Hrvatska menja Zakon o grobljima kojim se traži uklanjanje nadgrobnih spomenika postavljenih nakon 30. maja 1990. koji „veličaju srpsku agresiju na Hrvatsku“. Među Srbima u Hrvatskoj vlada strah da će biti uklonjeni svi grobovi sa ćirilićnim natpisima
„I sad gledam Borovo rođeno moje selo, braću i sestre i srpske borce. Moje bitke biju žestoko, ponosno dižu čelo i srpske zastave visoko i tvrdo na srpskoj zemlji stoje.“
Ove reči stoje na mauzoleju Vukašinu Šoškočaninu, organizatoru napada u kojem je ubijeno 12 Hrvata 1991. godine u Borovu selu. Šoškočanin je bio saradnik Vojislava Šešelja, a tokom rata devedesetih se hvalio kako je „lično pobio ustaše“.
Upravo ovaj mauzolej primer je nadgrobnog spomenika koje Hrvatska želi da ukloni novim Zakonom o grobljima, koji menja posle tri decenije. Iako je od rata u Hrvatskoj prošlo isto toliko, ova zakonska regulativa nije samo podgrejala sećanja na ratne žrtve, ali i zločince, već i nove bojazni za današnje odnose Srba i Hrvata, posebno u Hrvatskoj.
Šta stoji u predlogu Zakona
Predlog zakona predviđa da bilo ko, ko smatra da mu neki od spomenika „vređa moral, osećanja, veličajući srpske borce nakon 1990”, može da traži da se ti spomenici uklone. Četiri ocila, srpske vojne oznake, ratni pokliči, neki su od elemenata na koje ukazuje predlagač zakona.
Zakonom se propisuje da se spornima mogu smatrati samo spomenici podignuti nakon 30. maja 1990, kako se ne bi otvorio put širem revizionizmu i daljim podelama u društvu. O prijavama za uklanjanje će odlučivati poverenstva, koja će biti formirana na nivou županija, odnosno šire lokalne samouprave u Hrvatskoj.
Ukoliko vlasnik grobnog mesta ne ukloni sporan spomen u zakonskom roku, ukloniće ga neko drugi, a vlasniku grobnog mesta preti kazna od 1.000 do 5.000 evra. Istovremeno, novim zakonom o grobljima uređuje se i status memorijalnih grobalja za poginule hrvatske branitelje.
Kao da je četničko groblje rasuto po celoj Hrvatskoj
Domovinski pokret u Hrvatskoj, koji je i predlagač zakona, izrazio je zadovoljstvo što je Zakon o grobljima upućen u skupštinsku proceduru kako bi se „uklonili četnički spomenici na području Hrvatske“, prenosi hrvatski Indeks.
Ipak, Milorad Pupovac iz Samostalne demokratske srpske stranke rekao je kako se stvara dojam da je „po celoj Hrvatskoj rasuto četničko groblje“, što, kaže, nije istina.
Napomenuo je i da postoje ljudi kojima smetaju i znamenja koja su povezana s ustaškom ideologijom i idejom, a koja se takođe mogu naći na pojedinim grobljima, ali i izvan groblja na spomenicima, a koja vređaju nacionalne i verske osećaje.
„Vodite računa da ne idete predaleko s poverenstvima, sa županijama i s čišćenjem groblja. Bilo da je reč o taksama ili simbolima“, poručio je Pupovac.
Na to mu je vukovarski branitelj srpske nacionalnosti Predrag Mišić (DP) poručio da ode na memorijalno groblje, gdje su sahranjeni hrvatski branitelji, i tamo nađe i jedan natpis na kojem piše bilo što uvredljivo.
„Na svakom spomeniku četniku piše da je poginuo braneći srpsku zemlju u Hrvatskoj. Razumete vi to jako dobro, samo nećete da razumete“, rekao je Mišić.
Pupovac mu je odgovorio kako se SDSS zalagao za to da se ne produbljuju sukobi i da se ukloni ono što smeta.
„Ono što će vama još smetati, nas je strah. Znam da vam mi smetamo ovde, ali nas nije strah“, rekao je, nakon čega su SDSS-ovci napustili skupštinu.
Šta je sa spomenicima na ćirilici
Stipo Mlinarić iz Domovinskog pokreta negirao je strah pojedinih Srba u Hrvatskoj da će se skidati ploče na ćirilici na kojima piše ime i prezime pokojnika i datum rođenja i smrti, ali je potrvrdio da će se skinuti grobnica i mauzolej u Borovu Selu Vukašinu Šoškočaninu i drugi četnički spomenici.
„Takve ćemo skidati. Ima ih na stotine“, poručio je pokazavši fotografije takvih spomenika.
Savo Štrbac iz Informaciono-dokumentacionog centra Veritas rekao je za RTS da su i do sada postojali pritisci na Srbe u vezi sa grobnim mestima u Hrvatskoj.
„Svašta je tu bilo do sada. Recimo, na većini tih grobalja u tim malim gradovima po Krajini su pozivani Srbi da urede grobna mesta ili plate grobarinu za 5, 10 ili ne znam koliko godina. U protivnom, da će biti ti grobovi preorani, prekopani, dati nekome drugome. Sve bi to bilo normalno i u redu da nije bilo rata i da ti Srbi nisu proterani i da oni nisu fizički u mogućnosti da dođu iz raznoraznih razloga“, kaže Štrbac.
Američki mediji očigledno nešto znaju, što još uvek ni u Srbiji ne znaju, jer ni srpski reprezentativci nisu mogli da potvrde da će najbolji igrač na svetu igrati za nacionalni tim
Balkan i istočni Mediteran suočavaju se sa četvrtim toplotnim talasom ovog leta, dok temperature u Grčkoj, Turskoj i južnoj Srbiji prelaze 42 stepeni Celzijusa. U Srbiji je od početka godine zabeleženo čak osam toplotnih talasa, što je višestruko više od proseka iz druge polovine 20. veka
Prema istraživanjima, više hodanja može smanjiti rizik od demencije, depresije i umiranja od raka, a ujedno je dobro i za srce. Najnovije brojke pokazuju da je oko 7000 koraka dovoljno za dobro zdravlje
Veliki broj toplotnih talasa i velikih vrućina ovog leta doveo je do zabrinjavajuće niskog nivoa vode u Gružanskom jezeru u centralnoj Srbiji
Prekomerna potrošnja prirodnih resursa već decenijama prelazi kapacitete Zemlje da ih obnovi. Global Footprint Network upozorava da je Dan ekološkog duga za 2025. godinu pomeren na 24. jul, što znači da od danas koristimo više resursa nego što planeta može da proizvede tokom cele godine
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
