Kontroverzni zakon u Budimpešti
Dve vrste Mađara
Mađarska je na molbu Brisela već iz sadašnje verzije izostavila Mađare iz Austrije, ondosno Zakon o statusu ni sada ne može da važi za zemlju koja je član Evropske unije
Slovenija – deset godina posle
Čuvari Pandorine kutije
U Ljubljani je proslavljena godišnjica nezavisnosti, uz Šredera, recitale i štafetu. Mok, Genšer i De Mikelis sedeli su u loži gledajući scenski doživljaj, kompletiran preletanjem helikoptera i jednog valjda mlaznjaka
SR Jugoslavija i Zapad
Na kratkom lancu
Američki skepticizam prema Beogradu je u poslednji čas prevladan, mada ne sasvim
Putin – Buš, prvi put
Bez potresa i iznenađenja
Jesu poslednjih godina Ljubljanom prošli Helmut Kol, Papa (čak dva puta), Bil Klinton i druge visoke ličnosti, ali tek je poseta Buša i Putina gradu dala pečat "diplomatske prestonice sveta", kako su ocenili pojedini komentatori
Zona sumraka
God bless Serbia
Može li neko ko je ateista biti ambasador? Može, ali nije zgodno: novinari pitaju koga je angažovao za osvećenje radnog ambijenta, on odgovara da planira samo krečenje i hoblovanje parketa!
Ekskluzivno - ispovest vozača hladnjače
Mrtvi putuju…
Grobnice su kopavane i zatrpavane u tajnosti, sve u nadi da se nikada neće otkriti. Nekoga je bilo sramota – ili strah; neki, pak, nisu hteli da ćute jer im je stid bio jači od straha. Nikola, čovek iz ove priče, nije hteo da ćuti
Košarkaške aktuelnosti
Kreće Merkator liga
Ukoliko se potvrde očekivanja da ljubljanski trgovinski gigant preuzme sponzosrstvo nad takmičenjem, dosadašnji radni naziv Jadranska liga nestaje, ali ostaje ABA (Adriatic Basketball Asociation), organizacija koja će brinuti o novoj regionalnoj ligi
Izbori u Iranu
Hatami – drugi put
Glavna snaga koju imaju reformisti ne počiva u osvojenoj vlasti nego na ugledu i privrženosti koju iranski predsednik uživa posebno među mladima
Izjava nedelje
„Kad god se obratim nekim poslom u Beograd u centralu DOS-a, upućuju me na tog Čedu. A ko je, pobogu, taj dečko?“
Velimir Ilić, gradonačelnik Čačka i predsednik Nove Srbije
Polemika - odgovor na pismo Srđe Popovića, savetnika premijera Srbije za pitanja životne sredine
Pobrkani ekološki lončići
Za pismo koje ste napisali, moj mlađi kolega, nije Vam trebao moj dopis, mogli ste se čak i prvi javiti, ako ste, kako sami kažete, za "širu raspravu". Ne znam zašto ste čekali baš moje pismo. Vi pišete: "Tako je u prvih sto dana Vlade napravljen ozbiljan Izveštaj o stanju životne sredine u 2000. godini." Dobro je kad vas neko hvali; kad se sami hvalite, to sasvim drugačije zvuči. Ko je sve pravio taj ozbiljan Izveštaj? Nemojte mi samo pričati o imenima, ja Vas pitam za institucije
Zakon o privatizaciji
Deset pitanja – deset odgovora
Zakon o privatizaciji upravo je pred poslanicima Skupštine Srbije. U dosadašnjoj javnoj raspravi izazvao je brojne polemike i oštra osporavanja, kako i priliči ključnom reformskom projektu novih vlasti. Reformisti su s nestrpljenjem očekivali njegovo usvajanje uveravajući da ovaj zakon najzad uvodi Srbiju u kapitalizam. Protivnici tvrde da će zakon poslužiti za rasprodaju društvene imovine. Radnici su strahovali da će ostati bez samoupravljačkih prava u propalim firmama, a građani su se raspitivali da li će i njima stići poneki vaučer. Iz tromesečne javne rasprave iskristalisalo se deset karakterističnih pitanja u kojima je sublimirana suština Zakona o privatizaciji. Da bi široj javnosti učinilo dostupnim ovaj ključni reformski dokument, Ministarstvo za privredu i privatizaciju ponudilo je deset odgovora na ta pitanja. Redakcija "Vremena" odlučila je da objavi integralni dokument "Deset pitanja – deset odgovora" kako bi pomogla građanima da se što bolje upoznaju s projektom koji bi u naredne četiri godine Srbiju trebalo da svrsta u normalne evropske države
Opstrukcija i konstrukcija
Možete početi
"Vlasti SRJ-a su se impresivnom brzinom i prilježno prihvatile ekstremno teškog zadatka rekonstrukcije svoje opustošene zemlje", izjavljuje Stenli Fišer, zamenik direktora Izvršnog odbora MMF-a. U Skupštini Srbije uprkos opstrukcijama i razvlačenju u proceduru ulaze ključni zakoni o privatizaciji i akcijskom fondu. Da li reformisti bolje stoje u svetu nego kod kuće...
Afera Stanka Subotića
Saga o Canetu u „Nacionalu“
Kolateralna korist bila bi jačanje pozicija Tvornice duhana Rovinj koju je BAT (British-American Tobacco) bio prilično ugrozio unutar Hrvatske, tvrde malo ciničniji analitičari. Reč je, reklo bi se, o ratu za monopol nad jevtinim cigaretama: TDR iz Rovinja sve je prisutniji na jugoslovenskom tržištu sa svojim proizvodima koji su značajno jevtiniji od stranih marki
DB na sudu
Muke s državnom tajnom
Srpska vlada bi morala u rekordno kratkom roku da izmeni svoju odluku o skidanju poverljivosti sa tajnih dosijea da bivši funkcioneri DB-a ne bi morali da budu pušteni iz zatvora
Amerika i ratni zločini
Kisindžer kao nezgodan primer
U poslednjih nekoliko meseci liberalnu Ameriku uznemiruje pitanje ratnih zločina i sopstvene odgovornosti za izazivanje rata, siromaštva, gladi i nestabilnosti širom sveta. Jedna od glavnih meta kritike je Henri Kisindžer
Intervju - Emir Dragulj
Bežanje u Bosnu
Poznati grafičar, nakon velike izložbe u Beču, govori za "Vreme" o tome zašto već godinama ne izlaže u Beogradu, temama koje ga okupiraju, svojoj vezanosti za Bosnu, bolesti nacionalizma i destrukciji koja je ponovo isplivala na površinu u Mostaru, Trebinju i Banjaluci
Zona sumraka
Čekajući Ruse
Milena Arežina tvrdi da je Koštuničina pobeda nameštena, kaže da za to ima dokaze i da jedva čeka suđenje: čovek se štrecne kad to pročita
Znamenja
Barjaci naših dana
U "Radnoj ženi" šili su i jugoslovenske i srpske zastave sa petokrakom, i zastave bez petokrake, i ratne zastave, i zastave SPS-a i JUL-a, i zastave SPO-a, i DOS-a. Od petog oktobra naovamo ni jednu jedinu stranačku zastavu nisu sašili, niti im je ko tražio
Providna privatizacija
Trgovina dijamantima
Pitanjem "Kakva je sličnost i koje su razlike između Johanesburga i Zrenjanina?" ne počinje neki novi vic o Lali, već uporedna priča o jednoj transparentnoj i jednoj neprovidnoj "privatizaciji" – priča u kojoj na jednoj strani ima mnogo jasnih odgovora, a na drugoj ima samo mnogo pitanja bez odgovora. Ono što ove dve priče povezuje to su dijamanti i neke sličnosti oko uloge režisera u ekonomskim predstavama o kojima je reč
Sukcesija
Monopol i riziko
Raspodela je napravljena po svojevrsnom spisku želja. Sloveniji je pripala ambasada u Vašingtonu, Bosni i Hercegovini zgrada ambasade u Londonu, a SR Jugosloviji zgrada Misije pri UN-u u Njujorku na Petoj aveniji. Zgradu ambasade u Parizu dobila je Hrvatska, konzulat Makedonija, dok je rezidencija – vredna više od 50 miliona dolara – ostala u jugoslovenskom vlasništvu
Makedonija
Lavovi na pruge
Makedonija ima svog kandidata za ulogu koju je u Srbiji igrao pokojni Željko Ražnatović Arkan
Dileme evropske porodice
Nemačko odelo za veliku Evropu
Većina nemačkih partnera u Evropskoj uniji veoma uzdržana, ali i veoma pomno proučava predlog kancelara Gerharda Šredera za istinsku federalizaciju Evropske unije
Postajemo li deo sveta
Nepodnošljiva lakoća estrade
Uprkos svim promenama prestonica još uvek nije dočekala nastup neke velike strane rok-zvezde; nit’ smo crni nit’ truli od side, samo sirotinja pa i Bono Voxu teška. Jesmo li spremni za vraćanje na nivo od pre deset godina, a i šire, ili se zadugo neće naći para za ozbiljan ulazak i u taj posao zabavljački?
Peking - Evropska unija via Beograd
Kineski sindrom u brojkama
U dinamici protoka Kineza novac igra ključnu ulogu: oni sa više para odmah idu dalje; oni siromašniji ostaju dovoljno dugo da trgovinom zarade. Tokom 2000. godine na teritoriji SRJ boravak je prijavilo 7556 državljana NR Kine; u 1999. godini bilo ih je prijavljeno 5242. Samo jedan Kinez ima status stalno nastanjenog stranca u SRJ
Crna Gora
Manjinski Đukanović
Minulih dana vođeni su javni i tajni razgovori, a u svemu tome, kako se otkriva, dominantan je bio šum novca, kojim se navodno pokušao sklopiti politički pazar
Intervju - Mlađan Dinkić
Jedanaest milijardi maraka poklonjeno u Topčideru
Ko su bili miljenici Miloševićeve štamparije dinara ili hoće li Karići moći da plate jednokratni porez na ekstraprofit koji su stekli na kreditima iz primarne emisije? U poslednjih deset godina iz centralne banke ukupno pozajmljena 31 milijarda maraka, a realno vraćeno 20 milijardi – na razliku od 11 milijardi maraka, ako se usvoji novi zakon, privilegovani zajmoprimci morali bi da plate fantastičan porez na ekstradobit