Vizantija u Njujorku

Nedavno otvorenom izložbom „Vizantija: vera i moć“ Metropoliten muzej u Njujorku završava trodelni ciklus predstavljanja Vizantijskog carstva. Najnovija izložba ispituje poslednje vekove kulture Vizantije, od 1261. godine do pada države – tri veka kulture Paleologa i njenog uticaja na okolne države. Izloženo je oko 350 eksponata iz tridesetak zemalja sveta.

Iz Srbije, tim stručnjaka Narodnog muzeja i Muzeja Srpske pravoslavne crkve, predvođen akademikom Gojkom Subotićem, izabrao je 23 umetnička dela. Među njima su rozeta iz manastira Milentija, ikona svetog Save i Simeona iz Hilandara, Rodopsko zvono iz Hvosna, deo horosa sa imenom kralja Vukašina iz Markovog manastira, epitrahilj s kraja XIV i početka XV veka iz crkve Svetog Petra kod Novog Pazara, Četvorojevanđelje manastira Kumanice, Rudarski zakon despota Stefana Lazarevića, episkopska mitra, rad Katarine Kantakuzine, Jefimijina Pohvala svetom velikomučeniku Lazaru, rukopisano Jevanđelje koje je srebrom i zlatom okovao kujundžija Kondo Vuk, i ripida iz manastira Banja.

Od učešća naših umetničkih dela na Metropolitenovoj izložbi mnogo se očekuje. Jovan Despotović, pomoćnik ministra kulture Republike Srbije, kaže da će „te naše vrednosti biti argumenti da se Unesku, Savetu Evrope i Evropskoj uniji nametne tema o zaštiti svetskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. U ovom trenutku naši eksponati deo su kulturne diplomatije. „Kivot svetog kralja Stefana Dečanskog (oko 1343. godine) možda najdirektnije upućuje na tu činjenicu: postavljen je u Metropolitenu nekoliko dana pre nego što je napadnut manastir Dečani.“ Slobodan Mileusnić, direktor Muzeja Srpske pravoslavne crkve, prenosi da je Njegova svetost, carigradski patrijarh Vartolomej II, koji je blagoslovio i osveštao izložbu, istakao da će tokom susreta s Kofijem Ananom preneti svoju zabrinutost za svetinje i spomeničko nasleđe na Kosovu. „To je rekao neposredno pred nedavni sukob na Kosovu, pred državnicima i gostima na otvaranju izložbe za zvaničnike i učesnike.“

Ovo je prvo učešće naše zemlje na Metropolitenovim izložbama o Vizantiji. Na prvoj izložbi, „Doba duhovnosti“ 1978. godine, nije nam bilo mesto zato što se izložba bavila vremenom kada srpska država nije postojala, a na drugoj, „Slava Vizantije“ 1997. godine, nije nas bilo zato što je SRJ bila pod embargom. Tatjana Cvjetičanin, v.d. direktora Narodnog muzeja, kaže da je „saradnja prilikom organizovanja treće izložbe bila odlična. Helen Evans, kustos za vizantijsku umetnost u Metropolitenu, dolazila je tri puta u Beograd i sa Slobodanom Ćurčićem, profesorom na Prinston univerzitetu i Univerzitetu u Solunu, uz pomoć akademika Subotića i njegovog tima, napravila izbor eksponata“. Branka Ivanić, šef Odeljenja za srednjovekovnu umetnost Narodnog muzeja, ocenjuje da „smo mi u priči o Vizantiji toliko važni da bi se naše odsustvo protumačilo kao falsifikat“. Kao primer odlične saradnje ona navodi to što je Metropoliten finansirao rekonstrukciju i konzervaciju rozete iz manastira Milentija, „zato što im je bilo stalo da imaju taj eksponat na izložbi i da ga pokažu u punom sjaju. Zahvaljujući tome, Narodni muzej je dobio izuzetno važno i na moderan način konzervirano umetničko delo.“

Branka Ivanić objašnjava da je „naša prezentacija koncipirana kao priča o istoriji Srbije između XIII i XVI veka, pa su eksponati birani osim po vrednosti i lepoti, i po važnosti trenutka u kome su nastali“. Tako je, na primer, fragment figure apostola sa freske manastira Gradac iz 1276. godine izabran i zato što potiče iz vremena kralja Uroša I, sa čijom vladavinom počinju širenje srpske države, razvoj njene industrije naročito rudarstva. Vezu s Vizantijom širi kralj Milutin; na srpski dvor uvodi vizantijske običaje, nošnju, način ophođenja za stolom. Predstavnici tog vremena u Metropolitenu jesu njegova plaštanica zlatom izvezena iz 1300. godine, mermerno poprsje Bogorodice i Hrista sa portala crkve manastira Sokolice koje je bilo u manastiru Banjska, i Milutinov dinar. Dušanovo carstvo ilustruju raskoš i lepota zlatnog prstena kraljice Teodore, njegove majke, Dušanov pehar, i njegov dinar iskovan u Novom Brdu kod Uroševca. Branka Ivanić kaže da je prsten „vrhunski primerak zlatarstva. On je kombinacija vizantijskog umerenog, stabilnog principa koji prati i krasi aristokratiju, zapadne razigranosti i srpskih simbola. Naime, na karici su izvedeni nijelom, crnom pastom koja se utiskuje u reljef zlatne podloge, izuzetno plastične fantastične životinje, na vratu prstena ćiriličnim slovima piše Ko ga nosi pomozi mu Bog, a na glavi je dvoglavi orao što je heraldički simbol preuzet od Paleologa. Ovaj prsten rečito pokazuje položaj tadašnje Srbije, njenu otvorenost prema uticajima i Istoka i Zapada.“ Dušanov pehar je plitka posuda sa drškom, služila je i za jelo i za piće. Drška je ukrašena, u centru pehara je medaljon sa dvoglavim orlom, a okolo je natpis u Hristu Bogu blagoverni car Stefan. „Zna se da je car Dušan od Venecijanaca poručio 33 srebrne pozlaćene posude, korišćene su kao vladarev trpezni servis, pa je taj pehar možda deo tog kompleta“, kaže Branka Ivanić.

Izložba „Vizantija: vera i moć“ ocenjena je kao jedan od kulturnih događaja sezone u Sjedinjenim Američkim Državama. Očekuje se da će je do zatvaranja, 4. jula, videti pola miliona ljudi.