Za kraj – uzbudljivo

Svojevremeno je Najdžel Mensel rekao da najviše voli trku za Veliku nagradu Brazila zbog sjajne karnevalske atmosfere koja vlada u Sao Paulu, ali da ni na jednoj trci publika nije toliko nedisciplinovana. Vozači su, dešavalo se onomad, na toj stazi gubili trku zbog plastičnih kesa ili novina za sedenje koje su lelujajući na stazi zapušavale hladnjake. E tako nekako je izgledalo i na početku trkačkog vikenda na završnici ovogodišnje sezone. Na tribinama samba i navijanje za lokalnog idola Rubensa Barikela (Ferari), u boksovima vozači koji rezignirano gledaju šta ih je snašlo, a na stazi otpaci, psi lutalice i šinteri koji ih jure vitlajući mrežama. E, tek kad su kerove smestili u kafileriju, čitava stvar je mogla da počne i po rasporedu na startu dalo se zaključiti da će planirana grandiozna završnica šampionskog tima po svoj prilici izostati – Mihael Šumaher (Ferari) će startovati sa poslednjeg mesta, a Rubinjo teško da će moći da odoli napadima Montoje (Vilijams) i Raikonena (Meklaren) koji su se plasirali iza njega.

E sad, pomislićete da ću (opet) početi da kudim Barikela zbog propuštene šanse, ali već po samom startu trke koju je snažno poveo, videlo se da Brazilac ima problema sa bolidom, a kad se Šumi okrenuo na stazi, bilo je jasno da su i oni i majstor strategije Ros Bron omanuli u proceni.

„Staza nije bila mokra onoliko koliko smo mi mislili i shvatili smo da moramo brzo da odradimo zaustavljanja u boksu“, priznao je on posle trke. „Trebalo je potom vremena da se gume zagreju i mislim da smo upravo zato izgubili šansu da pobedimo.“ Slično su izjavila oba vozača koji su i pored toga odličnom vožnjom uspeli da se plasiraju – Šumi na sedmo, a Barikelo na treće mesto. Rubinjo je u jednom trenutku, u poslednjoj trećini trke, bio na sedmom mestu, direktno se đorao sa četvoricom ispred sebe, ali je glupson od TV reditelja pratio prvu dvojicu pa su svi koji su gledali prenos ostali uskraćeni za (verovatno) sjajna preticanja kojima je on došao do mesta na pobedničkom podijumu.

Valja kasti da je trka na stazi Interlagos bila možda i najbolja ove sezone. Ajd da kažem – najbolja po mom ukusu. Čak je i (obično najdosadnija) središnji deo trke imao svojih draži, dok su više nego zanimljivi bili početak, dobri pokušaji većine vozača da se probiju u vrh, kao i završnica u kojoj su se direktno trkali za gotovo svaku poziciju koja donosi bodove. Kimi i Huan Pablo su u Interlagosu pružili maksimum koji se može postići u bolidima koje voze. Doduše, timovi su imali sjajnu strategiju i odlučile su nijanse, pre svega fantastičan rad u boksu Vilijamsovih mehaničara što im, inače, nije baš najjača strana.

„Trka je odlučena dobrom strategijom jer su me na početku u pravom trenutku pozvali da promenim gume, a na kraju odlično obavili posao pošto sam se vratio na stazu za manje od sekunde ispred Kimija“, rekao je prezadovoljni pobednik Montoja. „Video sam koliko mi je blizu i pomislio kako ne smem da napravim ni najmanju grešku. Sjajno je na ovaj način okončati četiri godine sa BMW Vilijamsom.“

Ovaj tim je, inače, bio najinteresantniji za novinare i pre Montojine pobede jer ni gazda Frenk niti šefovi BMW-a nisu još saopštili ko će zameniti oba vozača koji odlaze, Monti u Meklaren, a mlađi Šumaher u Tojotu. Sportski direktor minhenske firme Mario Tejsen lakonski je odgovorio da će „vozači na koje računaju, a koji su sada slobodni – biti slobodni i za šest nedelja“.

„Bio sam blizu pobede, ali nedovoljno“, rekao je novinarima Kimi Raikonen. „Trka je bila dobra i uživao sam u njoj mada bih voleo da sam završio na najvišem stepeniku podijuma. Jednostavno, nisam bio dovoljno brz da bih držao korak sa Montojom. Na izlasku iz boksa bili smo jedan uz drugoga i možda je potom, u prvoj krivini, trebalo da budem malo agresivniji.“ Pa ipak, drugo mesto posle objektivno katastrofalne sezone ovog tima predstavlja više nego dobar rezultat, a slika njih dvojice na podijumu, vozača koji su se otvoreno trkali na stazi i koji će već u narednoj sezoni biti u istom timu, neodoljivo priziva sećanje na spektakle kakve su svojevremeno priređivali Sena i Prost, na primer.

Najbolju strategiju odabrali su u ekipi Reno. Fernando Alonso je startovao na gumama za suvo vreme, rizikovao i sa odlukom o dva svraćanja u boks vodio u dobrom delu trke i falilo je tako malo da pobedi. E, to malo je snaga motora, koji nije mogao da se nosi sa ostalima. Ipak, četvrto mesto za Španca je više nego zadovoljavajuća završnica sezone. Peti je bio Ralf Šumaher (Vilijams), koji je nekoliko krugova pred kraj trke vozio gotovo na milimetar iza Takume Sata (BAR) i bukvalno ga naterao da pogreši u jednoj krivini. Japanac je, da li od nervoze ili preterane drčnosti, kasno kočio, otišao preširoko, jedva se izvukao od izletanja u travu i trku završio na šestom mestu odbijajući do kraja napade Mihaela Šumahera, koji se, ruku na srce, i nije preterano trudio da ga prestigne. Poslednji bod na stazi Interlagos osvojio je Felipe Masa (Zauber).

E da, na kraju da kažem da za neki od narednih brojeva pripremamo detaljan pregled protekle sezone.