Meridijani

Izrael: Optužba

Izraelski premijer Arijel Šaron otkazao je zakazanu posetu Briselu u verovatnom pokušaju da izbegne neprijatnosti oko optužbe za ratne zločine, koju su protiv njega podigle palestinske izbeglice i grupe za zaštitu ljudskih prava. Šaron će na svojoj prvoj evropskoj turneji obići Pariz i Berlin, ali je putni plan izmenjen kako bi se izbegao Brisel. Zvanično objašnjenje je da je Šaron „prezauzet“, ali izraelski mediji citiraju izraleske diplomate koji kažu da je odluka u vezi sa slučajem koji istražuje belgijski sud. Dvadeset troje palestinskih izbeglica iz Libana tužilo je Šarona za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine zbog njegove uloge u masakru oko 2000 palestinskih izbeglica u bejrutskim logorima Sabra i Šatila. Masakr su počinili libanski hrišćanski falangisti, Šaronovi saveznici tokom izraelske invazije na Liban 1982. godine. Izgleda da Izraelci ozbiljno shvataju optužbu. Prema poslednjim izveštajima, šef međunarodnog odeljenja izraelskog državnog javnog tužioca poslat je u Belgiju da se upozna sa slučajem.

Buenos Ajres: Plavi anđeo

Argentinski mornarički kapetan Alfredo Astiz (50), dečjeg lica, poznatiji pod nadimkom „Plavi anđeo smrti“, predao se u Buenos Ajresu i čeka da bude izručen italijanskim vlastima koje su zatražile ekstradiciju. U Italiji ga čeka suđenje zbog optužbi da je odgovoran za ubistvo tri italijanska državljana u periodu „prljavog rata“ i hunte od 1976-83. U tom periodu nestalo je oko 20.000 osoba, a tela mnogih su iz aviona bacana u more. Astiz je 1990. u Parizu već osuđen u odsustvu na zatvorsku kaznu zato što je sud utvrdio da je odgovoran za nestanak dve francuske opatice, a traži ga i Švedska.

Zbog Zakona o amnestiji, koji je sredinom 80-ih donela nova, demokratska argentinska vlast u pokušaju da umiri pripadnike vojske koji su bili odgovorni za ubistva i nestanke, „Plavi anđeo smrti“ oslobođen je odgovornosti za nedela. Evropske zemlje traže od argentisnkih vlasti izručenje oko stotinu bivših oficira zbog ubistava i kidnapovanja državljana zemalja Evropske unije, a Astizovo hapšenje prvo je od kad su se ti zahtevi pojavili.