Kako smo uzalud tražili grob Petra Blagojevića, prvog dokumentovanog vampira, i kako Srbija propušta ogromnu priliku za vampirski turizam
U Kisiljevu, selu nadomak Velikog Gradišta, ima spomen-obeležja palim partizanima i dva dućana. Ima dobrih ljudi, ima Srebrnog jezera na kojem se šepure labudovi.
Ima i groblja, ali nema – vampira.
A bilo je. Zapravo, baš tu se zbio ključni momenat predanja o vampirima koji je ovu srpsku reč učinio jedinom koja se koristi u svim svetskim jezicima.
Vaš reporter je sredinom avgusta cunjao lokalnim grobljem, skrivenim u kukuruzima, tražeći grob Petra Blagojevića, prvog dokumentovanog vampira.
Primećeni su jedan pas kako se u senci nadgrobne ploče krije od žege, jedna mačka (nije crna) i mnogo guštera.
Grobovi stari dvestotinak godina potonuli su u zemlju – na njima se ništa ne razaznaje (naslovna slika). Kiše, vetrovi i vekovi izbrisali su urezana slova.
Ako je verovati pričama, grob prvog vampira još je dalje i niko ga ne može pronaći. Zarastao je u korov i divlje drveće. Ako koji lokalac još i zna gde da traži – za to nije voljan.
Tako se i vaš reporter, kao i pokoji novinar pre, vratio neobavljena posla.
Pedantni okupatori
Čudnovato da se grob „zaturi“ danas, a da su pedantni austrougarski okupatori lepo zabeležili slučaj Petra Blagojevića (Peter Plogojowitz) koji se upokojio 1725. godine.
To jest, kako su meštani tvrdili, nije se upokojio nego povampirio i pobio još desetak meštana – zapravo, verovatno je selom harala neka zaraza.
Ali i Blagojevićeva udovica je napustila selo, tvrdeći da joj pokojnik dolazi noću i „traži opanke“.
Austrougarske vlasti su dopustile seljanima da otvore grob, probodu kolac kroz telo i spale ga. Meštani su tvrdili da telo nije trulilo, da su zubi bili veći i šiljati i da je oko usana bila sveža krv.
Kako god, taj je slučaj preko bečke štampe podstakao vampiromaniju u 18. veku širom Evrope.
Danas su vampiri ozbiljna industrija na televiziji, filmu, ali i u turizmu.
Hrli se u rumunski zamak Bran koji se reklamira kao „Drakulin zamak“ iako nema veze sa Vladom Cepešom, a taj vlaški vojvoda sa Drakulom ima veze samo utoliko što je služio kao inspiracija irskom književniku Bremu Stokeru.
Ali, u Kisiljevu turista nema iako idu malo dalje na Srebrno jezero, nema muzeja vampira ili narodnih verovanja, nema obeleženog groba Petra Blagojevića.
Što se stidimo vampira?
Danilo Trbojević, antropolog narodne kulture, naučni saradnik Etnografskog instituta SANU, u jednom radu upravo se bavi zapostavljanjem vampira u srpskom turizmu.
I to uprkos hiljadugodišnjoj tradiciji verovanja u vampire – ima delova Srbije gde se i danas pokojnici preventivno probadaju!
Kako navodi u svom tekstu Trbojević, meštani Kisiljeva „pokušavaju da izbrišu lokalnog vampira iz kolektivnog sećanja i identiteta sela“. Kažu da je nekad imidž vampirskog sela bio loš za ženidbe i udaje.
Ali, bio bi magnet za turiste, piše Trbojević, jer je Blagojevićevo navodno povampirenje veoma uticalo na evropsku kulturu straha.
„Ovaj element priče je vrlo važan budući da je vampirski turizam stranim turistima primamljiv u meri u kojoj je sam vampir poznat u svetu. Moguće je da ni Stoker, a ni i autori pre njega, ne bi napisali pionirske priče o vampirima da nije bilo austrijskih izveštaja o vampirima u srpskim selima“, piše antropolog.
Iz Turističke organizacije Velikog Gradišta nisu odgovorili na upit našeg njuzletera Međuvreme o ovoj temi.
Dok mrmoti u Americi i Kanadi prognoziraju dužu zimu, meteorolozi u Srbiji najavljuju malo do umereno oblačno vreme uz postepeno razvedravanje. Iako će jutra biti hladna sa slabim mrazom, dnevne temperature će biti u granicama proseka za početak februara
U Dalasu već kukaju kako veću tragediju ne pamte od ubistva Kenedija… zašto su dođavola Maveriksi poslali Luku Dončića u Lejkerse?
Kineski čet-bot koji koristi veštačku inteligenciju očito je programiran tako da skriva neke informacije koje ne gode Komunističkoj partiji. Pitajte ga, recimo, o masakru na Tjenanmenu
Od 13. januara zatvoren je kultni restoran „Lipov lad“. Rešenjem od 9. januara menja se vlasništvo zemljišta na kome se nalazi ova kafana
U SAD se godišnje rodi oko 255.000 beba čije su majke strankinje. Ova deca automatski dobijaju američko državljanstvo. Donald Tramp već od 19. februara 2025. hoće da ukine ovo pravo koje postoji više od 150 godina. Sagovornica „Vremena“ opisuje svoje iskustvo sa „porođajnim turizmom“ u Americi
Studenti su shvatili da se odvija borba za značenja, u kojoj se jedno ime ne pominje: ime diktatora. Jer, da se to ime pojavilo u njihovim zahtevima ono bi „pojelo“ same zahteve
Ako dozvolimo da ova studentska pobuna pojede svoju decu, treba da se zavučemo u pacovsku rupu i više nikada iz nje ne izađemo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
