Bez aluzija na ljude

Dr Ratomir Lisulov u svom pismu „Vremenu“ kaže da sam u svom tekstu „Šizofrenija i lov u mutnom“ neprikladno koristio „medicinsku dijagnozu“ za šizofreniju. Ja nisam koristio medicinsku dijagnozu već stranu reč, čije sam značenje pre upotrebe proverio u Vujaklijinom Leksikonu stranih reči i izraza, gde za šizofreniju piše da je „duševni poremećaj koji se sastoji u izvesnom cepanju duhovne ličnosti, ispoljava se u naglom menjanju mišljenja, nedostatku jedinstva htenja, nadmoćnosti unutrašnjeg života i u izbegavanju spoljašnjeg sveta“. Priznajem da sam kada sam koristio Vujaklijin rečnik znao da je to pomoćni rečnik i da je po tom pitanju merodavan Rečnik Matice srpske (Rečnik SANU-a još nije stigao do slova š pa se za nedostajuća slova koristi Matičin), ali je Vujaklija bio jedino što sam imao u tom trenutku. U Matičinom rečniku piše da je šizofrenija „duševna bolest koja se ispoljava u opadanju umnih aktivnosti, poremećaju psihičkih procesa, raspoloženja neuravnoteženosti i sl“. Mislim da i Matičina definicija odgovara onoj u Vujakliji pogotovo zbog onog „i sl.“ kojim se završava.

Tvrdnje dr Lisulova da sam upotrebom reči šizofrenija širio negativne stereotipe i predrasude „prema svemu što je u vezi sa problemima mentalnog zdravlja, odnosno psihičkim bolestima“ i da sam želeo da žigošem obolele od šizofrenije, smatram neprihvatljivim jer u tekstu nije bilo nikakve aluzije na ljude sa psihičkim problemima.