Zdravlje
Kako preživeti navijanje
Pričali smo sa navijačima Partizana i Zvezde koji su do te mere opsednuti utakmicama da se čak i ozbiljno razboljevaju. Zašto je to tako?
Sve je isto, samo nje nema. Emisiju vodi (u sedećem položaju) Tanja Vidojević, novinarka sa Studija B. Tri gosta, publika aplaudira, uključenja lutajućih reportera koji omogućavaju slučajnim prolaznicima direktno sučeljavanje sa političarima, gost iznenađenja Milan St. Protić
Negde iza deset sati uveče 5. oktobra 2000, kada je već bilo potpuno jasno koja je politička opcija prevagnula, jedna televizijska novinarka dramatično je ušla u svoju (prorežimsku) redakciju sa koferima u rukama, rekavši bez daha: „Evo, upravo sam sad sletela iz Crne Gore, šta treba da se radi?“ Njene kolege, kojima ova scena nije delovala uverljivo, šaljivo su je upitale sa povelikom dozom cinizma i ogorčenja u glasu: „Da nisi možda ispala iz Slobinog aviona?“ Kao što je poznato, tog dana avio-saobraćaj na surčinskom aerodnomu nije funkcionisao, a jedini avion za koga se sumnjalo da će uzleteti iz Batajnice bio je avion Slobodana Miloševića. Tog dana bilo je mnogo onih koji su „ispali iz Slobinog aviona“, a koji se danas mogu pohvaliti zavidnom karijerom pred malim ekranima i za naše prilike vrtoglavim honorarima.
Slava i popularnost jedne televizijske voditeljke u današnje vreme meri se na više načina: grafičkim prikazom gledanosti njene emisije, „telesnim“ prikazom njenih ostalih kvaliteta, tračevima i napisima o njoj u štampi, i cifrom koja se spominje kad se priča o transferima s jedne televizije na drugu. Svaka čast mnogobrojnim ozbiljnim televizijskim novinarkama (i novinarima) koje uživo ne govore „izvinula sam se“ kada žele da upotrebe glagol „izviniti se“ u prošlom vremenu. Iako prethodne tvrdnje zvuče kao da ih je izrekao Lane Gutović, činjenica je da visina honorara koji izvesne dame na televiziji dobijaju za svoj rad često nije u skladu s kvalitetom koji one pružaju svojim gledaocima. U ovom pretežno ženskom svetu, muškarcima malo teže polazi za rukom da dosegnu medijsku slavu i honorare svojih koleginica – oni su uglavnom iza kamere, a ne ispred.
NOVINARSTVO BEZ GRANICA: Nekoliko meseci posle postoktobarskog šoka, razne televizijske zvezde i zvezdice prilično su se konsolidovale uvidevši da je lustracija, takoreći, „mrtvo slovo na papiru“, tj. da se veštom igrom ta situacija može prevazići. Dojučerašnje „braniteljke mostova“ brzo su delale: sedele su u prvim redovima na konferencijama za novinare nove vlasti, javno se gnušale svojih dojučerašnjih prijatelja među političarima, u svojim novim televizijskim emisijama razgovarale o „preletačima“ bez iole stida i srama… Neka lica su potpuno nestala sa malih ekrana zato što su isuviše iritirala gledalište, dok su druga menjala televizijske kanale motivisana obećanim honorarima, specijalnim emisijama ili mogućnošću da se vide i čuju po celoj teritoriji Srbije.
Neke novinarke utočište su pronašle kod Željka Mitrovića, čija je televizija nasuprot svim očekivanjima doživela pravi procvat u periodu tranzicije. Krajem novembra 2001. godine osnovana je informativna redakcija TV Pinka sa Tanjom Jordović na čelu – ova novinarka napustila je BK televiziju i zaposlila se na mestu urednika informativnog programa ružičaste televizije. Olivera Plejboj Kovačević, bivša urednica emisije „Dan“ na TV „Politika“, nestala je bez traga posle 5. oktobra, sve dok je nije pronašao Željko – tako je nastala „Klopka“. Rejting ove televizije, na kojoj su do Oliverine pojave najveće zvezde bile Boško Jakovljević i Biljana Obradović (takođe „transferisana“ na BK), „popravila“ je i današnja glasnogovornica dedinjske elektronske imperije Tanja Vojtehovski Stevanov (prošetala se od NS Plusa do bivše YU info televizije) sa emisijom „Jedan pa tri“.
Ispostavilo se da je jedina nelojalna zvezda na Pinku zapravo njena najveća zvezda – od Olivere Kovačević u programu TV Pinka ostala je samo ružičasta fleka. Najsvežiji transferi svakako su „Klopka“ i „Zamka“. Nije prošlo nedelju dana otkad je objavljeno da će se emisija „Klopka“ ubuduće emitovati na BK televiziji, a već je u ponedeljak 19. januara u istom terminu emitovana emisija „Zamka“. Sve je isto, samo nje nema. Emisiju vodi (u sedećem položaju) Tanja Vidojević, novinarka sa Studija B. Tri gosta, publika aplaudira, uključenja lutajućih reportera koji omogućavaju slučajnim prolaznicima direktno sučeljavanje sa političarima, gost iznenađenja Milan St. Protić koji postavlja po jedno „tricky“ pitanje gostima. (Uzgred, ovaj gost iznenađenja mogao bi veoma lako da preotme posao novoj voditeljki – da sam kojim slučajem „mandatar“ kolegijuma TV Pink, prvo bih pozvala St.-a da vodi novu emisiju, „Politički kabare“. Onako glasnom, rečitom i velikom čoveku ne preti opasnost da će izvući deblji kraj ako na njega nasrne Velja Ilić, a prava je milina pomisliti koje bismo sve političke pikanterije mogli od njega da saznamo…)
TV RASADNIK: Najveći broj današnjih TV vedeta karijeru je započelo za davnašnjeg vakta Aleksandra Tijanića u danas gotovo uništenoj Televiziji Politika: Snežana Dakić, autor emisije „U trendu“ na BK televiziji, Maja Žeželj sa B92, spikeri Nataša Lekić, Bojana Odavić, novinar Zoran Baranac, Anja Ranković sa BK televizije i mnogi drugi. U šetnji sa jedne na drugu televiziju, većina novinara i novinarki izbegava televiziju koja pripada kući koja ovih dana slavi sto godina svog postojanja, zbog neisplaćivanja plata i honorara, skandaloznih uslova rada… Zaposleni u televiziji Politika svako malo prete štrajkom, a nedavno su izveli i „štrajk upozorenja“ (nekoliko minuta je bilo „crno“ u programu), koji je, nažalost, prošao neprimećen.
Po dolasku Zorana Predića (transfer sa kanala YU info) na čelo ove kuće, u nekadašnjem „rasadniku“ lepih i pametnih počele su da uspevaju nešto agresivnije biljčice, „mesožderi“. Zaposleni u televiziji Politika kažu da se ekipa sa rasformirane televizije YU info veoma udobno smestila („Svet plus“, estradna emisija), ne žali se na uslove rada, honorare i ne pada im na pamet da štrajkuju. S druge strane, smatra se da je novinarski „gigant“ zaslužan za većinu transfera televizijskih zvezda na BK televiziju. Bolje uslove rada kao razlog prelaska na BK TV navela je i Gordana Suša sa svojom emisijom „Press pretres“. U „pobegulje“ sa BK spada i Maja Žeželj, koja promoviše novi, neposredniji način prezentacije vesti na televiziji B92, zajedno sa Mašom Mileusnić, pobeguljom sa Art televizije, i ostalim kolegama iz B92.
Iako su državnu televiziju napustili (napuštaju je) mnogi njeni proslavljeni novinari i urednici, čini se da je RTS najteže napustiti. Još je teže odlučiti se na korak koji je učinila Bojana Lekić, bivši dugogodišnji novinar i urednik Radija B92 – preuzimanje kormila RTS-a u trenutku njene najveće propasti. Olja Bećković, vrhunski autor i voditelj kultne emisije „Utisak nedelje“ produkcione grupe „Mreža“, bila je najpre na Studiju B, a potom prešla na B92. U ovom slučaju, grafičkim prikazima o gledanosti emisije ujedno se meri i kvalitet emisije – dobro novinarstvo začinjeno ponekad iznenađujućim obrtima o kojima sutradan ceo grad priča.
Novinarka s početka ovog teksta preživela je pad iz aviona, „radila je na sebi, a vi?“ a njene političke emisije zabavnog tipa zabeležile su najveću gledanost u predizbornom periodu 2003. godine. A to da li je bila ili nije bila u Crnoj Gori u ključnom trenutku, i nije više tako važno… Letenje nevidljivim avionima i mahanje nepostojećim avionskim kartama postalo je u televizijskom i političkom kabareu takoreći deo nastupa. All that jazz.
Pričali smo sa navijačima Partizana i Zvezde koji su do te mere opsednuti utakmicama da se čak i ozbiljno razboljevaju. Zašto je to tako?
Godišnje se oko 4000 kvadratnih metara nelegalno priključuje na sistem daljinskog grejanje. “Ilegalce” sada jure dronovi sa termovizijskim kamerama
Raspisan konkurs za programsko-prostorni koncept za urbanu i pejzažnu revitalizaciju područja između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića na Čukarici
U većem delu zemlje sneg neprestano pada od ponedeljka posle podne. Mestimično vlada saobraćajni kolaps. Zabeležen je veći broj kvarova na distributivnoj mreži električne energije.
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve