je doktor prepisao novi lek za smirenje koji čini da spava kao zaklan, staviše, on je upravo krenuo na kontrolu nego je samo svratio da popije pivo!? Kao šlag na tortu dolazi podatak da je u uglu bifea pojačana jutarnja doza južnoameričke produkcije na Pinku.

Posle svega navedenog jasno je šta je dominantno u srpskom društvu na početku 2011. godine.