Zakon o grobljima u Hrvatskoj: Udar na „rasuta četnička groblja“ ili na ćirilicu

„I sad gledam Borovo rođeno moje selo, braću i sestre i srpske borce. Moje bitke biju žestoko, ponosno dižu čelo i srpske zastave visoko i tvrdo na srpskoj zemlji stoje.“

Ove reči stoje na mauzoleju Vukašinu Šoškočaninu, organizatoru napada u kojem je ubijeno 12 Hrvata 1991. godine u Borovu selu. Šoškočanin je bio saradnik Vojislava Šešelja, a tokom rata devedesetih se hvalio kako je „lično pobio ustaše“.

Upravo ovaj mauzolej primer je nadgrobnog spomenika koje Hrvatska želi da ukloni novim Zakonom o grobljima, koji menja posle tri decenije. Iako je od rata u Hrvatskoj prošlo isto toliko, ova zakonska regulativa nije samo podgrejala sećanja na ratne žrtve, ali i zločince, već i nove bojazni za današnje odnose Srba i Hrvata, posebno u Hrvatskoj.

Šta stoji u predlogu Zakona

Predlog zakona predviđa da bilo ko, ko smatra da mu neki od spomenika „vređa moral, osećanja, veličajući srpske borce nakon 1990”, može da traži da se ti spomenici uklone. Četiri ocila, srpske vojne oznake, ratni pokliči, neki su od elemenata na koje ukazuje predlagač zakona.

Zakonom se propisuje da se spornima mogu smatrati samo spomenici podignuti nakon 30. maja 1990, kako se ne bi otvorio put širem revizionizmu i daljim podelama u društvu. O prijavama za uklanjanje će odlučivati poverenstva, koja će biti formirana na nivou županija, odnosno šire lokalne samouprave u Hrvatskoj.

Ukoliko vlasnik grobnog mesta ne ukloni sporan spomen u zakonskom roku, ukloniće ga neko drugi, a vlasniku grobnog mesta preti kazna od 1.000 do 5.000 evra. Istovremeno, novim zakonom o grobljima uređuje se i status memorijalnih grobalja za poginule hrvatske branitelje.

Kao da je četničko groblje rasuto po celoj Hrvatskoj

Domovinski pokret u Hrvatskoj, koji je i predlagač zakona, izrazio je zadovoljstvo što je Zakon o grobljima upućen u skupštinsku proceduru kako bi se „uklonili četnički spomenici na području Hrvatske“, prenosi hrvatski Indeks.

Ipak, Milorad Pupovac iz Samostalne demokratske srpske stranke rekao je kako se stvara dojam da je „po celoj Hrvatskoj rasuto četničko groblje“, što, kaže, nije istina.

Napomenuo je i da postoje ljudi kojima smetaju i znamenja koja su povezana s ustaškom ideologijom i idejom, a koja se takođe mogu naći na pojedinim grobljima, ali i izvan groblja na spomenicima, a koja vređaju nacionalne i verske osećaje.

„Vodite računa da ne idete predaleko s poverenstvima, sa županijama i s čišćenjem groblja. Bilo da je reč o taksama ili simbolima“, poručio je Pupovac.

Na to mu je vukovarski branitelj srpske nacionalnosti Predrag Mišić (DP) poručio da ode na memorijalno groblje, gdje su sahranjeni hrvatski branitelji, i tamo nađe i jedan natpis na kojem piše bilo što uvredljivo.

„Na svakom spomeniku četniku piše da je poginuo braneći srpsku zemlju u Hrvatskoj. Razumete vi to jako dobro, samo nećete da razumete“, rekao je Mišić.

Pupovac mu je odgovorio kako se SDSS zalagao za to da se ne produbljuju sukobi i da se ukloni ono što smeta.

„Ono što će vama još smetati, nas je strah. Znam da vam mi smetamo ovde, ali nas nije strah“, rekao je, nakon čega su SDSS-ovci napustili skupštinu.

Šta je sa spomenicima na ćirilici

Stipo Mlinarić iz Domovinskog pokreta negirao je strah pojedinih Srba u Hrvatskoj da će se skidati ploče na ćirilici na kojima piše ime i prezime pokojnika i datum rođenja i smrti, ali je potrvrdio da će se skinuti grobnica i mauzolej u Borovu Selu Vukašinu Šoškočaninu i drugi četnički spomenici.

„Takve ćemo skidati. Ima ih na stotine“, poručio je pokazavši fotografije takvih spomenika.

Savo Štrbac iz Informaciono-dokumentacionog centra Veritas rekao je za RTS da su i do sada postojali pritisci na Srbe u vezi sa grobnim mestima u Hrvatskoj.

„Svašta je tu bilo do sada. Recimo, na većini tih grobalja u tim malim gradovima po Krajini su pozivani Srbi da urede grobna mesta ili plate grobarinu za 5, 10 ili ne znam koliko godina. U protivnom, da će biti ti grobovi preorani, prekopani, dati nekome drugome. Sve bi to bilo normalno i u redu da nije bilo rata i da ti Srbi nisu proterani i da oni nisu fizički u mogućnosti da dođu iz raznoraznih razloga“, kaže Štrbac.