Kupovina klavira

Klavir spada u kategoriju robe koja se najređe kupuje. Većini ljudi nije potreban. A šta kad se desi da neplanirano zatreba? Pretpostavimo, na primer, sledeću situaciju: vaše dete neobično lepo peva, na to vam neprestano ukazuju rođaci i prijatelji, što muzički obrazovani što neobrazovani, i vi ste ga ovog septembra upisali u muzičku školu. Od svih instrumenata na svetu izabralo je klavir zato što druge nije nikada ni dotaklo, a i zato što njegova sestra od strica ima klavir i uči da svira pa hoće i ono. Posle mesec-dva profesorka klavira vam ljubazno saopšti da bi bilo dobro za vaše dete, u kome je prepoznala izuzetan talenat, da nađete način i kupite klavir jer je veoma važno da ono može da vežba kad mu padne na pamet, a ne kad vi poželite da pijete kafu s jetrvom. Ispostavi se, takođe, da je vaše dete zavolelo muzičku školu, da broji dane kad će čas klavira i solfeđa i da prstićima neprestano po stolu, ili u vazduhu dok hoda i po jorganu pred spavanje prebira kao po dirkama i pevuši neke note. Ne preostaje vam ništa drugo nego da krenete u akciju „kupovina klavira“.

Da na početku razjasnimo nesporazum, ako ga uopšte i ima: reč je o kupovini pijanina, a ne klavira, zato što stambeni prostor i novčane prilike tako nameću. Zatim, u našim uslovima a za kućnu upotrebu početnika kupuje se polovni pijanino. Na tržištu ima najviše ruskih pijanina „čajka“, „belorus“, „ukrajina“, „čajkovski“, oni su najjeftiniji, i čeških „petrof“. Prilikom kupovine potrebno je obratiti pažnju na sledeće: a) Da li je mehanizam bečki, stari ili engleski, moderni? Za početnika je dovoljan bečki, a za nekog ko se usavršava potrebna je engleska mehanika. b) Da li je konstrukcija drvena ili metalna? Kada se sredinom XIX veka pojavila potreba za debljim žicama koje bi proizvodile potpuniji ton, na drvenu kutiju razapet je metalni ram, pancir sistem, kako bi konstrukcija izdržala napetost žica. Ako je pijanino drveni, ne treba ga kupiti. c) Da li je visok? Što je viši, preko 120 centimetara, duže su žice (kod pijanina su, za razliku od klavira, žice postavljene vertikalno da bi se uštedelo na prostoru) pa je i boja tona potpunija. d) Proveriti koliko je na njemu svirano. Najbolje je pregledati filceve na dirkama, da li su labavi ili tvrdi, i desnu pedalu, da li je izlizana. e) Ako niste muzički obrazovani, povedite u kupovinu nekog ko jeste da proba zvuk. Svi ovi saveti dobijeni su zahvaljujući ljubaznosti Tonija Vrbaneca i njegovog sina Borisa, vlasnika Preduzeća za proizvodnju, promet, restauraciju i servis klavira i pijanina, o kojima će kasnije biti reči.

NE DIRATI: Bilbordi Lyra style odnedavno se vide u centru grada i upućuju na mesto gde možete da kupite pijanino. I prošle godine u ovo vreme imali su istu marketinšku kampanju, ali im, kaže Vedran Vučić, i bez toga dobro ide prodaja zato što su jedini zastupnici fabrike Yamaha i zato što prodaju sve njihove instrumente. „Povoljnost je i kredit na 24 meseca, imamo ugovor sa Yu bankom, njihova mesečna kamata je 1,3 odsto“, kaže Vučić. Za početnika preporučuje pijanino, najjeftiniji su oko 5000 DM. I u prodavnici Pro musica u ulici Kneza Miloša cena je ista, samo u dinarima – 147.916. Razlika je u proizvođaču. Prodavačica kaže da je izloženi pijanino ruski „belorus“ i ona ne dozvoljava da se otvori i pogleda jer „može nešto da se desi pa ko to da plati“. Na primedbu da je potrebno probati pijanino i čuti ton, prodavačica odgovara: „Nov je, ništa mu ne fali.“ Ne popušta ni nakon ćaskanja o prodaji („da, prodaju se“ i „pa, ne, ne baš tako često“, odnosno preciznije: „jedan u više meseci“). Visoku cenu komentariše činjenicom da je „danas sve skupo“ i savetuje kupovinu preko oglasa.

Tačno, tamo ima znatno jeftinijih, kvalitetniji su ali nisu novi. U specijalizovanom časopisu za oglase svrstani su u rubriku „Ostali instrumenti“, gitare i harmonike su u posebnim rubrikama. Potražuje se samo jedan pijanino, dok je ponuda znatno veća. Češki „petrof“ košta od 2700 do 2500 DM u zavisnosti od visine, broja pedala i očuvanosti. Nudi se i jedan za 3500 DM zbog engleske mehanike, ali ga je za dete koje počinje nepotrebno kupovati. Ima i klavira, polukoncertnih, retko ko ih kupuje zbog dimenzija nepodesnih za stan pa često koštaju koliko i pijanino (jedan „franc gezer wien“ nudi se za 1500 DM a može i zamena za auto), što je dobra prilika za one koji imaju dovoljno kvadrata, jer je polukoncertni klavir ipak – klavir. Najviše se nude pijanina ruske proizvodnje, uglavnom po 1500 DM. Na tu cenu treba dodati 100 DM za prevoz i 200 DM za štimovanje, a mora se angažovati i stručnjak. „Ja nudim sve to zajedno, za iste pare, plus jednogodišnju garanciju“, kaže Andreja Paunović koji u oglasu nudi „veliki izbor“ pijanina. Paunović se predstavlja kao klavir-štimer, kaže da ima prodajni prostor na Zvezdari a u njemu petnaestak pijanina i klavira najviše ruskih i „petrofa“, objašnjava da nudi kompletnu uslugu od prvog servisa do unošenja u stan kao i garanciju. Sve to, u slučaju ruskih pijanina, po ceni od 1850 do 2300 DM. Zbog garancije i prednosti sistema ključ (pijanino) u ruke najjednostavnije je, ako se već kupuje na oglas, kupiti ga od ovakvog prodavca. Ima ih nekoliko, a o njihovoj stručnosti i poslovnosti treba se raspitati.

STARA ŠKOLA: Porodica Vrbanec ima stogodišnju tradiciju restauriranja i štimovanja klavira. Toni Vrbanec je pre 40 godina u Beograd preneo znanje koje su u Međumurju, u Čakovcu, razvili njegov otac i deda. Sada s njim radi njegov sin Boris. Svi su specijalizovali zanat u Beču. Njihova kuća Befak održava 70 odsto klavira u gradu: Kolarčev univerzitet, Filharmoniju, Sava centar, RTV, Muzičku omladinu, Jugokoncert, deset muzičkih škola i 500 privatnih mušterija. U Velikoj Moštanici imaju pogon za restauraciju i proizvodnju, nekoliko specijalizovanih radnika, pokušavaju da osnuju prvu fabriku klavira i imaju veliki prodajni prostor u centru grada, u jednoj robnoj kući. Prodaju nove, restaurirane i servisirane, odnosno polovne klavire i pijanina. Pre prodavnice svaki instrument prođe kroz njihovu radionicu.

Boris Vrbanec preporučuje kupovinu restauriranih pijanina i klavira. Kaže da oni promene sve osim drveta. „Ako kod nas dođe klavir, star recimo 70 godina, to znači da se za to vreme drvo osušilo i da će omogućiti odličan zvuk. Kad tome dodamo nove dirke, čekiće, žice, nov mehanizam, dobijamo kvalitetniji ton nego kod novog. Uostalom, novi su i skuplji i slabo se prodaju. Kupuju ih muzičke škole, Televizija, Kolarčev univerzitet, Sava centar, Grčka ambasada je kupila nov ‘yamaha’ klavir, ali to su izuzetno retki slučajevi.“ Pre pet godina uvozili su Yamahine klavire u delovima, sklapali ih, dodavali im nemačke žice i čekiće. „Takav modifikovan Yamahin klavir kod nas je 10 do 15 odsto skuplji nego originalni. Tada smo imali i nove i modifikovane i ljudi su se odlučivali za bolje. Jedan je kupila Adela Karas, ćerka fudbalskog trenera, dala je svoj pijanino i doplatila razliku“, kaže Vrbanec.

Kvalitet klavira je opao sa pojavom hiperprodukcije. Yamaha, kaže Boris Vrbanec, godišnje proizvede 30.000 klavira. Njihovi polukoncertni klaviri su najjeftiniji među zapadnim proizvođačima: model dugačak 170 centimetara košta 16.000 DM a nemački „steinwey“ 60.000. „Nemačka fabrika Steinwey je alfa i omega klavirske industrije. Pored Steinweya, vrhunskog kvaliteta su i klaviri Bosendorfera i Bechsteina, koji proizvode male serije, Bosendorfer najviše 500 godišnje. Zato su i skupi. „Kad sam bio na specijalizaciji u Bosendorferu, došao je Plasido Domingo sa sinom i kupio njihov polukoncertni klavir. Tada je koštao 70.000 DM. Jedna bogatašica

Amerikanka došla je privatnim avionom u Beč u fabriku iako isti proizvođač postoji i u SAD. Polovni ‘bosendorfer’ klavir košta skoro koliko i nov. Pada cena ruskih pijanina, ali bečkih i nemačkih ne“, kaže Vrbanec.

U radnji Vrbaneca prodaje se jedan „bosendorfer“ pijanino za 15.000 DM. „Potpuno je restauriran. Otkupljen je od jedne beogradske porodice, bio je u lošem stanju, zarđalih žica i skoro bez politure“, objašnjava Vrbanec, u čijoj radnji je nemoguće ne primetiti beli „petrof“ pijanino. On kaže da je taj instrument iz serije „Luj XIV“ i da košta 8000 DM. Stoji u radnji više od tri godine i na njemu je jednom svirano u nekoj TV emisiji a iznajmljivan je i za film. Zatim, bečki pijanino „hainrich“, bez politure, izložen je kao primer da bi mušterije videle kako izgleda klavir pre restauracije. Star je 120 godina.

SEZONA KLAVIRA: „Najviše se prodaju servisirani klaviri, oko pet mesečno, uglavnom pijanina ruske proizvodnje, ali sređena u našoj radionici, što znači sa nemačkim čekićima i boljim žicama.Najviše ih se proda u jesen, zatim prodaja opadne do januara i februara, to jest do plougodišta. Dajemo klavire i na otplatu, preko Komercijalne banke. Naša garancija je tri godine i možete klavir kupljen kod nas da vratite posle izvesnog vremena i doplatite za drugi uz amortizaciju pet do deset odsto. Vrlo često iznajmljujemo klavire za koncerte, za tv serije.“

Ako je za utehu, budite zadovoljni da vam dete nije izabralo harfu. Kompozitor Srđan Barić, čija je supruga Milica profesor harfe, kaže da odnedavno postoji mala harfa, za početnike. Košta 3000 DM. Harfa za profesionalce, dakle i za studente, košta od 18.000 do 60.000 DM. „Najjeftinije su ruske harfe i najnižeg su kvaliteta. Ko se opredeli da svira harfu, bez obzira na cenu ipak je kupi. Student prvo kupi polovnu, pa kad nabavi bolju proda je drugom studentu i tako u krug. Pre dvadeset-trideset godina u Beogradu je bilo svega pet harfi, danas ih ima 30. Koliko košta da košta“, kaže Barić, „instrument mora da se ima u kući. Sused i rođak nisu dobro rešenje. To sve, naravno, ako hoćete da pružite detetu ono što mu je potrebno i što zaslužuje.“

A koji roditelj to ne želi?