Čemu podela

Najava da bi ceo UNS mogao da bude viđen kao neka vrsta kolektivnog osumnjičenog, kao zločinac sa čijim se zlodelima nova predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović ne slaže, ali ga kao advokat silom prilika brani, izneta je u komentaru „Čemu polemika?“ Milana Dobrosavljeva („Vreme“, 9. jul 2009).

Ovakva teza povampiruje princip kolektivne odgovornosti i obavezujućeg kolektivnog mišljenja, a na tom mestu novinarstvo kao da dodiruje poroznu granicu društveno-političke angažovanosti i jedne jedine svete „istine“.

Otkud odjednom ideja da ceo UNS, onako đuture, može biti „predmet potrage“, što je u ovom slučaju eufemizam za krivično gonjenje i osudu? Da li je UNS, čak i u svojim najgorim danima, regrutovao i instruirao ratne lažove i njihov primitivizam? Da li ih je plaćao? Da li je UNS određivao uređivačku politiku medija za vreme rata i da li je to ikada činio? Naravno da nije.

Pripadam generaciji članova UNS-a koja je u ovu organizaciju stupila desetak godina posle borbi u Vukovaru i šest godina posle rata u Bosni i Hercegovini. Dozvolite da nijedna politika nije nišanila kroz naše novinarske priloge.

Zbog čega nam neko danas sugeriše da smo članovi još uvek pogrešnog udruženja i preti da sa hiljadama kolega postajemo nečija legitimna politička meta?

Udruženje novinara Srbije nema nameru da bude kolektivni izvršni pomoćnik – dostavljač nijednog tužilaštva, pa ni onog za ratne zločine. Zašto? Zato što denuncijacije i obaveštajni rad nisu u skladu sa Kodeksom novinara Srbije.

To ne znači da se UNS zalaže za aboliciju odgovornosti ili zaborav novinarskih manipulacija građanstvom za vreme rata.