Od kako je uz sliku studenata objavila komentar „Kako je lep ovaj naš mlad svet“, Jelena Đoković je za režimske medije postala „bruka i sramota“. Sve do tad bila je „srpska kraljica“. Isto važi i za Novaka
Pouzdani izvor iz MUP-a rekao je „Vremenu“ da je jedan od zvučnih „topova“ dat Policijskoj brigadi na Banovu brdu zaduženoj za suzbijanje nereda i da je, kada je stigao, jednom isproban na ljudima - i više nikada jer su policajci bili onesposobljeni za posao
Građani Kočana, gde je tragično nastradalo 59 mladih u požaru u diskoteci, otišli su do firme koja je u vlasništvu osobe koja je rukovodila noćnim klubom u kojem je izbio požar, koju su zatim gađali kamenjem
Nakon što se završio 15. mart, taj „dan D” posle kojeg su mnogi očekivali da će iznedriti neku posebnu ideju, pitanje za milion dolara i jedan dinar preko je - šta sad?
Žarko Trebješanin, psiholog, govorio je za „Vreme” o efektu mase i onome što se dogodilo na ulicama Beograda u subotu 15. marta. Njegova izjava kasnije je pogrešno preneta u emisiji „Hit tvit” na Pink televiziji
Nevladina organizacija Iršot istražuje da li je vlast u Srbiji upotrebila zvučno oružje na demonstranatima. Iršot je prva svetska neprofitna organizacija koja sprovodi audio istraživanja za ljudska prava i zaštitu životne sredine
Studenti su podsetili da je Urgentni centar demantovao informacije da su građani prijavljivali otkazivanje rada uređaja za kontrolu srčanog ritma što odgovara dejstvu sredstva za emitovanje zvučnih talasa
Student Medicinskog fakulteta u Beogradu Miloš Pavlović obratio se u ime „studenata koji žele da uče“ i ocenio da je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić teže povredio pravo studenata na obrazovanje
Ministarstvo kulture ne obraća pažnju na zahteve muzičara Beogradske filharmonije koji ulaze u treću nedelju štrajka, a devet ustanova među kojima je sedam muzeja počelo je trodnevni štrajk
Dosadašnji tragični bilans velikog požara u diskoteci Puls u Kočanima, u Severneoj Makedoniji je 59 osoba, dok je više od 150 povređenih. Dvadeset dve osobe koje su u kritičnom stanju transportuju se za Tursku, Bugarsku i Grčku, a deo povređenih u Srbiju. Tužilaštvo zatražilo određivanje pritvora za 20 osoba, za četiri izdata međunarodna poternica
„Želeli smo da i pripadnike drugih branši i profesija i u drugim ustanova pozovemo da se svi zajedno priključimo generalnom štrajku da bismo doprineli ispunjenju studentskih zahteva“, kaže za „Vreme“ Aleksandar Vinić iz Udružene prosvete Srbije
Poslednji stanovnici „Ćacilenda“ napustili su Pionirski park u ponedeljak ujutro. Iza sebe su ostavili prazne šatore, razbacano smeće i hranu, ali i stvari poput gas-maski. Zavirili smo u Pionirski park i doneli vam galeriju fotografija sa lica mesta
„Nemačka mora da vrši uticaj“Dil sa Srbijom je problematičan iz dva razloga, smatra nemačka ekonomistkinja. „Prvo, jer ne možemo da izvozimo sopstvene ekološke probleme.“
Drugi razlog je što „moramo paziti od koga postajemo zavisni. Dobro je ako smo manje zavisni od Kine. S druge strane, u slučaju Srbije moraju se imenovati i problemi, poput slobode štampe. Ili to što ne podržavaju sankcije prema Rusiji“, dodaje ona za Dojče vele.
Moguće je, smatra, da se pridržavanje ekoloških standarda obezbedi putem procesa certificiranja rudarenja i proizvodnje u Srbiji. Ali, i pritiskom na srpske vlasti.
„Nemačka mora da vrši uticaj. Drugo je pitanje da li će to uroditi plodom. Ali, mora se probati, jer ne ide da Nemačka naprosto drugde izvozi svoje ekološke probleme. Inače, moraće sama da kopa litijum u Nemačkoj“, dodaje Kemfert, šefica Odeljenja za energiju, saobraćaj i životnu sredinu u Nemačkom institutu za ekonomska istraživanje (DIW Berlin) i predavač na Univerzitetu „Leufana“ u Lineburgu.
Zalihe litijuma u Nemačkoj manje nego u Srbiji?
Ona tvrdi da zalihe litijuma u Nemačkoj nisu toliko obećavajuće i izdašne kao u Srbiji, a dodaje i još jedan razlog zbog kojeg Nemačka traga za litijumom van svoje zemlje:
„Mi ovde imamo visoke standarde zaštite životne sredine na koje drugde ne pazimo, ali kod nas moramo da ih se držimo. To onda znači da se brojni projekti uopšte ne isplate ili dugo traje dok se dobiju dozvole. Na svetu ima dovoljno litijuma, nema nestašice, i zato je fokus na svetskom tržištu (uvozu).“
Naivni prema Vučiću?
Na pitanje da li je kancelar Olaf Šolc naivan u odnosu prema srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću na način na koji je možda bivša kancelarka Angela Merkel to bila prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, naša sagovornici odvraća da Nemačka više nije tako naivna.
„Jasno treba reći da se Srbija ne može porediti s Rusijom. Ovde se radi o tome da se dobronamerno, prijateljski utiče na Srbiju da se pridržava ekoloških ciljeva i standarda. Naposletku, Srbija hoće u Evropsku uniju, to svi hoćemo, i moramo ići tim zajedničkim putem.“
Izvor: Dojče vele',
title: 'Problemi litijumskog dila Nemačke i Srbije: „Ne možemo da izvozimo sopstvene ekološke probleme“',
pubdate: '2024-10-18 12:16:55',
authors: authors,
sections: "Vesti",
tags: "Nemačka,Rio Tinto,Litijum,Projekat Jadar,Olaf Šolc Aleksandar Vučić,Rudarenje litijuma",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Problemi litijumskog dila Nemačke i Srbije: „Ne možemo da izvozimo sopstvene ekološke probleme“',
'pageContent': 'Da li je litijumski dil sa Srbijom više dobra vest za privredni razvoj u Nemačkoj ili loša vest za životnu sredinu u Srbiji?
„Zapravo i jedno i drugo“, kaže za Dojče vele profesorka Klaudija Kemfert, ekonomistkinja koja se bavi najviše energetikom i zaštitom životne sredine.
Za Nemačku je, kaže ona, dobro da smanji zavisnost od Kine koja trenutno ima monopol na ceo proizvodni lanac litijuma.
„S druge strane, loše je za životnu sredinu u Srbiji, jer rudarenje litijuma dolazi s opasnostima po životnu sredinu. Ekološki aktivisti to s pravom ističu. Prethodno je na snazi bio moratorijum, to jest, povučena je dozvola (za rudarenje). A onda je ta odluka poništena. To jeste zabrinjavajuće“, ocenjuje Kemfert.
„Nemačka mora da vrši uticaj“Dil sa Srbijom je problematičan iz dva razloga, smatra nemačka ekonomistkinja. „Prvo, jer ne možemo da izvozimo sopstvene ekološke probleme.“
Drugi razlog je što „moramo paziti od koga postajemo zavisni. Dobro je ako smo manje zavisni od Kine. S druge strane, u slučaju Srbije moraju se imenovati i problemi, poput slobode štampe. Ili to što ne podržavaju sankcije prema Rusiji“, dodaje ona za Dojče vele.
Moguće je, smatra, da se pridržavanje ekoloških standarda obezbedi putem procesa certificiranja rudarenja i proizvodnje u Srbiji. Ali, i pritiskom na srpske vlasti.
„Nemačka mora da vrši uticaj. Drugo je pitanje da li će to uroditi plodom. Ali, mora se probati, jer ne ide da Nemačka naprosto drugde izvozi svoje ekološke probleme. Inače, moraće sama da kopa litijum u Nemačkoj“, dodaje Kemfert, šefica Odeljenja za energiju, saobraćaj i životnu sredinu u Nemačkom institutu za ekonomska istraživanje (DIW Berlin) i predavač na Univerzitetu „Leufana“ u Lineburgu.
Zalihe litijuma u Nemačkoj manje nego u Srbiji?
Ona tvrdi da zalihe litijuma u Nemačkoj nisu toliko obećavajuće i izdašne kao u Srbiji, a dodaje i još jedan razlog zbog kojeg Nemačka traga za litijumom van svoje zemlje:
„Mi ovde imamo visoke standarde zaštite životne sredine na koje drugde ne pazimo, ali kod nas moramo da ih se držimo. To onda znači da se brojni projekti uopšte ne isplate ili dugo traje dok se dobiju dozvole. Na svetu ima dovoljno litijuma, nema nestašice, i zato je fokus na svetskom tržištu (uvozu).“
Naivni prema Vučiću?
Na pitanje da li je kancelar Olaf Šolc naivan u odnosu prema srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću na način na koji je možda bivša kancelarka Angela Merkel to bila prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, naša sagovornici odvraća da Nemačka više nije tako naivna.
„Jasno treba reći da se Srbija ne može porediti s Rusijom. Ovde se radi o tome da se dobronamerno, prijateljski utiče na Srbiju da se pridržava ekoloških ciljeva i standarda. Naposletku, Srbija hoće u Evropsku uniju, to svi hoćemo, i moramo ići tim zajedničkim putem.“
Izvor: Dojče vele',
'pageDate': '2024-10-18 12:16:55',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
