Posle otkrića velikog sistema za vodosnabdevanje starog dve i po hiljade godina u Krševici kod Bujanovca, ove jeseni ceo kompleks je zatrpan, posle neuspešnih pokušaja da se lokalitet sačuva i prezentira
Ubrzo po početku istraživanja lokaliteta „Kale“, 2001. godine, pokazalo se da je reč o značajnom nalazištu, sa ostacima najstarijeg urbanog naselja kod nas, građenog po grčkim uzorima. Na platou iznad Krševičke reke nalazila se akropola sa bedemom, javnim građevinama i drugim objektima, sa mnogobrojnim nalazima iz IV i prvih decenija III veka pre n.e.
Manja sondiranja i geofizička ispitivanja potvrdila su da je najveći deo naselja ležao na padinama i spuštao se sve do doline reke. Posebnu pažnju privukla su iskopavanja u podnožju lokaliteta, gde je ispod debelih naslaga zemlje i peska otkriven veliki kompleks sa dobro očuvanim građevinama i za naše prostore jedinstvenim primerima antičke arhitekture. Mada su ovi rezultati daleko prevazišli sva očekivanja, pod pritiskom brojnih okolnosti, taj ciklus istraživanja, započet 2002, morao je da se završi ove jeseni (www.kale-krsevica.com).
Od prvih probnih sondiranja 2002/2003, a naročito posle iskopavanja šireg obima, ispod travnatih površina i bašti, na dubini većoj od četiri metra iz godine u godinu otkrivani su zidovi, građevine, peći i drugi objekti koji su se pružali duž reke. Od samog početka bili smo suočeni sa problemom stalnog dotoka podzemnih voda, koje nisu bitno zavisile od promenljivog vodostaja reke. Po pravilu nivo vode kretao se oko iste kote, tako da je tokom godine veći deo lokaliteta bio potopljen. U ovakvim okolnostima arheološka iskopavanja su bila moguća samo uz neprekidan rad pumpi, što je znatno otežavalo i poskupljivalo radove na terenu. Jasno je, međutim, da je reč o velikom i povezanom vodenom potencijalu koji se širi ispod brda „Kale“, jer kada pumpe rade 24 sata, nivo vode u okolnim bunarima drastično pada. Zbog stalnog prisustva vode u donjim zonama, i nekih karakterističnih objekata, ovaj deo lokaliteta je već na početku istraživanja dobio naziv „hidrotehnički kompleks“. Da je ime bilo opravdano, pokazala su iskopavanja od 2008. godine, kada je otkriven veliki sistem za snabdevanje vodom. Sastojao od vodosabirnog bazena, uokvirenog zidovima površine oko 210 m2, i rezervoara – monumentalne građevine od klesanog kamena, sa bačvastim svodom. Bio je to veliki uspeh i dokaz da je naselje u Krševici već u IV pre n.e. imalo složeni sistem koji je mogao da snabdeva vodom nekoliko hiljada stanovnika.
Osnivači naselja u Krševici u potrazi za kvalitetnom vodom ispitivali su različite mogućnosti i na kraju se opredelili za sledeće rešenje – korišćenje stalnih prirodnih izvora koji leže duboko ispod akropole. Ova izvorišta su stalnog karaktera, a za njihovo eksploatisanje bilo je potrebno sagraditi sistem za kaptiranje, odnosno građevinski objekat koji bi prikupljao potrebne količine vode. Shodno ovim potrebama izgrađen je veliki kompleks koji čine rezervoar i vodosabirni bazen – ispunjen peskom i šljunkom kao filtracionim slojem.
U najkraćem, sistem koji se 2010. našao pred nama funkcionisao je na sledeći način: Iz okolnih zasićenih slojeva voda se slivala u prostrani bazen, filtrirala se kroz slojeve peska i šljunka i na kraju ulazila u rezervoar znatnih kapaciteta. Stanovnici su crpeli i dalje distribuirali potpuno čistu vodu koja se akumulirala u rezervoaru. Izvođenje ovog projekta moramo da shvatimo kao jedinstven poduhvat i izazov, jer se zasnivao na primeni grčkog iskustva na terenu sa sasvim drukčijim klimatskim, geološkim i hidrološkim odlikama. Slične sisteme, tako, ne bi trebalo tražiti na mediteranskom prostoru sa karstnim terenima, već ih srećemo kod objekata za vodosnabdevanje koji se koriste i danas, a razlikuju se samo u tome što se sada primenjuju električne pumpe i druge instalacije kao rezultat primene moderne tehnologije.
Proces istraživanja ovog impozantnog kompleksa, pored dragocenih rezultata, imao je i neželjene posledice.
Česte promene temperature i vodostaja, izazvane naizmeničnim radom pumpi, postepeno su ugrožavale objekte građene od velikih blokova za koje je korišćen manje otporan kamen – tuf. Konzervatorski zahvati, kao što su prekrivanje geotekstilom, postavljanje drvenih oplata ili džakova peska, nisu pružali zaštitu na duži period. Kada se projekat saniranja „hidrotehničkog kompleksa“ pomoću drenažnih instalacija i konsolidacije zidova pokazao suviše skup, kao rešenje ostalo je samo delimično zatrpavanje.
Osnovna ideja je bila da se vodosabirni bazen napuni slojevima šljunka i peska sve do nivoa otvora za vodu na rezervoaru (santrač), i tako dobije originalan izgled sistema za snabdevanje vodom iz IV veka pre n.e. To je bilo zadovoljavajuće rešenje, ali sa neizvesnim ishodom, jer nije bilo sigurno da će se nabijanjem zemlje spustiti nivo vode i tako omogućiti prezentacija celog arhitektonskog kompleksa. Kada je posao bio obavljen, a pumpe isključene, nivo vode je nastavio da raste i uskoro prekrio najviše delove građevine sa svodom. U ovoj situaciji nije bilo drugih mogućnosti nego da se, u konsultaciji sa predstavnicima Ministarstva kulture i Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu, donese odluka o zatrpavanju sve do iznad kote celog prostora koji ugrožava voda. U novembru je to i učinjeno uz pomoć mehanizacije, pošto su prethodno svi osetljiviji objekti obezbeđeni. Sada su sve građevine ispod zemlje, a na površini će ostati samo zidovi od masivnih tesanika koji se dižu uz padinu, a koji su nekada prikupljali vodu i štitili naselje od većih padavina.
Obustavljanje daljih radova i zatrpavanje lokaliteta u podnožju pokazali su da nismo u mogućnosti da problem podzemne vode rešimo na zadovoljavajući način, niti ceo sistem za snabdevanje vodom iz IV veka pre n.e. predstavimo kao jedan od izuzetnih primera antičkog građevinarstva sa periferije Mediterana.
Uprkos jasnim indicijama, da se na ovom sektoru nalaze strukture koje se u širokom pojasu pružaju duž Krševičke reke, sada je očigledno da će istraživanja najbolje očuvanih delova ovog naselja biti ostavljena za neka bolja vremena. Da bi se ovaj ciklus radova zaokružio, iduće godine trebalo bi vlasnicima parcela vratiti zemljište u prvobitno stanje, a na ovom mestu, kao jedini trag onoga što krije podzemlje, postaviće se panoi na kojima su prikazani rezultati ovih istraživanja. Buduća iskopavanja biće usmerena na istraživanja u podgrađu, jer se na padinama nalazio najveći deo naselja, ili na akropoli, koja je samo delimično istražena.
Autor je naučni savetnik Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac radova u Krševici
Pitanja starosti
Građevina sa bačvastim svodom iz Krševice jedan od najstarijih objekata ove vrste?
Hronološki okviri naselja u Krševici poznati su na osnovu grčke keramike i numizmatičkih nalaza, ali je vreme izgradnje sistema za snabdevanje vodom daleko teže odrediti. Materijal otkriven u okviru ovog kompleksa ne pruža sigurniji oslonac, jer su to uglavnom delovi posuda kao što su pitosi, hidrije i amfore, ili je reč o širokom repertoaru keramike za svakodnevnu upotrebu koje je radila lokalna radionica.
Tako ostaje samo pretpostavka da je posle formiranja naselja početkom IV veka pre n.e, sredinom istog stoleća izgrađen sistem koji je stanovnike snabdevao vodom. Takva hronologija je, međutim, u suprotnosti sa rasprostranjenim mišljenjem da su građevine sa bačvastim svodom poreklom sa istoka i da je ovo arhitektonsko rešenje preneto u Makedoniju i Grčku u vreme osvajanja Aleksandra Velikog, dakle od kraja IV veka pre n.e. Drugačiju pretpostavku izneo je Manolis Andronikos, istraživač poznate grobnice u Vergini gde je sahranjen Filip Makedonski 336. godine pre n.e. I tu je u izgradnji primenjen bačvasti svod, koji se obično navodi kao najstariji, pa je Andronikos s razlogom smatrao da je „slobodni luk“ nastao u Makedoniji već sredinom IV veka pre n.e.
Pitanje vremena gradnje kompleksa u Krševici ostaće za sada otvoreno, jer iz dosadašnjih rezultata proizlazi da građevinu sa svodom treba datovati od sredine IV veka pre n.e, a to bi značilo da spada među najstarije, ako ne i da je najstariji objekat ovog tipa. To iznenađuje utoliko više što je naselje u dolini Krševičke reke daleko od civilizovanih oblasti i urbanih centara, posebno što su sistemi za vodosnabdevanje vezani za gradove koji se planiraju i koriste na duže periode.
Za sada treba naglasiti uočljivu sličnost načina gradnje makedonskih grobnica sa tehnikom gradnje objekta iz Krševice. To jeste putokaz, jer se ima utisak da su iskusni majstori tog zanata imali ovde aktivnu ulogu. Sistem vodosnabdevanja iz Krševice može da deluje jednostavno, ali odmah treba imati na umu da su iza toga stajali ne samo ogromna sredstva i fizički rad već ideja arhitekata i veština da ceo projekat sprovedu u delo. Iza gradnje tako skupog i monumentalnog kompleksa morale su da stoje ozbiljne strateške namere da se formira relativno veliko i dobro zaštićeno naselje, organizovano prema grčkim modelima.
U svakom slučaju, tačno vreme nastanka sistema za vodosnabdevanje u Krševici, pitanje da li je ovaj sistem pripadao antičkom gradu koji je poznat samo iz pisanih izvora kao Damastion, kao i mnoga druga pitanja, ostaće otvorena jer se odgovori ne mogu dobiti samo na osnovu šest procenata istraženog prostora, od naselja koje je obuhvatalo oko pet hektara.
Istraživanje istorije
Jedno značajno otkriće
„Vreme“ još od 2005. godine redovno prati arheološka iskopavanja na lokalitetu „Kale-Krševica“ na jugu Srbije. Pre no što je bilo moguće konačno potvrditi i dokazati veličinu i značaj otkrića najsevernijeg grčkog grada na Balkanu, radovi i istraživanja su odloženi na neodređeno vreme.
Raniji tekstovi o toku iskopavanja:
Arheološka istraživanja na jugu Srbije: Grci, Kelti i varvari („Vreme“ 765)
Arheologija – Grci, Kelti i varvari: Mediteran u srcu Balkana („Vreme“ 820)
Arheologija – Krševica kod Bujanovca: Damastion u dolini Južne Morave? („Vreme“ 924)
Najstarije urbano naselje na tlu Srbije – Krševica kod Bujanovca: Damastion, fantomski grad („Vreme“ 986)
Deset godina arheoloških istraživanja u Krševici kod Bujanovca: Filip Makedonski, Aleksandar Veliki ili Damastion („Vreme“ 1026)
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Sudska presuda protiv Tiketmastera, vodećeg igrača u industriji muzičkih događaja, dovodi u pitanje njegovu dominaciju na tržištu prodaje ulaznica za koncerate
Legendarni košarkaški trener Duško Vujošević, koji je preminuo 8. aprila u 68. godini, sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu
Od odlaska Juseina Bolta sa atletske staze, sprinterske trke na najvećim takmičenjima nemaju takvu draž kao u vreme rekordera sa Jamajke, ali izgleda da je na vidiku nova zvezda u kratkim trkama i naslednik legendarnog atletičara
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
