Međuvreme

Rasprodaja

Srpski poslanici u hrvatskom Saboru zatražili su 13. decembra od Vlade Hrvatske da se zamrzne rad Državne agencije za promet nekretnina (APN). Kako B92 saznaje, ovo je odlučeno nakon što je otkriveno da su neke od kuća izbeglih Srba prodate bez njihovog znanja i to na osnovu falsifikovanih punomoćja od strane pojedinih srpskih agencija za prodaju nekretnina. Sve dosadašnje hrvatske vlade, a posebno Račanova i Sanaderova, nastojale su da APN otkupi što više srpskih kuća u kojima se već nalaze ili se žele useliti Hrvati iz BiH i Hrvatske, koji su se nakon operacija Bljesak i Oluja u njih privremeno uselili. Iako je i ranijih godina bilo prigovora da se na mnoge vlasnike kuća vrši pritisak da ih prodaju, a povremeno su na videlo izbijale malverzacije u vezi s prodajom, sadašnja afera koju su pokrenuli hrvatski mediji, i posebnu težinu joj svojim istupanjem dali saborski zastupnici Milorad Pupovac i Ratko Gajica, izazvala je najveću uzbunu do sada. Pupovac je čak upozorio da kupoprodaja nekretnina u kojima stanuju izbeglice poprima oblik organizovanog kriminala. U kupoprodaji srpskih kuća učestvovale su, kako prenosi „Blic“, agencije MiS iz Novog Sada i DIV-NEK iz Beograda. Generalni menadžer DIV-NEK-a Dušan Ećimović odbacuje postojanje bilo kakve veze sa lažiranim ugovorima i prevarom krajiških Srba. Ećimović za celu aferu optužuje MiS, koji im je, kako tvrdi, kvario posao, a od APN-a po kući imao proviziju veću za 15.000 evra nego što je imao DIV-NEK. Do vlasnika agencije MiS Svete Pavića i Kose Vukajlije nemoguće je doći. Tabla sa zgrade u kojoj je MiS poslovao je skinuta, a jedini pokazatelji da je ova agencija postojala jesu nalepnice sa logom te firme na poštanskom sandučetu i na interfonu.

Optimisti

Polovina stanovnika Srbije i Crne Gore očekuje da će se u narednih pet godina situacija u njihovim domaćinstvima poboljšati. Tako bar govore rezultati istraživanja GFK-a, jedne od najvećih marketinško-istraživačkih kompanija, sprovedenog u dvanaest zemalja Centralne i Istočne Evrope. Na konferenciji za novinare generalni direktor GFK-a u Beogradu Marijana Agić-Molnar navela je da se SCG od ostalih zemalja Centralne i Istočne Evrope razlikuje, između ostalog, i po tome što veliki procenat stanovništva (između 20 i 29 odsto) novac drži kod kuće u „slamaricama“, što ukazuje na nepoverenje po čemu su nam bliski još samo Rusija i Ukrajina. U SCG 91 odsto stanovništva štedi za kupovinu zamrzivača. Na pitanje šta bi kupili kada bi imali para, najveći broj ispitanika je na prvo mesto stavio automobil, a najradije bi investirali u nekretnine. Sve je više Srba i Crnogoraca koji procenjuju da neće moći da uštede od plate, trenutno oko 43 odsto dohotka izdvajaju za kupovinu hrane i pića, a po ulaganju u kulturu i rekreaciju nalaze se na začelju evropske liste. Sve to, međutim, ne ometa stanovnike SCG (bar ne 50 odsto njih) da budu mnogo veći optimisti nego što su oni u susednim zemljama, koje su korak bliže Evropskoj uniji.

Rušenje

Zeleni venac, najstarija moderna pijaca u Beogradu, izgrađena 1920. godine, uskoro će dobiti novi izgled. Početkom sledeće godine JKP Gradske pijace započeće rušenje sadašnjih i izgradnju novih objekata. Kako savetnik direktora JKP-a Gradske pijace Nikola Jovandić kaže za „Blic“, Zeleni venac će ubuduće zauzimati 65.000 kvadratnih metara. Prema projektu, pijaca će imati dve etaže. U donjem delu nalaziće se parking sa 125 mesta i 700 kvadrata magacinskog prostora. Sa nivoa ulice ulaziće se u osam lokala, dok će u donjem nivou biti dva javna toaleta i dva teretna lifta. U gornjem delu, na platou, nalaziće se četiri nova objekta, mlečna hala, zgrada sa prehrambenom robom, zgrada sa tehničkim sadržajima i zgrada sa pijačnim lokalima, a kako Jovandić ističe, na pijaci se više neće prodavati neprehrambeni proizvodi, kao što je to sada slučaj. Renoviranje Zelenog venca trebalo bi da traje oko godinu dana i koštaće šest do sedam miliona evra. Finansijer je JKP Gradske pijace, ali s obzirom na značaj projekta, kaže Jovandić, ne bi bilo loše da i Gradska skupština izdvoji deo novca iz svog budžeta.

Direktor

Generalni direktor Želvoza Duško Tešanović 8. decembra uveče je fizički napao radnika te fabrike Dragana Petrovića i tom prilikom mu šutiranjem naneo lakše telesne povrede, prenosi „Blic“. Prema rečima jednog od radnika koji su prisustvovali incidentu, Tešanović je iznenada skočio na Petrovića dok su radnici sa direktorom za stolom razgovarali o štrajku koji traje u fabrici i zavrnuo mu „kragnu“. Kada je Petrović pao, direktor Tešanović je počeo da ga gazi i šutira u predelu rebara, bubrega i leve noge. Lekari u Urgentnom centru smederevske bolnice, koji su primili povređenog Petrovića, utvrdili su da nije bilo nikakvih preloma, ali da je nesrećni radnik pretrpeo lakši potres mozga. Štrajkački odbor je 9. decembra podneo krivičnu prijavu protiv direktora Duška Tešanovića, koji je sa incidentima, uzgred, nastavio i sledećeg dana, kada je njegovo privatno obezbeđenje zaključalo desetak članova štrajkačkog odbora Sindikalno-radničkog pokreta Želvoza u njegovom kabinetu.

Kupovanje

Narodna banka Srbije, zajedno sa 37 banaka koje su u sistemu nacionalne kartice Dinakard, priprema izdavanje kreditne kartice koja će na zadovoljavajući način zameniti ček kao instrument kreditiranja. Ideja je da građanin koji je ranije dobijao deset ili 20 čekova, koje je koristio za plaćanje na odloženo, sada dobije kreditnu karticu kojom će moći ukupno da se zaduži do 20.000 odnosno 40.000 dinara. Time bi trebalo da lakne i kupcima i prodavcima, a za one koji pate od šoping-groznice u Beogradu je pre tri nedelje otvorena prava Meka – prvi dućan za kupovinu preko interneta. U ovoj savremeno i prijatno uređenoj prodavnici koja je vlasništvo Gorana Takača umesto prodavačica rade ljubazne devojke koje mušterijama uz osmeh objašnjavaju kako da, čak i ako nemaju platne kartice, dođu do bilo čega što je na prodaju – na celoj kugli zemaljskoj. Kupovina sa E-dućana podrazumeva da se na cenu koja je istaknuta na sajtu plaća još deset odsto za manipulativne troškove, ukoliko se kupuje sa sajtova sa kojima ova internet prodavnica ima ugovor, odnosno dvadeset odsto na cenu kada su u pitanju proizvodi sa drugih sajtova. Na to još treba dodati troškove transporta, carine i poreskih dažbina i za 14 dana, koliki je rok za isporuku na kućni prag, luksuzna jahta, automobil, lek ili fotelja od sto dolara na božićnom sniženju naći će se u rukama kupaca.